Beogradska radionica poziva na inkluzivno obrazovanje o genocidu nad Romima
Terraforming je organizovao treću međunarodnu radionicu u Beogradu kao deo inicijative osmišljene da ojača učenje i podučavanje o progonu i genocidu nad Romima i podrži implementaciju IHRA preporuka. Program je okupio stručnjake, edukatore i predstavnike zajednice kroz seriju radionica održanih u Beču (Austrija), Memorijalnom centru Westerbork (Holandija) i Beogradu (Srbija). Projekat pod nazivom „Pasostar ando Prastape / Prelazak u galop“ ima za cilj suočavanje sa dugogodišnjim preprekama u načinu na koji se romska istorija predaje i pamti širom Evrope.
Beogradska radionica, održana od 8. do 10. oktobra, okupila je preko 50 edukatora, istoričara, naučnika, muzejskih stručnjaka, istraživača, predstavnika romske i jevrejske zajednice i predstavnika civilnog društva. Tokom tri dana stručnih diskusija, prezentacija koje su vodili mladi i vođenih poseta mestima progona Roma u Beogradu, učesnici su više puta naglasili da obrazovanje o genocidu nad Romima ne može napredovati bez značajnog učešća Roma i zajedničkog vlasništva nad sećanjem.
Od prikaza do ko-kreacije
Program je otvorio Miško Stanišić, direktor Terraforminga, koji je predstavio nove IHRA preporuke o podučavanju i učenju o progonu i genocidu nad Romima. Naglasio je da „autentičan glas roma mora biti uključen od samog početka, i u svakom koraku razvoja kulture sećanja“, pozivajući na prelazak sa politike odozgo nadole na participativnu praksu.
Ta tema je postavila ton za prvi panel, koji je bio posvećen autentičnim prostorima sećanja na progon Roma.
Elżbieta Mirga-Wojtowicz, iz Fundacija Jaw Dikh / Varšavski univerzitet u Poljskoj, Danijel Vojak, iz Instituta društvenih nauka Ivo Pilar i delegat Republike Hrvatske u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust IHRA, i Artur Ivanenko, iz Hersonskog gradskog udruženja mladih Roma – KYRS u Ukrajini, predstavili su napore da se dokumentuju i povrate zaboravljena ili osporavana autentična mesta sećanja i stradanja Roma. Učesnici su se složili da transformacija ovih mesta u „žive učionice“ zahteva održivu saradnju sa lokalnim romskim zajednicama, zajedno sa prekograničnom saradnjom među istraživačima, institucijama i aktivistima.
Rodno specifične istorije i praznine u javnom sećanju
Panel diskusije su takođe istakle kako su perspektive i priče Romkinja dugo bile zanemarivane.
Nadja Greku, iz ERIAC Srbija, Mia Taikon, iz Foruma za živu istoriju u Švedskoj, i Birthe Pater, iz Arolsen arhiva iz Nemačke pokazale su da zanemarivanje rodno specifičnih iskustava prisilne sterilizacije ili seksualnog nasilja, ali i otpornosti, preživljavanja i otpora, iskrivljuje istorijsko razumevanje. Predložile su obrazovne modele koji stavljaju romske žene u centar kao naratorke, koristeći umetnost, usmenu istoriju i međugeneracijsko pripovedanje da bi povratile delovanje i izazvale narative koji se fokusiraju samo na žrtve.
Panel o međugeneracijskom prenosu sećanja otkrio je još jednu značajnu prazninu: razdvojenost između institucionalnog sećanja i porodičnog pamćenja.
Dan Hultquist, iz Švedskog muzeja Holokausta, Chiara Nencioni, sa Univerziteta u Pizi / Univerziteta u Firenci u Italiji i Calin Rus, Interkulturalni institut Timišoara u Rumuniji demonstrirali su kako umetnički i omladinski projekti u zajednici mogu premostiti ovaj jaz i negovati živu, evoluirajuću kulturu sećanja.
Autentična mesta kao „žive učionice“
Drugog dana, učesnici su posetili lokacije Topovskih Šupa i Starog Sajmišta. Milovan Pisarri, član Upravnog odbora Memorijala „Staro Sajmište“ u Beogradu, istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, vodio je učesnike kroz Topovske Šupe. Ispred zapuštenih i urušenih autentičnih zgrada bivšeg logora na Topovskim šupama, Miško Stanišić je vodio razgovor sa Polinom Zavershinskaiom sa Univerziteta u Padovi iz Italije, koja je govorila o njenom istraživanju zaborava i iskrivljenja istorije u kontekstu nacionalističke i političke propagande.
Na Starom sajmištu, posetioce je u muzeju vodio Vidan Bogdanović dok je po prostoru bivšeg logora vodio Miško Stanišić. Oštar kontrast između dugogodišnjeg zanemarivanja i tekuće institucionalizacije podstakao je diskusije o reprezentaciji, autentičnosti i nedostatku inkluzije i lokalnog vlasništva zajednica žrtava. Grupe su ispitivale kako bi ova mesta mogla postati okruženja za saradnju i učenje u kojima su romske i jevrejske perspektive predstavljene i kontekstualizovane.
Glasovi mladih u centru
Radionica je takođe istakla inovativne prakse u učionici koje su razvili mladi istraživači i nastavnici iz Srbije i Rumunije. Program Činjenice, ne fikcija – Mladi istoričari pokazuju kako učiti iz prošlosti predstavio je digitalnu platformu Ester Storyboard i primere aktivnosti u učionici osmišljenih da pomognu učenicima da prepoznaju manipulaciju i dezinformacije u istorijskim narativima.
