Digitalno lansiranje novog projekta

FILM UMESTO KONFERENCIJE

Iako virtuelan, ovaj događaj je veoma stvaran
NJ. E. dr Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu

U okviru projekta ”Holokaust, evropske vrednosti i lokalna istorija” tokom 2020. i 2021. godine, zajedno sa Arhivom Vojvodine i 14 izvanrednih partnerskih institucija iz Austrije, Nemačke, Mađarske, Češke, Slovačke, Poljske i Srbije, razvićemo i testirati metodologije i alate za jedan nov i inovativan pristup arhivskoj pedagogiji u lokalnim arhivima u Srbiji. Cilj je da arhivistima pružimo odgovarajući trening i obučimo ih da stvaraju sopstvene obrazovne programe sa fokusom na stradanja pre svega Jevreja i Roma, ali i Srba i drugih žrtava stradalih za vreme Holokausta, koristeći sopstvenu arhivsku građu, sa fokusom na lokalnu istoriju i lokalne životne priče. Kroz ovakve obrazovne programe u samim arhivima, i u saradnji sa školama, lokalne istorije biće predstavljene široj publici kako u Srbiji tako i međunarodno.

Koronavirus epidemija poremetila je naše planove

Zajedno sa Arhivom Vojvodine pripremali smo konferenciju u Novom Sadu za 21. april 2020. kako bismo obeležili početak projekta. Izabrali baš ovaj datum sa ciljem da obeležimo 22. april, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu u Republici Srbiji, kao i Jom Hašoa, Dan sećanja na Holokaust u Izraelu, koja ove godine pada upravo na 21. april. Očekivali smo predstavnike svih 16 partnerskih organizacija, kao i druge međunarodne goste i učesnike iz Srbije u Novom Sadu. Ali, koronavirus nas je primorao da radikalno izmenimo naše planove.

Može digitalno

Odlučili smo da nastavimo sa planovima uprkos svemu. Ali, umesto planiranog druženja u Novom Sadu, zamolio sam sve učesnike i goste da naprave jednostavne video priloge koristeći kamere svojih mobilnih telefona. Dao sam im jednostavno uputstvo da se snime u svojim kancelarijama ili stanovima, i da kažu par reči umesto prezentacija koje bi davali na konferenciji. Moja ideja je bila da ukomponujem te snimke u kompaktan film, pokušavajući ujedno da zadržim strukturu na sličan način kao što bismo to uradili i na konferenciji da nismo morali da je otkažemo.

Snažna izjava solidarnosti i posvećenosti

Za samo nekoliko dana više od 30 prijatelja, partnera, kolega, stručnjaka i diplomata iz Srbije, Austrije, Češke, Nemačke, Mađarske, Izraela, Slovačke, SAD, Norveške i Francuske uložilo je napor i vreme da uprkos teškoj situaciji sa zarazom sačine svoje video priloge. Iskreno me dirnuo takav odaziv.

Rezultati koje sam prikupio su bilo raznovrsni, i da vas ne opterećujem tehničkim detaljima, morao sam da se bavim raznim konverzijama i da rešavam različite zavrzlame sa različitim formatima, standardima, brzinom frejmova u sekundi, rezolucijama, kvalitetom zvuka itd. Iako sam ih i sam ohrabrivao pre snimanja da ne treba da brinu pošto „ovo nije BiBiSi produkcija“, osećao sam veliku odgovornost da film u vrlo kratkom roku uredim na takav način da konačni rezultat ipak bude na određenom kvalitetu reprezentativnom za učešće tako uglednih osoba koji se pojavljuju u filmu. Zbog toga se izvinjavam što sve nije savršeno. Ipak – sve je pravo savršeno, jer učešće svih ovih divnih ljudi u ovom „digitalnom događaju“ i njihove reči vrede više od svega. Ponosan sam što u filmu možete čuti i srpski, i engleski, i nemački, slovački, češki, mađarski, romski, hebrejski, norveški i francuski jezik!

Uživo na Fejsbuku

21. aprila doneo sam u Arhivu Vojvodine svoj (prilično stari) ajfon, stativ i mikrofon. Mala grupa koju smo činili dr Nebojša Kuzmanović direktor Arhiva Vojvodine, koleginica Ljiljana Bubnjević, jedan novinar RTV, jedan novinar lista „Dnevnik“, par radnika Arhiva, i ja, okupila se da bi emitovali program na Fejsbuku uživo iz hola Arhiva. Svi smo bili opremljeni zaštitnim maskama i rukavicama. Tačno u 14.00 sati započeli smo program uživo. Nakon najave koleginice Ljiljane Bubnjević, dr Kuzmanović i ja smo govorili oko 15 minuta, dajući neke osnovne informacije o projektu i najavili njegov zvanični početak.

Prethodne noći sam završio sa uređivanjem prikupljenih video priloga, sačinivši film od 57 minuta. Otpremio sam ga na Jutjub i Fejsbuk, i zakazao njegovo objavljivanje tačno u 14.15. Kada smo završili sa Fejsbuk prenosom, film se pojavio na našim Fejsbuk i Jutujb kanalima.

Bilo je odlično!

Veoma sam zadovoljan rezultatima ovog eksperimenta. Prenos uživo iz Arhiva Vojvodine ispratilo je preko 500 ljudi. Tehnički je bio apsolutno savršen: odličan kvalitet zvuka i video zapisa, uprkos tome što je naš osnovni alat bio samo moj stari ajfon! Prenos je još uvek dostupan na Fejsbuku kao video snimak, a do sada, u trenutku kada ovo pišem – samo dva dana kasnije, videlo ga je preko 1.000 ljudi. Možete ga videti ovde: Facebook video streaming uživo.

Glavni film videlo je gotovo 3.000 gledalaca na Fejsbuku u roku od samo par dana, dok broj Jutjub pregleda tek počinje da raste.

Pogledajte film

Film možete pogledati na Jutjubu (ili ovde na vrhu ove objave). U opisnom delu ispod filma možete pronaći detaljan sadržaj i listu govornika sa vremenskim vezama.

Pozivam vas da film delite i ostavite svoje komentare na našem Jutjub kanalu ili drugim društvenih mrežama.

Radujemo se što nastavljamo posao

Pred nama je ogroman posao jer naš projekat tek počinje, ali već se radujem. U ime celog tima projekta toplo se zahvaljujem svim učesnicima koji su ovom virtuelnom događaju doprineli svojim video prilozima!

I kao što nekoć rekoše neki od najvećih umova prošlog veka:

“Oh I get by with a little help from my friends” ;)