Poštovani prijatelji, uvaženi gosti,

Priznanje „Sećanje na Hildu Dajč“ je godišnje priznanje ustanovljeno 2022. godine koje se dodeljuje svake godine početkom maja, nešto pre 10. maja Dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu.

Inicijativa je potekla od grupe aktivista iz nevladinog sektora, pre svega naših dragih prijatelja iz organizacije Edukacija za 21. vek, naše organizacije Teraforming, i niza drugih pojedinaca koji danas čine upravni odbor za dodelu priznanja. Svima im se ovim putem zahvaljujem.

Hvala svima koji su glasali i dali predloge za kandidate, a posebno hvala djacima XIV Beogradske Gimnazije koji su pripremili poseban program i radove, i koji su svojim glasovima odabrali ovogodišnjeg dobitnika “Glasa Mladih”. Posebno hvala predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, članovima srpske IHRA delegacije,, ambasadorima i drugim diplomatskim predstavnicima, i predstavnicima jevrejske zajednice što ste danas sa nama. Posebno hvala domaćinima iz Univerzitetske biblioteke “Svetozar marković”. Vaša podrška nam je izuzetno važna.

Danas svedočimo nezapamćenom porastu antisemitizma u celom svetu, što se odražava i na naše društvo u Srbiji. Potrebno je da radimo na jačanju kapaciteta i znanja o antisemitizmu, koje je ipak još uvek nedovoljno, tako da još uvek nemamo adekvatne eduktivne programe kako za mlade, tako i za profesionalce, kakvi su novinari, muzejski radnici, nastavnici, policija, sudstvo, i drugi.

S druge strane, suočavamo se i sa zloupotrebom i iskrivaljvanjem istorije, i praksom da se kultura sećanja zloupotreba za promociju straha, mržnje, nacionalizma i populističke političke propagande. U poslednje vreme posebno je aktuelizovan i zloupotrebljavan pojam genocida. Međunarodna alijansa za sečanje na Holokaust IHRA daje jesne definicije i smernice u kontekstu kulture sećanja, uključujući i alate za komparaciju različitih grupa žrtava i različitih zločina, uključujući zločine genocida i Holokausta. Republika Srbija je odlukom Vlade prihvatila IHRA definicje antisemitizma, iskrivljenja Holokausta, anticiganizma i arhivske građe, što je izvanredan korak. U narednom periodu očekujem da ćemo raditi na promociji ovih definicija ka relevantnim institucijama i praktičarima u Republici Srbiji, jer su definicije, kao i drugi IHRA materijali, još uvek uglavnom nepoznati i nedostupni. Samo deo IHRA materijala je dotupan na srpskom jeziku, a bilo bi potrebno organizovati posebne obuke i preentacije za relevantne aktere. To bi pomogl da se prihvati i razume da na primer, ne postoje “genocidni narodi”, i da je sama takva formulacija ne samo besmislena nego i neprihvatljiva. Umesto toga važno je razumeti da smislena kultura sećanja mora da fokusira samo na dve stvari, što sam često ponavljao, a to su: sećati se žrtava s poštovanjem, kao individua a ne kao bezlične sive mase sa nametnutim grupnim identitetom, i – razvijati kritičko mišljenje i razumevanje sopstvene odgovornosti da se zločini počinjeni prema žrtvama nikada ne ponove, pre svega tako što prepoznajemo kada mi sami ugrožavamo druge.