Publikacija ”Međunarodna bibliotečka platforma za učenje o Holokaustu” nastala je u okviru istoimenog projekta organizacije Teraforming, koji je nagrađen prestižnim priznanjem Jehuda Bauer Grant (Yehuda Bauer Grant) koje dodeljuje Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA). Ova publikacija se bavi neistraženim i neiskorišćenim potencijalima angažovanja biblioteka u podučavanju i učenju o Holokaustu u novom vremenu digitalizacije muzeja i kulture sećanja.
Učesnici seminara u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, sa leva na desno: Nevena Bajalica, Teraforming, RS; Pol Salmons (Paul Salmons), Nezavisni kustos i savetnik za obrazovanje o Holokaustu, VB; Monika Mazur-Rafal (Monika Mazur-Rafał), Fondacija Humanizam u akciji iz Poljske, POLJ; Dr Vasilije Milnović, Biblioteka Univerziteta u Beogradu, RS; Biljana Albahari, Narodna biblioteka Srbije, RS; Jan Erik Dubelman (Jan Erik Dubbelman), Kuća Ane Frank, HOL; Sandra Svetlica, Teraforming, RS; Dr Dragana Milunović, Narodna biblioteka Srbije, RS; Dr Akim Dža (Dr Akim Jah), Arolsen Arhiv, NEM; Dr Robert Rozet (Dr Robert Rozett), Jad vašem, IZR; Prof. Nevena Daković, Univerzitet umetnosti u Beogradu, RS; Prof. Dojl Stevik (Prof. Doyle Stevick), Fakultet za obrazovanje u Južnoj Karolini, SAD; Viktor-Jan Vos (Victor-Jan Vos), Fondacija Europeana, EU; Dr Vera Mevorah, saradnik Teraforminga, RS; Dr Verner Drajer (Dr Werner Dreier), Erinern at (_erinnern.at_), AUS; Olivia Kajzer (Olivia Kaiser), Biblioteka Univerziteta u Beču, AUS; Goran Sadikarijo, Memorijalni centar holokausta Jevreja Makedonije, MK; Miško Stanišić, Teraforming, RS; Dr Marta Simo, Autonomni Univerzitet Barselone, ŠP; Dr Milan Koljanin, Institut za savremenu istoriju u Beogradu, RS;
Uključivanje biblioteka i bibliotečke infrastrukture
Ideja o međunarodnom formatu koji će angažovati bibliotečke infrastrukture u nastavi i edukaciji o Holokaustu, razvijena je nakon nekoliko godina saradnje organizacije Teraforming sa bibliotekama u Srbiji, tokom zajedničkog rada na promociji edukacije o Holokaustu. Za to vreme, istražili smo različite načine da osnažimo kulturu sećanja i unapredimo obrazovanje o Holokaustu uključujući u proces bibliotekare i stručnu literaturu, zapise o Holokaustu i ostale relevantne kolekcije dostupne u bibliotekama.
Neistražen i neiskorišćen potencijal
Došli smo do zaključka da postoji neistražen i neiskorišćen potencijal u angažmanu biblioteka u podučavanju i učenju o Holokaustu, naročito u novom vremenu digitalizacije muzeja i kulture sećanja. Shvatili smo da postojeću infrastrukturu za obuku nastavnika treba prilagoditi i otvoriti za druge multiplikatore, kao što su bibliotekari i arhivisti, kako bi se pripremili za aktivnu ulogu u edukaciji o Holokaustu koristeći svoju specifičnu stručnost, organizacionu strukturu, objekte i materijal o Holokaustu kome imaju pristup.
Široka međunarodna saradnja
Sa ciljem stvaranja kontekstualnog okvira platforme za saradnju i predlaganja nove strategije važnim međunarodnim akterima, Teraforming je ostvario partnerstvo sa Europeanom, Kućom Ane Frank, Memorijalnim centrom Holokausta Jevreja Makedonije, i Narodnom bibliotekom Srbije, i sa njima razvio projekat „Međunarodna bibliotečka platforma za učenje o Holokaustu. Takođe, Arolsen Arhiv, Jad vašem, Erinern At, Biblioteka Univerziteta u Beču, Fondacija Humanost u akciji, Istorijski arhiv Grada Novog Sada, Univerzitetska biblioteka ”Svetozar Marković” u Beogradu, kao i drugi nezavisni stručnjaci, odigrali su važnu ulogu i dali značajan doprinos projektu. Ovaj projekat je podržala Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA), Austrijsko Savezno Ministarstvo obrazovanja, nauke i istraživanja, Nacionalni fond Republike Austrije za žrtve nacizma i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.
Sažetak diskusija i razmenjenih ideja
U ovoj publikaciji predstavljen je koncept u vidu sažetka diskusija i razmene ideja između bibliotekara, arhivista, nastavnika, istoričara, stručnjaka, predstavnika jevrejskih zajednica i drugih zainteresovanih strana, prikupljenih tokom sastanaka, seminara i drugih razmena u okviru projekta, naročito tokom zaključnog međunarodnog seminara u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu.
Cilj ove publikacije nije da ponudi sve odgovore. Postoji mnogo izazova i pitanja koja tek treba da budu postavljena. Ali, ponosan sam da kažem da nakon što smo o tome razgovarali, mnogi svetski čuveni stručnjaci su se zainteresovali za potencijal koji koncept Međunarodne bibliotečke platforme za učenje o Holokaustu predstavlja.
Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA) je nagradila projekat priznanjem Jehuda Bauer Grant (Yehuda Bauer Grant)
Želeli bismo da izrazimo najdublju zahvalnost svima onima koji su podržali i doprineli ovom projektu.
Besplatno preuzimanje
Preuzmite PDF dokument na engleskoj verziji ove stranice:
U publikaciji, između ostalih:
Možemo da upotrebimo biblioteke da proverimo naše znanje i da ga proširimo. Takođe, biblioteke možemo da koristimo za nova istraživanja, i da ih iskoristimo kako bi postali kreatori znanja jer moramo da shvatimo da znanje ne stiže tek tako, već da moraju da se koriste relevantni izvori. To možemo sami da naučimo. Veliki deo istorije je namerno obrisan. Neke stvari možemo da rekonstruišemo kroz biblioteke i arhive, na takav način koji nam pomaže da bolje upoznamo naše zajednice i koji pomaže da se borimo protiv trenda poricanja i iskrivljenja istorije.
Prof. dr Dojl Stevik (Prof. Dr Doyle Stevick)
Vanredni profesor, Univerzitet Južne Karoline,
Upravljanje i politike obrazovanja, Fakultet za obrazovanje.
Direktor partnerstva sa Kućom Ane Frank.
To je sjajna stvar sa ex libris. Mislim da je ono što čini knjige posebnijim artefaktima od slika, to što u knjigama ima mnogo ličnih nagoveštaja i uvida u intimne doživljaje. Ovo bi mogla biti početna tačka za postavljanje priče u kontekst istorije i početna tačka za diskusiju. Na primer, priče bi mogle biti povezane sa jevrejskom zajednicom pre 1933. godine. Takođe, mogle bi biti povezane sa pogubljenjima, destrukcijom i događajima kakav je Šoa ili sa istorijom krađe, restitucijom, kulturom sećanja i sa još mnogo toga.
Olivia Kajzer (Olivia Kaiser)
Član tima koji istražuje poreklo knjiga Univerzitetske biblioteke u Beču.
Angažovanje biblioteka i literature u edukaciji o Holokaustu može biti veoma značajno. Biblioteke sadrže istorijske i kulturne informacije koje bi mogle doprineti boljem razumevanju uzroka genocida u Evropi. Da bismo razumeli Holokaust, moramo razumeti nedostatke evropskog društva i one njegove aspekte koje su dovele do Holokausta. Odjeci Holokausta u evropskom društvu vide se u evropskim umetničkim delima, literaturi i produktima evropske kulture.
Pol Salmons (Paul Salmons)
Konsultant u muzeju i konsultant za obrazovanje.
Autor izložbe „Aušvic. Ne tako davno. Ne tako daleko.“
Bivši direktor programa u Centru za obrazovanje o Holokaustu na Univerzitetskom fakultetu u Londonu. Njegova veb stranica: www.paulsalmons.associates
Sadržaj
Uvod
Razvitak ideje
Projektne aktivnosti
1. Neistraženi i neiskorišćeni potencijali bibliotečke infrastrukture u podučavanju i učenju o Holokaustu
1.1 Biblioteka = Obrazovanje – biblioteka kao centar za učenje i edukaciju o Holokaustu
1.2 Literatura kao početna tačka za učenje o Holokaustu
1.3 Knjiga kao izvor znanja i artefakta o Holokaustu
1.4 Izazovi biblioteka i društva
Intervju: Dr Robert Rozet (Dr Robert Rozett) – Moramo nastaviti da učimo i moramo da redefinišemo ulogu biblioteke
2. Angažovanje biblioteke
2.1 Novi izvori za edukaciju o Holokaustu
2.2 Novi mediji/Nova biblioteka
Intervju: Prof. dr Dojl Stevik (Prof. Doyle Stevick) – Otvoreni stilovi istraživanja i edukacije
3. Nove prilike u međunarodnoj saradnji
3.1 Budućnost edukacije o Holokaustu
3.2 Nove mreže između bibliotekara, arhivista i nastavnika
Intervju: Pol Salmons (Paul Salmons) – Kakva vrsta edukacije o Holokaustu nam je potrebna?
4. Vizija buduće međunarodne bibliotečke platforme za edukaciju o Holokaustu
4.1 Međunarodna dimenzija i njena vrednost za edukaciju o Holokaustu
Intervju: Viktor Jan Vos (Victor Jan Vos) – platforma koja obezbeđuje pristup ka 53 miliona snimaka
Intervju: Biljana Albahari – Sada radimo kao mreža
…i za kraj: o jednom običnom nesporazumu
Projekat „Međunarodna bibliotečka platforma za učenje o Holokaustu” nagradila je Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust nagradom Jehuda Bauer Grant (Yehuda Bauer Grant).
Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA) dodeljuje ovu čast svake godine izvanrednom projektnom predlogu podnetom kroz IHRA program donacija. Nagradu Jehuda Bauer Grant (Yehuda Bauer Grant) dodeljuje specijalni komitet Međunarodne alijanse.
U svetlu sjajnog kvaliteta ovog projekta, njegove izuzetne multilateralne dimenzije i doprinosa uspostavljanju međunarodne saradnje koristeći već postojeće infrastrukture, i s obzirom da je ova ciljna grupa retko u fokusu, odlučeno je da se projekt nagradi Jehuda Bauer Grant (Yehuda Bauer Grant) nagradom za 2016. godinu.
– Specijalni komitet Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust