Uvaženi gosti, ministri, ambasadori, drage kolege, dame i gospodo, pozdravljam vas iz Novog Sada u Srbiji.

Kada je pre dvadeset godina ITF, kasnije Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA), počela sa radom, malo ko je mogao pretpostaviti da će se deceniju i po kasnije više od 30 zemalja članica složiti oko jednog dokumenta, pravno neobavezujuće definicije antisemitizma, i da će je zvanično usvojiti.

Okupljanje oko tog dokumenta bio je samo početak. Vlade, parlamenti, međunarodne i državne institucije, jedna za drugom, zvanično su usvojile radnu definiciju antisemitizma i još uvek je koriste kao najrelevantniju referencu za identifikovanje, praćenje, prevenciju, suprotstavljanje i edukaciju o antisemitizmu.

Zemlje članice Međunarodne alijanse, od Grčke do SAD, od Argentine do Severne Makedonije, od Srbije do Austrije i mnoge druge, kao i organizacije poput Ujedinjenih nacija, Evropskog saveta i Evropske unije, na razne načine i kroz razne formate, prihvatile su, priznale i prepoznale definiciju antisemitizma, utirući put tom dokumentu da postane najvažnija međunarodna referenca za definisanje antisemitizma što je bez sumnje jedno od glavnih dostignuća Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust.

Da li bi radna verzija anticiganizma mogla da postigne isti uspeh kao radna definicija antisemitizma?

Do pre samo nekoliko godina, šanse da proizvedemo, a pogotovo da usvojimo još jedan sličan, ali istovremeno drugačiji dokument – radnu definiciju antigiciganizma, bile su male. Ali uspeli smo! Radna definicija anticiganizma/anti-romske diskriminacije usvojena je oktobra 2020. godine na plenarnoj sednici Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust, tokom nemačkog predsedavanja.

Da li bi i ovaj dokument mogao postići veliki uspeh?

Razlog zbog kojeg sam na početku spominjao Radnu definiciju antisemitizma je taj što imamo dobro iskustvo sa tim dokumentom, a očigledno je da nam se otvaraju slične mogućnosti i sa Radnom definicijom anticiganizma.

U isto vreme, dokument Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust o anticiganizmu različit je u meri u kojoj je i stvarnost romskih zajednica širom Evrope različita i jedinstvena u poređenju sa bilo kojom drugom grupom, čak i sa onim grupama koje su takođe ranjive, diskriminisane i izložene nasilju.

Anticiganizam postoji vekovima

Verujem da će jedan od zadataka koje će IHRA i Odbor te organizacije za genocid nad Romima morati da rešavaju u bliskoj budućnosti jeste da objasne šta ovaj dokument jeste, a šta nije, kako bi bio upotrebljen na najbolji mogući način.

Najznačajnija karakteristika Radne definicije anticiganizma je ta što polazi od činjenice da je progon Roma tokom Drugog svetskog rata, pa i genocid, dugo bio nepriznat i zanemarivan, i još uvek je zanemaren, uključujući i njegove uzroke i posledice, u čemu leži jedan od najvažnijih izvora i uzroka predrasuda i diskriminacije sa kojima se mnoge romske zajednice širom Evrope suočavaju i danas.

Nadamo se da će Radna definicija anticiganizma doprineti osnaženju istraživanja, komemoracije i edukacije o istoriji progona i genocida nad Romima za vreme Drugog svetskog rata, kao i daljem priznanju i uvažavanju te istorije od strane Vlada i međunarodnih tela.

Osim što je u ovom dokumentu sasvim ispravno jasno rečeno da anticiganizam postoji već vekovima, i da je bio suštinski element u progonu Roma od strane nacističke Nemačke, jedno od najvažnijih dostignuća prilikom formulisanja Radne definicije anticiganizma je činjenica da smo, mogu reći konačno priznali da postoje i drugi zločinci. Odnosno, kako je to formulisano u samom dokumentu, da su Romi bili žrtve i “fašističkih i ekstremno nacionalističkih partnera i drugih saradnika nacističke Nemačke koji su učestvovali u tim zločinima“.

Važno sredstvo za suzbijanje niza nepravdi

Drugim rečima, Romi nisu bili samo žrtve nacista, već su na mnogim mestima širom Evrope tokom Drugog svetskog rata Romi bili proganjani, zatvarani, odvođeni na prisilni rad, deportovani, proterivani i ubijani, a na nekim mestima ovo ubistvo je konstituisalo i genocid, od strane lokalnih režima i različitih grupa kolabracionista. Dakle, u mnogo slučajeva zločini nad Romima su počinjeni nezavisno, bez učešća nemačkih nacista.

Radna definicija anticiganizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust mogla bi da pomogne i romskim zajednicama širom Evrope u borbi da ova istorija dobije puno priznanje u društvima u kojima danas žive. Na ovaj način, dokument bi mogao postati važno sredstvo za suzbijanje čitavog niza nepravdi koje su bile rezultat progona Roma, kao i nedostatka njegovog priznanja.

Radna definicija anticiganizma može, i siguran sam da hoće, poslužiti kao glavna referenca za identifikovanje, praćenje, prevenciju, suprotstavljanje i edukaciju o anticiganizmu u kontekstu progona Roma tokom Drugog svetskog rata, odnosno njegovih uzroka i posledica koje se osećaju do danas.