Приручник Препоруке за подучавање и учење о Холокаусту намењен је наставницима и свим другима који у Републици Србији на различите начине учествују у образовању о Холокаусту или доприносе продубљивању знања и бољем разумевању ове теме. То су музејски радници, библиотекари, архивисти, активисти цивилног друштва, али и историчари, истраживачи и многи други. Једнако је намењен и креаторима политика, односно онима који доносе одлуке на пољима образовања и културе, а посебно културе сећања. На крају, приручник могу користити и уметници, ствараоци разних културних програма, као и новинари и други професионалци у медијима.
Приручник нуди неке од одговора на питања шта је Холокауст, зашто је данас важно сећати се и учити о овој мрачној историји друштва и на који начин то данас чинити. Такође, приручник даје и смернице како се суочавати са савременим испољавањима пре свега антисемитизма, али и разних других облика ксенофобије, који су у временима пре Холокауста искоришћени као основа за политичка деловања држава да свим расположивим средствима организују и реализују масовна убиства.
Настао као резултат сарадње и заједничког рада стручњака Међународне алијансе за сећање на Холокауст, међу којима су и стручњаци из Републике Србије, приручник даје важан допринос напорима за оснаживање и еманципацију образовања о Холокаусту, али и истраживања, меморијализације и опште културе сећања у Републици Србији. То је посебно важно када имамо у виду проблем ревизионизма, искривљења, манипулације и политизације историје са којим се сусрећемо како широм Европе, тако и код нас. С обзиром на потребу бољег разумевања савремених изазова и комплексности учења о Холокаусту, као и чињенице да пред нашим целим друштвом предстоји велики задатак реализације Меморијалног центра „Старо сајмиште”, ова публикација има посебан значај.
Приручник је конципиран у облику препорука јер не постоје општеважећа решења која се могу једноставно применити у свим срединама. Због тога се, када је реч о Републици Србији, мора водити рачуна о специфичностима наше историје и историјског и друштвеног наслеђа. У том контексту треба обратити пажњу на неколико карактеристичних изазова. Један од њих је чињеница да код нас постоји неколико група жртава у Другом светском рату. Осим Јевреја, страдали су Срби, Роми и други, као и припадници Народноослободилачког покрета, што је важно нагласити без обзира на то да ли ће се у наставку лекције посветити пажња једној, другој или свим групама. Друга специфичност је снажан антифашистички отпор, у којем су и Јевреји масовно учествовали. На крају, веома је значајно упустити се и у теме о колаборацији, односно онима који су окупаторима помагали и учествовали у различитом обиму у идентификацији, хапшењу, спровођењу, пљачки, па и убијању, како Јевреја и Рома, тако и српских родољуба и антифашиста. Само на тај начин можемо истински развијати критичко и аналитичко мишљење код младих, што је уједно и један од основних циљева образовања.
