Uz podršku:
Video podkasti i obrazovni resursi o genocidu nad Romima
Tajsa je zbirka video podkasta i obrazovnih resursa o uzrocima i posledicama genocida nad Romima u Drugom svetskom ratu, izgradnji romskog identiteta i samoosnaživanju romskih zajednica širom Evrope. Ova serija je proizvedena u 12 evropskih regiona kao projekat u kojem su saradjivali Fondacija Radio La Benevolencija iz Amsterdama i Terraforming, sa drugim lokalnim partnerima u Srbiji, Rumuniji, Italiji, Švedskoj, Holandiji, Italiji, Španiji i Ukrajini.
Terraforming je razvio koncept projekta, pedagoške aspekte i materijale i bio zadužen za video produkciju sa Miškom Stanišićem u ulozi režisera.
Ne zaboravite da uključite prevod (engleski titlovi)
Tajsa: Holandija 1
Settela – Priznanje genocida
Režija: Miško Stanišić
Montaža: Marko Korać
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF i Radio Patrin
Skoro 50 godina nakon što je snimljena nepoznata devojčica u beloj marami kako gleda iz vagona u nacističkom tranzitnom logoru Vesterbork, holandski novinar je uspeo da je identifikuje kao romsku devojčicu Setelu Stajnbah. To će biti prekretnica za holandsku zajednicu Sinta i Roma da konačno dobiju zvanično priznanje kao žrtve nacističkog progona i genocida. Postoji kontinuitet u progonu Roma – savremena ekskluzija i diskriminacija Roma povezana je sa prošlošću. Romi su oduvek bili značajan deo evropskih kultura i društava. Kako je izgledao život Roma u Holandiji pre Drugog svetskog rata? Da li se kolektivna trauma u prošlosti može koristiti za samoosnaživanje i jačanje novog jakog grupnog identiteta danas?
Tajsa: Holandija 2
Prošlost i sadašnjost – Komemoracija i obrazovanje
Režija: Miško Stanišić
Montaža: Marko Korać
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF i Radio Patrin
Holandska policija i administracija doprinele su progonu Roma saradnjom sa nacistima, posebno pružanjem ključnih informacija o registrima Roma. Da li je to priznato i poznato u Holandiji? Kakav je to uticaj imalo na mišljenje većinskog stanovništva o Romima? Kroz lične priče i refleksije preživelih i njihovih potomaka, saznajemo kako je genocid uticao na zajednice Sinta i Roma u Holandiji. Koji su glavni izazovi u našem odnosu ka istoriji progona Roma u obrazovanju? Kako obeležavamo i čega se tačno sećamo – borbe protiv anticiganizma uvođenjem novih perspektiva i pogleda sa zvaničnih i državnih ceremonija na nezavisne medijske programe koje vode Romi…
Tajsa: Srbija 1
Otpor – Puške i gitare
Režija: Miško Stanišić
Montaža: Marko Korać/Srđan Fink
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa Brankom Đurićem & Romska redakcija Radio Beograda.
U aprilu 1941, Nemačka i njeni saveznici napali su Jugoslaviju i okupirali i podelili Srbiju. Uz pomoć lokalne kvislinške vlade, Nemačka vojna administracija izdala je naređenje da se registruju svi Jevreji i Romi u Srbiji. Tokom leta u Srbiji je počeo snažan ustanak. Nemci su odgovorili ekstremnim represivnim merama prema civilima: za svakog nemačkog vojnika ubijenog u Srbiji biće pogubljeno stotinu civila. Neki Romi su bili primorani da se kriju. Nekima su pomogli lokalni srpski seljani koji su romskoj deci dali druga imena kako bi sakrili svoje romsko poreklo. Mnogi Romi su aktivno učestvovali u otporu i pridružili se Partizanima, i zajedno sa Srbima, Jevrejima i drugima, borili protiv Nemaca i njihovih pomagača. Jugoslavija je postala jedna od samo nekoliko evropskih zemalja koje su se oslobodile sopstvenim snagama tokom Drugog svetskog rata. Koliko se danas sećamo tog ujedinjenog otpora i doprinosa Roma pobedi protiv fašizma?
