Međunarodne radionice o memorijalizaciji genocida nad Romima

Međunarodni seminari u okviru projekta Pasostar ando Prastape – Iz kasa u galop

U okviru međunarodnog projekta „Pasostar ando Prastape – Iz kasa u galop: Međunarodni inkubator za promišljanje i inovacije u obrazovanju o genocidu nad Romima tokom nacizma“ nedavno su održane dve međunarodne radionice. Ove radionice su imale za cilj da istraže nove pristupe obrazovanju i obeležavanju progona i genocida nad Romima i Sintima. Projekat ima za cilj da podrži implementaciju IHRA Preporuka o učenju i podučavanju o progonu i genocidu nad Romima tokom nacizma.

Radionica 1:

(Ne)zastupljenost Roma u obrazovanju, muzejima i spomen-obeležjima

📍 Beč, Austrija | 🗓 7–8. april 2025.
📌 Mesto: Austrijska akademija nauka
🎓 Ko-domaćin: Institut za kulturne studije, Austrijska akademija nauka
🙏 Posebno se zahvaljujemo dr Ljiljani Radonić

Ovaj međunarodni skup okupio je 21 učesnika iz Austrije, Srbije, Rumunije, Ukrajine, Slovenije, Mađarske, Nemačke i Hrvatske, istraživače, naučnike, edukatore, muzejske profesionalce, kreatore politika i aktere civilnog društva.

Radionica je ponudila dinamičan program, od neformalnih razgovora, preko stručnih prezentacija, do diskusija koje su vodili praktičari istražujući složenost nastave i memorijalizacije genocida nad Romima i Sintima. Ključne teme uključivale su obrazovnu politiku, inkluzivnu praksu, istorijsku i kulturološku tačnost u predstavljanju Roma, i potrebu da glasovi i perspektive Roma budu zastupljeni u obrazovanju i na sećanju.

Iz programa:

Progon i genocid nad Romima: specifičnosti i izazovi, Gerhard Baumgartner (penzionisani direktor Dokumentacionog centra austrijskog otpora – DÖW, Austrija)
Učenje o Holokaustu usmereno na učesnike i specifično za lokaciju, Volfgang Šmuc (konsultant za obrazovanje, kustos, facilitator, Austrija)
IHRA Preporuke o učenju i podučavanju o progonu i genocidu nad Romima za vreme nacizma, Miško Stanišić (direktor Terrarforminga i šef IHRA projekta na razvijanju preporuka, Srbija)
(Ne)Zastupljenost Roma u memorijalizaciji i obrazovanju, Ljiljana Radonić (Institut za kulturne studije, Austrijska akademija nauka)
Sprovođenje IHRA preporuka, Moric Vajn (odeljenje za edukaciju o Holokaustu i međunarodnu saradnju, Austrijsko savezno ministarstvo prosvete, nauke i istraživanja)
Praktične perspektive i iskustva – izazovi i najbolje prakse u nastavi i učenju o genocidu nad Romima
Miljan Garčević (Srbija), Miljenko Hajdarović (Platforma Klio, Hrvatska), Florian Zeller (DÖW), Jakab Attila (Memorijalni centar Holokausta, Mađarska), Chinar Majidova (ARCA Ukrajina), Ana Rotovnik Omerzu (Slovenija) i Juš Ašenberger (Slovenija)
Učenje o genocidu nad Romima: Romske perspektive, Tetiana Storožko (izvršni direktor, TENET, Ukrajina)
Nastava o genocidu nad Romima i Referentni okvir kompetencija za demokratsku kulturu (RFCDC), Kalin Rus (direktor, Interkulturalni institut u Temišvaru, Rumunija)
Pasostar ando Prastape – Iz kasa u galop: Učenje o genocidu nad Romima kroz edukativne grafičke novele, Miško Stanišić (direktor, Teraformirang, Srbija)

Ključne teme o kojima se raspravljalo:

1. Intersekcija između učenja o Holokaustu i o genocidu nad Romima
Na koji način obe istorije mogu obogatiti razumevanje jedne druge kada se podučavaju paralelno, poštujući njihove jedinstvenosti.

