Najvažniji međunarodni standard za edukaciju o Holokaustu
Preporuke za podučavanje i učenje o Holokaustu Međunarodne alijanse IHRA su svakako najvažnije i najaktuelnije smernice na polju edukacije o Holokaustu i predstavljaju mađunarodno priznati standard prihvaćen i promovisan od strane najvažnijih svetskih institucija na polju kulture sećanja na Holokaust. U stvaranju Preporuka su učestvovale najuticajnije svetske institucije kakve su Jad Vašem, Američki muzej Holokausta, Kuća Ane Frank, Aušvic memorijal, i mnoge druge, i nacionalne delegacije zemalja članica IHRA alijanse, među kojima i Srbija. Zato Preporuke Međunarodne alijanse IHRA nisu ”jedna od alternativa” različitih preporuka na ovu temu, nego su jedinstven dokument nastao kao zbir sakupljenih iskustava, upravo sa ciljem da se međunarodna praksa standardizuje u jedan narmativni dokument. Zbog toga su ove Preporuke prihvaćene od strane najvažnijih međunarodnih autoriteta kao što su Ujedinjene nacije, Unesko, Evropska komisija, Savet evrope, kao i institucija kulture sećanja. Preporuke su namenjene su kako kreatorima politika, stvaraocima udžbenika, institucijama za obuku nastavnika, tako i samim nastavnicima i drugim akterima edukacije o Holokaustu.
Holokaust
Holokaust je bio sistematski i pod pokroviteljstvom države sproveden progon i ubijanje Jevreja, koji su počinili nacistička Nemačka i njeni saradnici u periodu od 1933. do 1945. godine. Kao genocid koji se sprovodio na celom kontinentu, Holokaust nije uništio samo pojedince i porodice, nego i cele zajednice i kulture koje su se razvijale vekovima. Holokaust se odigravao u kontekstu nacističkih progona i ubijanja usmerenog i na mnoge druge grupe. Nastavne i druge aktivnosti bi uvek trebalo da budu usmerene ka tome da učenici unaprede znanje o ovom uništenju bez presedana, kao i da očuvaju sećanje na progonjene i ubijene pojedince ili grupe. Edukatore i učenike treba podsticati i osposobljavati da razmatraju moralna, politička i socijalna pitanja koja su se nametnula nakon Holokausta i njihov značaj u današnjici. (iz Preporuka za učenje i podučavanje o Holokaustu)
Priručnik je priredila Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust IHRA u saranji sa Uneskom.
PREUZMI PREPORUKE:
Teraforming je inicirao i realizovao prevod Preporuka na srpski jezik, uz podršku delegacije Republike Srbije pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust.
Od januara 2021. godine Preporuke su bile dostupne za preuzimanje na sajtu Teraforminga. U januaru 2023. godine Preporuke su postavljene i na jedinstvenu stranicu posvećenu kulturi sećanja na sajtu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, na kojoj je od sada omogućeno centralizovano preuzimanje ovog materijala.
Uvodna reč
za izdanje na srpskom jeziku
Priručnik Preporuke za podučavanje i učenje o Holokaustu namenjen je nastavnicima i svim drugima koji u Republici Srbiji na različite načine učestvuju u obrazovanju o Holokaustu ili doprinose produbljivanju znanja i boljem razumevanju ove teme. To su muzejski radnici, bibliotekari, arhivisti, aktivisti civilnog društva, ali i istoričari, istraživači i mnogi drugi. Jednako je namenjen i kreatorima politika, odnosno onima koji donose odluke na poljima obrazovanja i kulture, a posebno kulture sećanja. Na kraju, priručnik mogu koristiti i umetnici, stvaraoci raznih kulturnih programa, kao i novinari i drugi profesionalci u medijima. Priručnik nudi neke od odgovora na pitanja šta je Holokaust, zašto je danas važno sećati se i učiti o ovoj mračnoj istoriji društva i na koji način to danas činiti. Takođe, priručnik daje i smernice kako se suočavati sa savremenim ispoljavanjima pre svega antisemitizma, ali i raznih drugih oblika ksenofobije, koji su u vremenima pre Holokausta iskorišćeni kao osnova za politička delovanja država da svim raspoloživim sredstvima organizuju i realizuju masovna ubistva. Nastao kao rezultat saradnje i zajedničkog rada stručnjaka Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust, među kojima su i stručnjaci iz Republike Srbije, priručnik daje važan doprinos naporima za osnaživanje i emancipaciju obrazovanja o Holokaustu, ali i istraživanja, memorijalizacije i opšte kulture sećanja u Republici Srbiji. To je posebno važno kada imamo u vidu problem revizionizma, iskrivljenja, manipulacije i politizacije istorije sa kojim se susrećemo kako širom Evrope, tako i kod nas. S obzirom na potrebu boljeg razumevanja savremenih izazova i kompleksnosti učenja o Holokaustu, kao i činjenice da pred našim celim društvom predstoji veliki zadatak realizacije Memorijalnog centra „Staro sajmište”, ova publikacija ima poseban značaj. Priručnik je koncipiran u obliku preporuka jer ne postoje opštevažeća rešenja koja se mogu jednostavno primeniti u svim sredinama. Zbog toga se, kada je reč o Republici Srbiji, mora voditi računa o specifičnostima naše istorije i istorijskog i društvenog nasleđa. U tom kontekstu treba obratiti pažnju na nekoliko karakterističnih izazova. Jedan od njih je činjenica da kod nas postoji nekoliko grupa žrtava u Drugom svetskom ratu. Osim Jevreja, stradali su Srbi, Romi i drugi, kao i pripadnici Narodnooslobodilačkog pokreta, što je važno naglasiti bez obzira na to da li će se u nastavku lekcije posvetiti pažnja jednoj, drugoj ili svim grupama. Druga specifičnost je snažan antifašistički otpor, u kojem su i Jevreji masovno učestvovali. Na kraju, veoma je značajno upustiti se i u teme o kolaboraciji, odnosno onima koji su okupatorima pomagali i učestvovali u različitom obimu u identifikaciji, hapšenju, sprovođenju, pljački, pa i ubijanju, kako Jevreja i Roma, tako i srpskih rodoljuba i antifašista. Samo na taj način možemo istinski razvijati kritičko i analitičko mišljenje kod mladih, što je ujedno i jedan od osnovnih ciljeva obrazovanja.
U ime delegacije Republike Srbije pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust
Miško Stanišić, član IHRA Radne grupe za obrazovanje, i član IHRA Komiteta za genocid na Romima
Priručnik daje važan doprinos naporima za suzbijanje revizionizma, iskrivljenja, manipulacije i politizacije istorije sa kojim se susrećemo kako širom Evrope, tako i kod nas.
Kada je reč o Republici Srbiji, mora se voditi računa o specifičnostima istorije i istorijskog i društvenog nasleđa.
Za promociju kritičkog i analitičkog razmišljanja o Holokaustu
Oslanjajući se na stručnost delegata iz preko 40 država članica alijanse, Preporuke za podučavanje i učenje o Holokaustu su namenjene kreatorima obrazovnih politika, stručnjacima, ljudima iz prakse i edukatorima kao doprinos:
Priručnik je koncipiran u obliku preporuka jer ne postoje opštevažeća rešenja koja se mogu jednostavno primeniti u svim sredinama.
Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA)
Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA) (International Holocaust Remembrance Alliance IHRA) ujedinjuje vlade i stručnjake u osnaživanju, unapređenju i promociji obrazovanja, u istraživanju i sećanju na Holokaust, i podržava ispunjavanje obaveza proisteklih iz Stokholmske deklaracije iz 2000. godine. Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust osnovana je 1998. godine kao Radna grupa za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanjao Holokaustu. Danas u mrežu Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust ulazi više od 40 zemalja, i ključne međunarodne partnerske organizacije sa mandatom za bavljenje pitanjima vezanim za Holokaust. Mreža stručnjaka Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust obuhvata predstavnike najistaknutijih svetskih institucija specijalizovanih za obrazovanje, sećanje i istraživanje o Holokaustu. Od 2019. do 2023. godine, stručnjaci i politički predstavnici alijanse usredsređuju svoje napore na očuvanje istorijske građe i borbu protiv iskrivljenja istorije.
Budimo u kontaktu
- Javite nam kako koristite Preporuke.
- Pošaljite nam predloge za dodatne nastavne materijale, i druge ideje za unapređenje učenja i podučavanja o Holokaustu.