Dalje prezentacije su podvukle vrednost lokalnih mikroistorija, kritičke medijske pismenosti i savremenih formata pripovedanja u jačanju demokratske otpornosti među mladim učenicima. U večernjem programu, učesnici su posetili ERIAC Srbija radi vođene ture kroz izložbu Češljanje kroz vreme: Raspetljavanje skrivenih istorija genocida nad Romima.
Vrhunac su predstavljale prezentacije romskih i jevrejskih omladinskih organizacija, Maje Simić iz Romske organizacije mladih Srbije ROMS i Filipa Belevskog iz Jevrejskog omladinskog kluba Jevrejske opštine Beograd, koji su istražili njihove autentične vizije o tome kakvo bi inkluzivno sećanje moglo biti.
Izgradnja sećanja zasnovanog na zajednici
Istražujući kako inkluzivno sećanje može ojačati socijalnu koheziju i demokratske kompetencije, završna faza dvodnevnog programa bila je posvećena diskusiji i ko-kreiranju smernica za inkluzivne prakse sećanja. Neki od ključnih zaključaka uključuju uspostavljanje stalne evropske mreže koja povezuje memorijalne institucije i lokalne jevrejske i romske organizacije, kao i integraciju inicijativa mladih u buduće programe obrazovanja i komemoracije. Preporuke će biti finalizirane i objavljene kao živi dokument za institucije i kreatore politika, kako bi se podržala implementacija IHRA preporuka o podučavanju i učenju o progonu i genocidu nad Romima tokom nacizma.
Ključni zaključci
Učesnici su se složili oko nekoliko suštinskih principa:
- Zajedničko vlasništvo nad sećanjem – Inkluzivno sećanje zahteva da romske i jevrejske zajednice budu ko-autori, a ne povremeni saradnici.
- Integracija u obrazovanje – Genocid nad Romima mora biti ugrađen u nacionalne kurikulume i obuku nastavnika, povezujući istorijsko znanje sa građanskim i obrazovanjem o ljudskim pravima.
- Autentična mesta kao prostori za učenje – Istorijske lokacije poput Topovskih Šupa i Starog Sajmišta treba da budu interpretirane kolaborativno i transparentno.
- Angažovanje mladih i dijalog – Zajednički romsko-jevrejski omladinski projekti igraju moćnu ulogu u suzbijanju predrasuda i održavanju sećanja.
- Održive mreže i podrška politikama – Potreban je dugoročni evropski okvir saradnje za podršku edukatorima, muzejima i manjinskim organizacijama.
Konsolidovani plan za budućnost
Beogradska radionica nadogradila se na prethodne zaključke iz Beča i Westerborka. Beč je pomogao u identifikovanju sistemskih praznina u reprezentaciji i dokumentaciji; Westerbork je demonstrirao kako se ove praznine manifestuju na autentičnim mestima; Beograd je pretvorio ove uvide u konkretne obaveze za praktičare i kreatore politika.Međunarodni partneri projekta sada dele zajednički plan: ko-kreacija sa romskim zajednicama; strukturirana podrška i materijali za nastavnike; korišćenje autentičnih mesta kao „živih učionica“; i pripovedanje vođeno mladima koje povezuje sećanje sa demokratskim vrednostima. Ovim koracima, inicijativa nastoji da osigura da se istorija progona Roma predaje i pamti sa tačnošću, dostojanstvom i dugoročnom održivošću širom Evrope.
Hvala
Hvala svim našim neverovatnim partnerima na odličnoj saradnji! Zahvaljujemo se i donatorima za njihovu velikodušnu podršku, bez koje ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Veliko hvala svim divnim, kreativnim, znalačkim i inspirativnim česnicima događaja za vaše neprocenjive doprinose!
- Pročitajte više o projektu Pasostar ando Prastape – Prelazak u galop, u kojem, uz podršku granta Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust IHRA, i Fondacije Stiftung Erinnerung, Verantwortung und Zukunft (EVZ), sa finansiranjem od strane Nemačkog saveznog ministarstva spoljnih poslova kao deo međunarodnog programa MLADI SE Sećaju, Terraforming sarađuje sa Centropom (Nemačka), Interkulturalnim institutom Timišoara (Rumunija), i TENET Centrom za društvene transformacije (Ukrajina)
- Pročitajte više o projektu Inkluzivno sećanje – Obrazovanje o Holokaustu i glasovi manjina za demokratske kompetencije, u kojem, uz podršku programa Kreativno partnerstvo Švedskog instituta, Terraforming sarađuje sa Švedskim muzejom Holokausta (Švedska), Forumom žive istorije (Švedska), Jevrejskim omladinskim klubom Jevrejske opštine Beograd (Srbija), Romskom organizacijom mladih Srbije ROMS (Srbija), i ERIAC Srbija.
- Pročitajte više o projektu Činjenice, ne fikcija – Mladi istoričari pokazuju kako učiti iz prošlosti, realizovanom uz podršku programa Evropske unije Građani, jednakost, prava i vrednosti (CERV), u kojem Terraforming sarađuje sa Arolsen arhivima (Nemačka), Interkulturalnim institutom Timišoara (Rumunija), i EuroClio – Evropskom asocijacijom edukatora istorije (Holandija).
