Nakon terorističkog napada na Ambasadu Izraela:

Antisemitizam ugrožava bezbednost Srbije, a bezbednost jevrejske zajednice sastavni je deo bezbednosti Srbije.

Saopštenje objavljeno 29.10.2026.

Oštro osuđujemo teroristički napad na Ambasadu Izraela u Beogradu, izvršen 28. oktobra 2026. godine. Povređenom žandarmu želimo brz oporavak. Pružamo punu podršku našim kolegama i prijateljima u Ambasadi, diplomatskim predstavnicima Izraela i svim zaposlenima.

Ovo je drugi teroristički napad na obezbeđenje Ambasade Izraela u Beogradu, nakon onog od 29. juna 2024. godine. Smatramo da je neophodno jasno i otvoreno govoriti o antisemitskoj motivaciji na koju ukazuju dostupna saznanja o oba napada, jer podaci ukazuju na to da je lokalna jevrejska zajednica bila potencijalna meta ovih napadača.

Posle napada u junu 2024. godine, ministar unutrašnjih poslova izjavio je da je terorista dolazio do beogradske sinagoge i razmatrao je kao moguću prvu metu napada. Prema dostupnim izvorima, maloletni napadač iz oktobra ove godine uhapšen je u maju u Nemačkoj zbog sumnje da je pripremao teroristički napad na jevrejsku zajednicu u Minhenu, a u julu je deportovan u Srbiju.

Ovi podaci ukazuju na jasnu antisemitsku, a ne samo antiizraelsku motivaciju iza izbora meta napada. Očigledno je da su napadači u svojoj fanatičnoj mržnji prema Jevrejima bili spremni da nasilje usmeravaju kako prema lokalnoj jevrejskoj zajednici tako i prema izraelskom diplomatskom predstavništvu, jer za njih tu nema razlike.

Iz tog razloga odbacujemo tumačenja prema kojima ovakvi napadi ne predstavljaju opasnost po Srbiju i njene građane uz obrazloženje da je njihova meta Izrael. Takva tumačenja zanemaruju i iskrivljuju činjenicu da su meta ovih napada u stvari svi Jevreji. Pripadnici jevrejske zajednice su ravnopravni građani Srbije. Bezbednost jevrejske zajednice sastavni je deo bezbednosti naše zemlje.

Kao organizacija civilnog društva koja se posebno bavi borbom protiv antisemitizma, insistiramo na preciznom imenovanju ove mržnje. Prepoznavanje antisemitske motivacije omogućava da se razume izbor meta, proceni ugroženost i razviju odgovarajuće mere zaštite i prevencije. Poricanje i umanjivanje antisemitizma ostavljaju društvo i institucije slabije pripremljenima da na njega odgovore.

Važno je naglasiti da su oba napadača, iako radikalizovana pod uticajem islamističkog ekstremizma, poticala iz većinski srpskih sredina — iz Mladenovca, odnosno okoline Šapca. To pokazuje da je potrebno da se ozbiljno suočimo sa problemom radikalizacije i antisemitizma u sopstvenom društvu.

Od nadležnih očekujemo da jasno prepoznaju antisemitsku dimenziju ovih napada. Potreban je dugoročan i planski rad na suzbijanju antisemitizma, u saradnji sa jevrejskom zajednicom i stručnim organizacijama civilnog društva. To uključuje osposobljavanje profesionalaca u bezbednosnim službama, medijima i obrazovanju da prepoznaju ovu specifičnu mržnju i mehanizme njenog širenja. Poslednjih godina smo uglavnom nailazili na odbijanje odgovornih da prihvate da antisemitizam uopšte postoji u Srbiji. Nadamo se da će u narednom periodu biti više sluha, odgovornosti i hrabrosti da se sa ovim kompleksnim izazovom suočimo.

Miško Stanišić, Direktor