Priznanje ”Sećanje na Hildu Dajč” 2023
Drugu godinu za redom fondacija „Sećanje na Hildu Dajč“ dodeliće Priznanje za izuzetan doprinos kulturi sećanja i Omladinsko priznanje za iskazanu građansku odgovornost i društvenu svest
Teraforming je, u saradnji sa drugim kolegama i organizacijama, inicirao kreiranje priznanja ”Sećanje na Hildu Dajč”.
Upravni odbor priznanja je na sednici održanoj 7. Decembra 2022. godine, shodno pravilnika o radu i delovanju, doneo odluku da raspiše Javni poziv za dostavljanje predloga kandidata za dodelu priznanja ”Sećanje na Hildu Dajč” za 2023. godinu.
Pozivamo vas da predložite kandidate!
Priznanje „Sećanje na Hildu Dajč“ se dodeljuje u dve kategorije:
Priznanje „Sećanje na Hildu Dajč“ za izuzetan doprinos kulturi sećanja
dodeliće se instituciji, organizaciji, ili pojedincu koji je dao značajan doprinos negovanju, unapređenju i jačanju kulture sećanja na Holokaust u Republici Srbiji.
Omladinsko priznanje „Sećanje na Hildu Dajč“
dodeljuje se za iskazanu posebnu ličnu i građansku odgovornost, društvenu svest, posvećenost, solidarnost i humanost, identifikaciju problema i pokretanje akcije, posebno u svojim lokalnim zajednicama. Pročitajte više na sajtu www.hildadajc.rs
Javni poziv za predlaganje kandidata je objavljen 8. decembra
Javni poziv za dostavljanje predloga kandidata za dodelu priznanja ”Sećanje na Hildu Dajč” za 2023. godinu je objavljen 8. decembra kako bi doprineli sećanju na ovaj značajan i tragičan datum. Po naredbi nemačkih okupatora, 8. decembra 1941. godine beogradski Jevreji su bili prinuđeni da se prijave u Specijalnu policiju za Jevreje u Ulici Đorđa Vašingtona 21 u Beogradu.
“Svaki može poneti samo onoliko prtljaga koliko mogu sami nositi. Kod prijavljivanja ima da se predaju ključevi od stana privezani sa napisom svog imena i ulice stanovanja. Stan ima kod odlaska da se zaključa. Treba poneti prekrivač, pribor za jelo i hrane za jedan dan. Ko ne dođe biće najstrože kažnjen.”
Tog dana svi su poslani u nemački logor na Starom beogradskom sajmištu.
Jevrejski muškarci su već ubijeni
Prethodno, u avgustu 1941. Nemci su osnovali logor Topovske šupe na Autokomandi u Beogradu. U logor su dovedeni jevrejski muškarci, većinom iz Beograda, kao i Jevreji proterani iz Banata. Kasnije su dovođeni i romski muškarci. U logoru je bilo ukupno oko 5000 Jevreja i između 1000 i 1500 Roma. Logor Topovske šupe je u tom periodu služio kao glavni ”rezervoar” talaca, koji su masovno streljani na stratištima u Jajincima, kod sela Jabuka, Deliblatskoj peščari i drugim mestima. Tako je za nekoliko meseci na jesen 1941. godine, gotovo kompletno muško jevrejsko stanovništvo sa teritorije Srbije pod Nemačkom okupacijom ubijeno u masovnim streljanjima.
Logor na Beogradskom sajmištu
Kada su Nemci osnovali logor na Beogradskom sajmištu, nazvavši ga Jevrejski logor Zemun ili ”Judenlager Semlin”, bio je to logor za preostale Jevreje na teritoriji okupirane Srbije, uglavnom žene i decu. Logorom je upravljao Gestapo, a bio je pod komandom SS oficira. Od oko 6.400 zatočenih Jevreja, većina njih, oko 5.500, su bili iz Beograda. Ostali su bili iz Banata i iz drugih gradova sa teritorije Srbije pod nemačkom okupacijom. U toku samo par nedelja od aprila do maja 1942. godine, jevrejske žene i deca su sistematski ubijani u ”dušegupci” (nem. Gaswagen) – kamionu preuređenom u mobilnu gasnu komoru, specijalno konstruisanim i za tu svrhu dopremljenom iz Berlina. Pod lažnim premisama da ih prevoze u neki drugi logor u kojem su životni uslovi bolji, gde ih tobože čekaju njihovi od ranije uhapšeni muževi i očevi (koji su u stvari tada već bili streljani), grupe od oko 80-100 zatočenika bi se ukrcavale u kamion. Prevoženi su preko Save u Beograd preko privremenog pontonskog mosta pored srušenog mosta Kralja Aleksandra. Na drugoj strani obale, dvojica vozača – nemačkih SS oficira, bi prespojila cevi tako da su izduvni gasovi (ugljen-moniksid) ulazili u hermetički zatvoreni prostor kamiona u kojem su se nalazili zaključani ”putnici”. Vozili su dalje kroz Beograd dok su se pozadi žene i deca gušili u otrovnom gasu, sve do Jajinaca, gde bi u spremne iskopane rake istresali tada već beživotna tela. Na taj izuzetno podmukao i okrutan način, od 6.400 zatočenih, nacisti su usmrtili 6.230 Jevreja, uglavnom žena i dece.
Kako su jevrejski muškarci uglavnom već stradali u masovnim streljanjima tokom proteklih meseci, ubijanjem preostalih žena i dece iz logora na Sajmištu je, kako su to nacisti cinično zvali, ”rešeno jevrejsko pitanje u Srbiji”. Sajmište je tako postalo simbol Holokausta i stradanja Jevreja u okupiranoj Srbiji.
Pisma Hilde Dajč
Jedno od retkih svedočanstava o životu u logoru ostavila nam je Hilda Dajč kroz četiri pisma koja je iz logora poslala svojim drugaricama.
Detaljnije o istoriji Bepgradskog sajmišta, okupaciji i Holokaustu, logoru na Starom sajmištu, kako i zašto se sećamo: o svemu pročitajte na našem sajtu ”Ester”.
Više o priznanju ”Sećanje na Hildu Dajč” pročitajte na sajtu www.hildadajc.rs