Tajsa: Srbija 2
Umetnost otpora
Režija: Miško Stanišić
Montaža: Marko Korać/Srđan Fink
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa Brankom Đurićem & Romska redakcija Radio Beograda.
Puške ili gitare? U različitim istorijskim okolnostima i kontekstima, Romi su se opirali i borili za svoja prava na razne načine. Godine 1941, u Srbiji, mnogi Romi su se pridružili oružanom otporu protiv nemačke okupacije i ugnjetavanja. Posle rata, borba protiv diskriminacije morala je da se nastavi. Kroz vekove, Romi su takođe koristili umetnost i kreativnost kao otpor. Muzika je korišćena za prenošenje i čuvanje istorijskih narativa. Čak i himna Roma, Đelem Đelem, služi za očuvanje istorijskog narativa o genocidu nad Romima u Drugom svetskom ratu, koji sadrži stihove: „Nekada sam imao veliku porodicu, ali ih je Crna Legija ubila.“ Kakva je uloga romskog umetnika u savremenom evropskom društvu? Da li Romi mogu da se uzdignu iznad lokalnih razlika i izgrade evropski romski identitet kao jedna nacija i jedan narod? Da li je međunarodna saradnja romskih organizacija budući način borbe za bolju budućnost mladih Roma u Evropi?
Tajsa: Švedska 1
Pseudonauka i realnost diskriminacije
Režija: Miško Stanišić
Montaža: Marko Korać
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa É Romani Glinda iz Stokholma.
Čak i pre vremena Državnog instituta za rasnu biologiju u Upsali, sve do nedavno, kada je švedska policija uhvaćena u kreiranju tajnog registra Roma, Romi u Švedskoj bili su žrtve institucionalne i državne diskriminacije i zlostavljanja. Kako to utiče na Rome u Švedskoj danas, i ko bi trebalo da se integriše sa kim u 20-godišnjoj strategiji za integraciju Roma?
Tajsa: Švedska 2
Ujedinjene boje Roma – raznolikost romskih identiteta
Režija: Miško Stanišić
Montaža: Marko Korać
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa É Romani Glinda iz Stokholma.
Mnogi tvrde da je Švedska „mala Evropa“ sa najznačajnijim brojem različitih romskih grupa i dijalekata. Ova raznolikost donosi nove mogućnosti i izazove. Ujedinjene romske grupe imaju koristi od zajedničke borbe za svoja prava. Ali, da li to jedinstvo ugrožava jedinstvenu istoriju, kulturu i jezik karakterističan za različite romske grupe? Da li je moguće razviti ujedinjeni romski identitet i kako funkcioniše u zemlji sa dugom istorijom diskriminacije i marginalizacije Roma, kao što je Švedska?
Tajsa: Rumunija 1
Iza reke Nistru – Deportacija, gladovanje i genocid
Režija: Miško Stanišić
Montaža: Marko Korać
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa Cristinela Ionescu & Tumende TV Production iz Rumunije.
Pod fašističkom diktaturom Jona Antoneskua, 1941. Antonesku se trudio da izgradi etnički homogenu zemlju bez manjina. „Rešenje“ je bio takozvani „jednostrani transfer“. Više od 25.000 Roma, od kojih su većina deca i siromašni ljudi, deportovano je na teritoriju Pridnjestrova (Transnistrije) u to vreme pod rumunskom okupacijom. Najmanje 11.000 ljudi tu je umrlo je od gladi, zime i bolesti. Pored ogromnog gubitka života, oni koji su preživeli izgubili su sve – svu svoju imovinu. Psihološke i emocionalne traume, osećanja stida i straha, kao i ekonomske posledice, snažno su prisutni i danas. Uprkos svemu, da li bi Romi mogli da se ujedine kao jaka nacija sa sopstvenom istorijom, vrednostima i uzorima?
Tajsa: Rumunija 2
U senci tišine – neprekidno uništavanje domova
Režija: Miško Stanišić
Montaža: Marko Korać
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa Cristinela Ionescu & Tumende TV Production iz Rumunije.
Nakon što su preživeli deportaciju u Pridnjestrov (Transnistriju) od strane Antoneskuovog režima, Romi su izgubili mnoge od svojih najbližih članova porodice i većinu svojih stvari i imovine. Posle Drugog svetskog rata nisu dobili nikakvu restituciju ili odštetu jer Romi nisu priznati kao žrtve progona. Tokom komunističkog perioda, zvanični narativ nije pominjao progone i genocid nad Romima. Godine 2000. malo ko je mogao da traži svoja prava na odštetu jer je birokratija bila veoma komplikovana, a preživeli se suočavali sa mnogo neznanja. Iako žrtve Drugog svetskog rata još uvek ne mogu da traže restituciju za izgubljenu imovinu, među novim generacijama Roma mnogi se suočavaju sa prisilnim iseljavanjem. Kao rezultat korupcije, rasizma ili oboje, oni su izbačeni iz svojih domova u kojima žive generacijama. 160 godina posle ukidanja ropstva u Rumuniji, Romi su na marginama. Mogu li Romi da prisvoje „titulu“ jedine evropske manjine i da, istovremeno, zadrže tradiciju ali da se promene i prilagode novim standardima društva?
Tajsa: Italija 1
Vajanje dostojanstva – Značenje spomenika
Režija: Miško Stanišić
Montaža: Marko Korać
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa L’Associazione Culturale Thèm Romanó, Italija
U gradu Lančani u regionu Abruco u centralnoj Italiji, romski aktivisti i lokalni gradonačelnik udružili su snage u jedinstvenoj saradnji na izgradnji spomenika italijanskim romskim žrtvama Samudaripena. Sredstva ne obezbeđuju ni država ni lokalna samouprava, nego međunarodna crowdfunding kampanja, koja simbolizuje dostojanstvo Roma širom sveta.
Tajsa: Italija 2
Kultura je način viđenja života
Režija: Miško Stanišić
Montaža: Marko Korać
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa L’Associazione Culturale Thèm Romanó, Italija
Kultura podrazumeva početak ljubavi prema sopstvenom načinu života, što je preduslov za jačanje osećaja identiteta. Zašto je tako ključno da mladi Romi znaju svoju istoriju, čak i ako je to surova i tužna istorija? Mogu li da stvore bolju budućnost za sebe iz te istorije? Kako mediji istovremeno mogu da budu uzrok i posledica rasprostranjenog anticiganizma u Italiji? Da li je Evropa bez sećanja osuđena na neuspeh?
Tajsa: Ukrajina 1
Babi Jar – Holokaust mecima
Režija: Orhan Galjuš/Miško Stanišić
Montaža: Roma Woman Fund Chiricli
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa Fondacijom Romkinja Čirikli iz Ukrajine.
Najveći masakr za vreme Holokausta u Evropi dogodio se u Babi Jaru, jaruzi u blizini ukrajinske prestonice Kijeva, gde su nemačke snage i lokalni ukrajinski saradnici streljali oko 100.000 ljudi, uglavnom Jevreja, ali i velikog broja Roma, komunista i sovjetskih vojnih zarobljenika. Ova praksa istrebljenja je označena kao „Holokaust mecima“ ili „genocid masovnim streljanjem“.
Tajsa: Ukrajina 2
Masovna streljanja Roma i nacistički ideološki koncept rase
Režija: Orhan Galjuš/Miško Stanišić
Montaža: Roma Woman Fund Chiricli
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa Fondacijom Romkinja Čirikli iz Ukrajine.
Nakon što je nacistička Nemačka izvršila invaziju na Sovjetski Savez, romske žrtve Samudaripena u Ukrajini nisu deportovane u logore za istrebljenje već su ubijene u masovnim streljanjima, a njihova tela su ostavljena tamo gde su ubijena. Žrtve su masakrirane u svojim selima pred očima svojih komšija.
