HEVLH LOGO

Projekat „Holokaust, evropske vrednosti i lokalna istorija“ ima za cilj da razvije, pokrene i uvede održive metodologije i alate za inovativni pristup u arhivskoj pedagogiji, posebno u manjim lokalnim arhivima. Naš cilj je da i inspirišemo i ospobimo arhiviste da stvaraju sopstvene edukativne programe o Holokaustu zasnovane na sopstvenim arhivskim materijalima i lokalnoj istoriji, istovremeno predstavljajući lokalne mikroistorije globalnoj publici. Takođe, cilj nam je da arhivska pedagogija bude prihvaćena kao standardan pristup arhivskom radu i postane deo dugoročnih aktivnosti lokalnih arhiva.

Nova publikacija, dostupna za preuzimanje: Holokaust, evropske vrednosti i lokalna istorije

Priredili Teraforming i Arhiv Vojvodine, 2021; Glavni i odgovorni urednik: Miško Stanišić, Urednik: dr Nebojša Kuzmanović, Urednik: Milana Mejtes

SADRŽAJ

  • Prvi deo: Lokalni arhiv: interfejs za kolektivno pamćenje, znanje i obrazovanje
  • Drugi deo: Raspakivanje istorije
  • Treći deo: Prošlost u sadašnjosti

Nekoliko autora i članaka:

  • Dr Olga Manojlović Pintar: Kultura sećanja i emancipacija arhivista
  • Dr Gerhard Baumgartner (Gerhard Baumgartner): Iza kristalne kugle
  • Luis Levin (Lewis Levin): Učauriti teška sećanja
  • Dr Milan Koljanin: Put dokumenta: Od privatne kolekcije, kroz arhivske police, do publikacije
  • Miško Stanišić: Iz kasa u galop – Edukativna grafička novela o stradanju Roma
  • Zoltan Tot (Zoltan Toth): Specijalizovani arhivi i obrazovanje o Holokaustu

kao i: Berit Zimerling (Berit Zimmerling), Tijana Kovčić, Dr Martin Korčok, Dr Matej Beranek, Dr Dora Patarica (Dora Pataricza), Andrea Soni (Andrea Szony), Dr Dinke Hondius (Dienke Hondius), Aleksandar Bursać, Monika Mazur Rafal, Marija Đuričanin i Aleksandar Vranić

HEVLH Publikacija

Projekat će se sprovesti u periodu 2020-2021

U toku 24 meseca istražićemo i razviti metodologije i alate za uvođenje inovativne arhivske pedagogije u arhivsku praksu, posebno u manjim lokalnim arhivima. Kroz međunarodne radionice i obuke arhivista, pripremićemo ih da identifikuju, promovišu, učine dostupnim i zaštite važnu građu vezanu za istoriju Holokausta, život pre rata, vremena okupacije i stradanja, i vreme povratka u život nakon Holokausta. Stvaranjem sopstvenih obrazovnih programa na osnovu lokalnog materijala i lokalne istorije, arhivi će uvesti arhivsku pedagogiju u svoj dugoročni pristup arhivskom radu kao deo svakodnevnih aktivnosti. Partneri iz Srbije, Češke, Mađarske, Poljske, Slovačke, Nemačke i Austrije, kao i učesnici projekta iz Izraela, Velike Britanije, SAD, Grčke i Holandije, razmenjivaće najbolje prakse i podržati 5 arhiva u Vojvodini sa ciljem da pripreme lokalne arhive:

  • DA IDENTIFIKUJU VAŽNU ARHIVSKU GRAĐU NA OSNOVU DVA KRITERIJA:

    – radna definicija Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust o materijalima i građi koja se odnose na Holokaust;
    – materijali i građa koja ima posebnu vrednost / potencijal za upotrebu u obrazovanju;

  • DA ISKORISTE SVOJU GRAĐU ZA KREIRANJE OBRAZOVNIH PROGRAMA USMERENIH NA LOKALNU ISTORIJU,
  • DA PERMANENTNO UKLJUČE OVE OBRAZOVNE PROGRAME U OSNOVNE AKTIVNOSTI I ZADATKE ARHIVA, I OMOGUĆE PRISTUP OVIM PROGRAMIMA POSETIOCIMA ARHIVA, LOKALNOJ I MEĐUNARODNOJ PUBLICI.

Ova iskustva će biti prikupljena u završnoj publikaciji projekta i korišćena za buduću implementaciju sličnih programa u lokalnim arhivima u drugim delovima Evrope, posebno u Centralnoj, Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi. Projekat vode Teraforming i Arhiv Vojvodine.