Уважени гости, министри, амбасадори, драге колеге, даме и господо, поздрављам вас из Новог Сада у Србији.

Када је пре двадесет година ИТФ, касније Међународна алијанса за сећање на Холокауст (ИХРА), почела са радом, мало ко је могао претпоставити да ће се деценију и по касније више од 30 земаља чланица сложити око једног документа, правно необавезујуће дефиниције антисемитизма, и да ће је званично усвојити.

Окупљање око тог документа био је само почетак. Владе, парламенти, међународне и државне институције, једна за другом, званично су усвојиле радну дефиницију антисемитизма и још увек је користе као најрелевантнију референцу за идентификовање, праћење, превенцију, супротстављање и едукацију о антисемитизму.

Земље чланице Међународне алијансе, од Грчке до САД, од Аргентине до Северне Македоније, од Србије до Аустрије и многе друге, као и организације попут Уједињених нација, Европског савета и Европске уније, на разне начине и кроз разне формате, прихватиле су, признале и препознале дефиницију антисемитизма, утирући пут том документу да постане најважнија међународна референца за дефинисање антисемитизма што је без сумње једно од главних достигнућа Међународне алијансе за сећање на Холокауст.

Да ли би радна верзија антициганизма могла да постигне исти успех као радна дефиниција антисемитизма?

До пре само неколико година, шансе да произведемо, а поготово да усвојимо још један сличан, али истовремено другачији документ – радну дефиницију антигициганизма, биле су мале. Али успели смо! Радна дефиниција антициганизма/анти-ромске дискриминације усвојена је октобра 2020. године на пленарној седници Међународне алијансе за сећање на Холокауст, током немачког председавања.

Да ли би и овај документ могао постићи велики успех?

Разлог због којег сам на почетку спомињао Радну дефиницију антисемитизма је тај што имамо добро искуство са тим документом, а очигледно је да нам се отварају сличне могућности и са Радном дефиницијом антициганизма.

У исто време, документ Међународне алијансе за сећање на Холокауст о антициганизму различит је у мери у којој је и стварност ромских заједница широм Европе различита и јединствена у поређењу са било којом другом групом, чак и са оним групама које су такође рањиве, дискриминисане и изложене насиљу.

Антициганизам постоји вековима

Верујем да ће један од задатака које ће ИХРА и Одбор те организације за геноцид над Ромима морати да решавају у блиској будућности јесте да објасне шта овај документ јесте, а шта није, како би био употребљен на најбољи могући начин.

Најзначајнија карактеристика Радне дефиниције антициганизма је та што полази од чињенице да је прогон Рома током Другог светског рата, па и геноцид, дуго био непризнат и занемариван, и још увек је занемарен, укључујући и његове узроке и последице, у чему лежи један од најважнијих извора и узрока предрасуда и дискриминације са којима се многе ромске заједнице широм Европе суочавају и данас.

Надамо се да ће Радна дефиниција антициганизма допринети оснажењу истраживања, комеморације и едукације о историји прогона и геноцида над Ромима за време Другог светског рата, као и даљем признању и уважавању те историје од стране Влада и међународних тела.

Осим што је у овом документу сасвим исправно јасно речено да антициганизам постоји већ вековима, и да је био суштински елемент у прогону Рома од стране нацистичке Немачке, једно од најважнијих достигнућа приликом формулисања Радне дефиниције антициганизма је чињеница да смо, могу рећи коначно признали да постоје и други злочинци. Односно, како је то формулисано у самом документу, да су Роми били жртве и “фашистичких и екстремно националистичких партнера и других сарадника нацистичке Немачке који су учествовали у тим злочинима“.

Важно средство за сузбијање низа неправди

Другим речима, Роми нису били само жртве нациста, већ су на многим местима широм Европе током Другог светског рата Роми били прогањани, затварани, одвођени на присилни рад, депортовани, протеривани и убијани, а на неким местима ово убиство је конституисало и геноцид, од стране локалних режима и различитих група колабрациониста. Дакле, у много случајева злочини над Ромима су почињени независно, без учешћа немачких нациста.

Радна дефиниција антициганизма Међународне алијансе за сећање на Холокауст могла би да помогне и ромским заједницама широм Европе у борби да ова историја добије пуно признање у друштвима у којима данас живе. На овај начин, документ би могао постати важно средство за сузбијање читавог низа неправди које су биле резултат прогона Рома, као и недостатка његовог признања.

Радна дефиниција антициганизма може, и сигуран сам да хоће, послужити као главна референца за идентификовање, праћење, превенцију, супротстављање и едукацију о антициганизму у контексту прогона Рома током Другог светског рата, односно његових узрока и последица које се осећају до данас.