Tajsa: Španija 1
Velika racija
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa Bernó Strategies iz Španije.
Režiser & montažer: José Heredia
Špansko romsko stanovništvo nije pretrpelo Samudaripen pošto Španija nije učestvovala u Drugom svetskom ratu. Ali, još jedan istorijski događaj iz 1749. godine, poznat kao Velika racija nad Romima, ostavio je trajne posledice na romske zajednice u Španiji. Progon Roma, kao i doprinos Roma društvu, nisu poznati većini, s tim što istorija španskih Roma nije uključena u opšte obrazovanje. Na koji način je anticiganizam danas u Španiji povezan sa prošlošću?
Tajsa: Španija 2
Flamenko – Borba protiv kulturnog prisvajanja
Produkcija: Radio La Benevolencija RTF u saradnji sa Bernó Strategies iz Španije.
Režiser & montažer: José Heredia
Epizoda istražuje poreklo i budućnost muzičkog stila koji su razvili i negovali španski Romi koji se zove Flamenko. Nekada je Flamenko bio način otpora Rome i deo istorijskog narativa i romskog identiteta. Ali ko „poseduje“ Flamenko danas, kada je Flamenko kulturni simbol i identitet cele Andaluzije? Gde je tanka linija između prisvajanja romske kulture i poštovanja i priznanja doprinosa Roma kulturi većinske zajednice?
RAZMISLITE I DISKUTUJTE
predložena pitanja i teme usmerene su na dalju debatu, istraživanje i analizu svake od Tajsa video epizoda
1. ŽIVOT PRE DRUGOG SVETSKOG RATA
1. Kako je izgledao život Roma na ovim prostorima pre Drugog svetskog rata?
2. Da li je bilo nomadskih i/ili trajno naseljenih zajednica?
3. Koje su bile glavne karakteristike života nomeda i/ili trajno naseljenih Roma na ovim prostorima pre Drugog svetskog rata?
4. Koja su bila glavna zanimanja Roma na ovim prostorima pre Drugog svetskog rata?
5. Koji su bili glavni izazovi i prepreke za Rome na ovim prostorima pre Drugog svetskog rata?
6. Kakvo je bilo stanje obrazovanja, političke i kulturne organizacije Roma pre Drugog svetskog rata na ovim prostorima?
7. Da li su Romi prepoznati kao etnička grupa ili su u to vreme viđeni kao socijalna kategorija na ovim prostorima?
8. Da li je to bila homogena zajednica?
9. Kakvi su bili odnosi između države i romske zajednice u ovom regionu pre Drugog svetskog rata?
10. Kako je većinsko stanovništvo videlo romske zajednice u ovom regionu pre Drugog svetskog rata?
2. PROGON
1. Da li je ovaj region bio pogođen Drugim svetskim ratom? Kako? Da li su ovaj region okupirale sile Osovine, ili je bio deo Sila Osovine – koalicije na čelu sa Nemačkom, ili deo savezničkih snaga, ili deo zvanično neutralne zemlje?
2. Ako je region bio okupiran, ko su bile okupacione sile? Kakva je bila njihova politika prema Romima? Da li je bilo lokalnih saradnika okupatora?
3. Ako je bio deo sila Osovine, ko je imao moć u zemlji? Kakva je bila njihova politika prema Romima?
4. Koje su glavne karakteristike progona Roma na ovim prostorima tokom Drugog svetskog rata? Ko je organizovao i izvršavao progone Roma?
5. Koji su bili „argumenti“ za progone, i koja i kakva ideologija stoji iza progona Roma?
6. Koji deo romske populacije je bio meta?
7. Istražite da li postoje različiti načini i faze progona Roma na ovim prostorima.
8. Koje su glavne posledice progona Roma na ovim prostorima tokom Drugog svetskog rata?
3. OTPOR
Otpor Roma protiv nemačke okupacije, lokalnih saradnika i/ili lokalnih fašističkih režima imao je razne oblike u različitim regionima i različitim periodima, od simboličnih činova protesta do oružanog otpora. Često su Romi mogli da iskoriste samo oskudne resurse koje su imali na raspolaganju zbog nedostatka neophodnih sredstava kojima bi mogli da se odupru.
