У складу са потребама савременог друштва архиви се прилагођавају како би своје услуге пружили и локално и глобално. Посебно се модернизује област архивске педагогије. Како је архивска педагогија као приступ рада у савременим архивима зачета релативно недавно, још увек није систематски организована. Као резултат тога, већина мањих историјских архива у централној, југоисточној и источној Европи још увек нема посебне образовне стратегије, нити одељења специјализована за архивску педагогију. Паралелно са тим, европска инфраструктура дигиталне хуманистике се развија брзо и ствара нове просторе и могућности за размену и представљање богате и вишеслојне европске културе и баштине. У овом процесу обликовања новог европског идентитета и наратива расте интерес за интеракцију између микро и макро нивоа историје и културе. У оквиру пројекта истражићемо начине на које би мањи локални историјски архиви могли да преузму истакнутију улогу у представљању локалних историја, искустава и наратива, доприносећи томе уравнотеженијој и свеобухватнијој заступљености локалних заједница и идентитета у историјским и културним мозаику Европе. Недостатак знања о микроисторијама и локалним културним идентитетима није осетан само на европском нивоу, већ и између локалних заједница у истим земљама и регионима. Сасвим је јасан потенцијал локалних архива у образовању. Користећи савремену педагогију и иновативна наставна средства попут едукативних графичких новела и других средстава базираним на новим медијима, посебно привлачним и занимљивим младима, локални архиви би могли дати велики допринос у образовању како о историји, тако и о друштвеним изазовима са којима се сусрећемо данас, какви су ксенофобија, антисемитиѕам, антициганизам, предрасуде према мигрантима и избеглицама, и многи други.