2. Dopunjavanje, a ne kompeticija
Razvijanje metoda za integraciju oba genocida u nastavnim programima i kulturi sećanja bez kompeticije o tome koji narativ „sekundarni“.

3. Inkluzivno obrazovanje
Značaj glasova Roma u nastavnim materijalima, kreiranju politika i praksi u učionici, uloga romskih učenika, edukatora, preživelih i aktivista u oblikovanju obrazovanja.

4. Izvori i resursi
Kako pronaći i koristiti postojeće materijale – ili popuniti praznine – identifikovanjem ličnih priča, dokumenata, objekata i autentičnih lokacija koji promovišu reflektivno učenje zasnovano na dokazima.

Kratke prezentacije primera iz prakse održali su edukatori iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Mađarske.

Radionica u Beču je bila zanimljiva i produktivna, o čemu svedoče i razgovori koji su se nastavili dugo nakon završetka sesija.

Radionica 2:

Glasovi Roma u obrazovanju i memorijalizaciji genocida nad Romima

📍 Vesterbork i Asen, Holandija | 🗓 10–11. jun 2025.
📌 Mesto: Memorijalni centar Logor Vesterbork
🎓 Ko-domaćin: Memorijalni centar Logor Vesterbork i Drent Muzej
🙏 Posebno se zahvaljujemo Basu Kortholtu

Radionica je ugostila 32 učesnika iz Albanije, Belgije, Hrvatske, Nemačke, Mađarske, Holandije, Poljske, Srbije i Ukrajine.

Iz programa:

Uvodna prezentacija, Bas Kortholt, naučni istraživač, Memorijalni centar Logor Vesterbork
Pregled obrazovanja o Holokaustu u Holandiji Christel Tijenk, direktorka Edukativnog centra Memorijalnog centra Logor Vesterbork
IHRA Preporuke o učenju i podučavanju o progonu i genocidu nad Romima za vreme nacizma, Miško Stanišić, direktor Terrarforminga i šef IHRA projekta na razvijanju preporuka
Razgovor sa Alisom Kunom, Ardzunom Galjusom i Loevanom Vajs – Roma i Sinti aktivistima – moderirao Bas Kortholt
Stručno vođenje: Sinti i Romi u Logoru Vesterbork, sa muzejskim pedagogom Kim van der Burg
Lična priča Sheile Meinhardt, potomka velike Sinti porodice iz Ajndhovena
Poseta izložbi „Sinti i Romi“ u Drent Muzeju

Ključne teme o kojima se raspravljalo:

1. Integracija romskih glasova u nastavnim planovima i programima: od konsultacije do kokreacije
Naglašavanje učešća Roma u kreiranju obrazovnih sadržaja i integrisanje proživljenih iskustava, usmenih istorija i savremenih romskih glasova.

2. Autentični lokaliteti i spomenici kao deo obrazovanja
Kako se autentična mesta – označena ili neobeležena – mogu koristiti za smisleno obrazovanje uz izbegavanje ekskluzije ili tokenizma.

3. Suprotstavljanje zaboravu i nedostatku društvenog priznanja stradanja Roma
Kako se boriti protiv poricanja i ćutanja oko genocida nad Romima, u školskim sistemima i nacionalnoj kulturi sećanja.

4. Solidarnost u obrazovanju
Izgradnja održivih prekograničnih mreža za podršku edukatorima, razvoj zajedničkih resursa i obezbeđivanje kontinuiteta izvan životnog veka projekta.

Radionica je kombinovala praktične primere muzejskih praksi sa snažnim ličnim narativima, sa diskusijama o konkretnim idejama za unapređenje inkluzivnog obrazovanja u kojem Romi aktivno učestvuju.