1. Objasnite svojim rečima šta je otpor.
2. Razmotrite situaciju u tom regionu u to vreme i kako je organizovan i izvršen progon nad Romima. Procenite sredstva i načine koja su Romi imali na raspolaganju da se odupu u tom trenutku. Koje su bile glavne prepreke? Navedite neke primere otpora Roma.
3. Opišite razne akcije Roma u tom regionu u tom periodu, koje su, po vašem mišljenju, oblici otpora.
4. Istražite i saznajte da li postoje poznati Romi borci, heroji i uzori otpora iz tog vremena u tom regionu.
5. Opišite različite akcije Roma u tom regionu u drugim istorijskim periodima, uključujući i danas, koji su, po vašem mišljenju, oblici otpora protiv ugnjetavanja i nepravde prema Romima.
6. Koji oblici otpora protiv ugnjetavanja i nepravde prema Romima su dostupni u današnjim demokratskim društvima?
4. PREŽIVLJAVANJE
1. Kako su Romi preživeli progone u tom regionu tokom Drugog svetskog rata? Istražite i definišite glavne strategije preživljavanja.
2. Koji su bili glavni izazovi za opstanak Roma u tom regionu tokom Drugog svetskog rata?
3. Šta je bio glavni uzrok smrti Roma progonjenih u tom regionu tokom Drugog svetskog rata? (ubistva, glad, bolest, iscrpljenost, itd)
4. Kakve su bile reakcije drugih na stradanje Roma u tom regionu tokom Drugog svetskog rata?
5. Analizirajte opstanak Roma u tom regionu tokom Drugog svetskog rata definisanjem zločinaca, žrtava, pomagača i pasivnih posmatrača.
6. Kako su Romi preživeli pokušaje asimilacije i uspeli da zadrže svoju kulturu i identitet u tom regionu?
7. Da li danas postoje ozbiljne pretnje romskim zajednicama u tom regionu?
5. TRAJNE POSLEDICE
1. Koje su glavne posledice genocida nad Romima u Drugom svetskom ratu u tom regionu?
2. Koje su glavne posledice genocida nad Romima u Drugom svetskom ratu u Evropi uopšte?
3. Analizirajte psihološki, kulturni, socijalni i ekonomski uticaj na preživele i kasnije generacije Roma u tom regionu.
4. Analizirajte posledice genocida na odnos između većinskog stanovništva i Roma u tom regionu. Kako to utiče na međusobno poverenje i razumevanje između zajednica?
5. Kako odnos većinskog stanovništva prema genocidu Roma utiče na generacije preživelih i kasnije generacije u tom regionu?
6. Kako su progoni i genocid uticali na stavove Roma prema njihovom identitetu?
7. Analizirajte kako kontinuirano lišavanje nekih romskih zajednica istinskih prilika za razvoj i izlazak iz siromaštva utiče na te zajednice od vremena Drugog svetskog rata do danas.
8. Koje su glavne psihološke, kulturne, socijalne i ekonomske posledice života u siromaštvu generacijama?
6. PRIZNANJE ZLOČINA
1. Koliko je dobro poznata sudbina Roma tokom Drugog svetskog rata u tom regionu i šire u Evropi?
2. Istražite kakav je bio status priznavanja genocida nad Romima u posleratnom periodu u tom regionu. Kakva je situacija danas?
3. Koje su glavne posledice nedostatka znanja o genocidu nad Romima u tom regionu i Evropi?
4. Kakav je odnos između nedovoljnog priznavanja genocida nad Romima i trenutnog rasizma i diskriminacije Roma u tom regionu, i šire u Evropi?
5. Kako nepriznavanje genocida nad Romima utiče na njihovo poverenje prema državi i većinskom stanovništvu u tom regionu?
6. Zašto je priznavanje genocida toliko važno? Zašto je to od suštinskog značaja za Rome? Zašto je to važno za većinsko stanovništvo?
