U skladu sa potrebama savremenog društva arhivi se prilagođavaju kako bi svoje usluge pružili i lokalno i globalno. Posebno se modernizuje oblast arhivske pedagogije. Kako je arhivska pedagogija kao pristup rada u savremenim arhivima začeta relativno nedavno, još uvek nije sistematski organizovana. Kao rezultat toga, većina manjih istorijskih arhiva u centralnoj, jugoistočnoj i istočnoj Evropi još uvek nema posebne obrazovne strategije, niti odeljenja specijalizovana za arhivsku pedagogiju. Paralelno sa tim, evropska infrastruktura digitalne humanistike se razvija brzo i stvara nove prostore i mogućnosti za razmenu i predstavljanje bogate i višeslojne evropske kulture i baštine. U ovom procesu oblikovanja novog evropskog identiteta i narativa raste interes za interakciju između mikro i makro nivoa istorije i kulture. U okviru projekta istražićemo načine na koje bi manji lokalni istorijski arhivi mogli da preuzmu istaknutiju ulogu u predstavljanju lokalnih istorija, iskustava i narativa, doprinoseći tome uravnoteženijoj i sveobuhvatnijoj zastupljenosti lokalnih zajednica i identiteta u istorijskim i kulturnim mozaiku Evrope. Nedostatak znanja o mikroistorijama i lokalnim kulturnim identitetima nije osetan samo na evropskom nivou, već i između lokalnih zajednica u istim zemljama i regionima. Sasvim je jasan potencijal lokalnih arhiva u obrazovanju. Koristeći savremenu pedagogiju i inovativna nastavna sredstva poput edukativnih grafičkih novela i drugih sredstava baziranim na novim medijima, posebno privlačnim i zanimljivim mladima, lokalni arhivi bi mogli dati veliki doprinos u obrazovanju kako o istoriji, tako i o društvenim izazovima sa kojima se susrećemo danas, kakvi su ksenofobija, antisemitiѕam, anticiganizam, predrasude prema migrantima i izbeglicama, i mnogi drugi.