7. Zašto je međunarodno priznanje genocida nad Romima toliko važno? Zašto je to važno za lokalne romske zajednice u tom regionu?
7. SEĆANJE
1. Šta je komemoracija? Po vašem mišljenju, koja je primarna svrha komemoracije?
2. Kada je reč o genocidu Roma, po vašem mišljenju, pokušajte da formulišete šta tačno treba obeležiti.
3. Ko treba da učestvuje u obeležavanju sećanja na žrtve genocida nad Romima? Samo žrtve, ili treba da uključuje i predstavnike zajednica iz kojih potiču počinioci zločina i pasivni posmatrači? Zašto?
4. Da li je, po vašem mišljenju, genocid nad Romima lokalni, nacionalni ili međunarodni i evropski istorijski događaj? Kako bi to trebalo da se odrazi na oblike i sadržaj komemoracije?
5. Koji je glavni značaj i vrednost oralnih svedočanstava preživelih?
6. Razmislite i podelite svoje ideje o tome kako bismo mogli da damo više prostora preživelima i njihovim svedočenjima u obrazovanju i obeležavanju sećanja na romske žrtve.
7. Zašto je priznavanje genocida toliko važno? Zašto je to važno za romske zajednice? Zašto je to od suštinskog značaja za većinsko stanovništvo?
8. Kakva je uloga komemoracije u podizanju svesti i priznavanju genocida nad Romima?
9. Po vašem mišljenju, šta je glavna prepreka organizovanijem obeležavanju romskih žrtava, uz šire učešće romskih zajednica i većinskog stanovništva?
10. Istražite koliko danas lokalne romske zajednice znaju o različitim istorijskim iskustvima drugih romskih zajednica širom Evrope. Objasnite kako bi zajedničke komemorativne manifestacije i zvanični dani sećanja mogli da doprinesu širenju znanja i boljem razumevanju različitih istorijskih iskustava različitih romskih zajednica širom Evrope među romskim zajednicama danas.
8. ZNANJE, SVEST I OBRAZOVANJE
1. Koji je značaj znanja i razumevanja genocida Nad Romima i istorije progona Roma za samopoštovanje i osnaženje samih Roma? Zašto?
2. Zašto je važno raditi međunarodno na podizanju svesti i obrazovanju o istoriji genocida nad Romima?
3. Analizirajte uticaj neznanja o genocidu Roma među većinskim stanovništvom na diskriminaciju i nasilje nad Romima danas.
4. Kako biste objasnili nizak nivo znanja o genocidu nad Romima među širom javnošću, pa čak i među prosvetnim radnicima?
5. Kako biste objasnili loše znanje o genocidu nad Romima među romskim zajednicama?
6. Po vašem mišljenju, ko ima zadatak i odgovornost da podigne svest o genocidu nad Romima među opštom populacijom i uključivanju ove teme u obrazovanje? Objasni.
7. Kakva je uloga romskih zajednica danas u širenju znanja i svesti o genocidu počinjeom nad Romima tokom Drugog svetskog rata?
8. Analizirajte potencijalni uticaj boljeg poznavanja i razumevanja genocida nad Romima među romskim zajednicama širom Evrope danas.
9. KONTINUITET DISKRIMINACIJE
1. Koje su glavne karakteristike diskriminacije Roma danas u tom regionu i u Evropi uopšte?
2. Objasnite na koji način su Romi diskriminisani. Po vašem mišljenju, zašto su Romi diskriminisani?
3. Istražite odnos između društvenog položaja romskih zajednica u tom regionu danas i istorije progona i diskriminacije Roma.
4. Zašto mnogi govore o „kontinuitetu“ u diskriminaciji? Istražite taj kontinuitet. Kada je počela diskriminacija i mržnja prema Romima? Ko su bili oni koji su diskriminisali i maltretirali Rome tada, i ko je to danas?
5. Da li danas u tom regionu postoje primeri nasilja nad romskim zajednicama? Ko stoji iza takvih incidenata? Analizirajte da li postoji istorijski kontinuitet ili sličnost sa prošlim periodima nasilja nad romskim zajednicama.
6. Po vašem mišljenju, koji su glavni izazovi u rešavanju diskriminacije i isključivanja Roma u tom regionu i u Evropi uopšte? Kako da prekinemo ovaj kontinuitet?
10. IZAZOVI DANAS
1. Navedite pozitivna dostignuća i probleme koje još uvek treba rešiti, a koje biste mogli da identifikujete gledajući video iz tog regiona.
2. Analizirajte situaciju romskih zajednica u tom regionu u sledećim sferama živote: Stanovanje, Zapošljavanje, Zdravstvo, Obrazovanje;
3. Po vašem mišljenju, koji su glavni izazovi za romske zajednice u tom regionu danas?
4. Šta je anticiganizam?
5. Na koji način su danas u tom regionu izraženi negativni stavovi i predrasude prema Romima?
6. Kako su negativni stavovi i predrasude prema Romima iz tog regiona izražene
u Evropi danas, i kako to utiče na odnos Između Roma i većinskog stanovništva u tom regionu?
7. Po vašem mišljenju, koji bi bili najbolji načini za rešavanje negativnih stavova i predrasuda prema Romima u tom regionu i u Evropi danas?
11. ZAJEDNIČKA ISTORIJA I ROMSKI IDENTITET
1. Identifikujte istorijska iskustva specifična za Rome u tom regionu i ona slična i/ili podeljena sa drugim romskim zajednicama širom Evrope.
2. Procenite uticaj neznanja o genocidu nad Romima među samim Romima u tom regionu i u drugim romskim zajednicama širom Evrope.
3. Koje su glavne prepreke u širenju znanja i svesti o genocidu nad Romima u Drugom svetskom ratu?
4. Šta bi podstaklo širenje tog znanja i svesti među romskim zajednicama? Predloži tri ideje.
5. Analizirajte potencijalni uticaj boljeg poznavanja i razumevanja genocida nad Romima među romskim zajednicama širom Evrope.
12. ROMSKI GLASOVI
1. Po vašem mišljenju, kako bi Romi mogli da osnaže osećaj dostojanstva i samopoštovanja?
2. Da li bi, po vašem mišljenju, bolje poznavanje istorijskih iskustava raznih romskih zajednica širom Evrope moglo da doprinese osnaživanju lokalnih romskih zajednica? Kako?
3. Zašto je važno da Romi iznesu sopstveno mišljenje i ideje i zastupaju sopstveni interes na najvišim nivoima?
4. Koji su preduslovi da Romi stvore bolje organizovan i uspešan građanski i politički pokret?
5. Istražite trenutnu situaciju političkog organizovanja i zastupljenosti Roma u tom regionu.
6. Po vašem mišljenju, kakvu ulogu imaju mediji koje vode Romi u izražavanju mišljenja i ideja romskih zajednica?
7. Istražite zastupljenost Roma u mejnstrim medijima. Koliko Roma je deo
mejnstrim medija (voditelji programa, novinari itd)? Da li je izveštavanje o Romima pod uticajem stereotipa i predrasuda? Da li takva vrsta izveštavanja doprinosi širenju više stereotipa i predrasuda? Po vašem mišljenju, šta bi moglo da se uradi da se ova situacija popravi?
8. Analizirajte kako su Romi prikazani u medijima u tom regionu.
9. Istražite da li postoje razlike u načinu prikazivanja Roma u zvaničnim i tradicionalnim medijima (kao što su novine, TV i radio), i na društvenim mrežama. Objasni.
10. Po vašem mišljenju, kakva je korelacija između stereotipnog prikaza Roma u medijima i diskriminacije prema Romima?
IDEJE ZA AKCIJU
ŠTA DA RADIMO SADA?
● Predložite dve ideje za akcije/projekte koje bi doprinele rešavanju nekih problema i izazova predstavljenih u videu.
● Koje su najvažnije i najveće prepreke za realizaciju vaših ideja za akciju/projekat? Kako bi to moglo da se reši?