Признање ”Сећање на Хилду Дајч” 2023
Другу годину за редом фондација „Сећање на Хилду Дајч“ доделиће Признање за изузетан допринос култури сећања и Омладинско признање за исказану грађанску одговорност и друштвену свест
Тераформинг је, у сарадњи са другим колегама и организацијама, иницирао креирање признања ”Сећање на Хилду Дајч”.
Управни одбор признања је на седници одржаној 7. Децембра 2022. године, сходно правилника о раду и деловању, донео одлуку да распише Јавни позив за достављање предлога кандидата за доделу признања ”Сећање на Хилду Дајч” за 2023. годину.
Позивамо вас да предложите кандидате!
Признање „Сећање на Хилду Дајч“ се додељује у две категорије:
Признање „Сећање на Хилду Дајч“ за изузетан допринос култури сећања
доделиће се институцији, организацији, или појединцу који је дао значајан допринос неговању, унапређењу и јачању културе сећања на Холокауст у Републици Србији.
Омладинско признање „Сећање на Хилду Дајч“
додељује се за исказану посебну личну и грађанску одговорност, друштвену свест, посвећеност, солидарност и хуманост, идентификацију проблема и покретање акције, посебно у својим локалним заједницама. Прочитајте више на сајту www.hildadajc.rs
Јавни позив за предлагање кандидата је објављен 8. децембра
Јавни позив за достављање предлога кандидата за доделу признања ”Сећање на Хилду Дајч” за 2023. годину је објављен 8. децембра како би допринели сећању на овај значајан и трагичан датум. По наредби немачких окупатора, 8. децембра 1941. године београдски Јевреји су били принуђени да се пријаве у Специјалну полицију за Јевреје у Улици Ђорђа Вашингтона 21 у Београду.
“Сваки може понети само онолико пртљага колико могу сами носити. Код пријављивања има да се предају кључеви од стана привезани са написом свог имена и улице становања. Стан има код одласка да се закључа. Треба понети прекривач, прибор за јело и хране за један дан. Ко не дође биће најстроже кажњен.”
Тог дана сви су послани у немачки логор на Старом београдском сајмишту.
Јеврејски мушкарци су већ убијени
Претходно, у августу 1941. Немци су основали логор Топовске шупе на Аутокоманди у Београду. У логор су доведени јеврејски мушкарци, већином из Београда, као и Јевреји протерани из Баната. Касније су довођени и ромски мушкарци. У логору је било укупно око 5000 Јевреја и између 1000 и 1500 Рома. Логор Топовске шупе је у том периоду служио као главни ”резервоар” талаца, који су масовно стрељани на стратиштима у Јајинцима, код села Јабука, Делиблатској пешчари и другим местима. Тако је за неколико месеци на јесен 1941. године, готово комплетно мушко јеврејско становништво са територије Србије под Немачком окупацијом убијено у масовним стрељањима.
Логор на Београдском сајмишту
Када су Немци основали логор на Београдском сајмишту, назвавши га Јеврејски логор Земун или ”Јуденлагер Семлин”, био је то логор за преостале Јевреје на територији окупиране Србије, углавном жене и децу. Логором је управљао Гестапо, а био је под командом СС официра. Од око 6.400 заточених Јевреја, већина њих, око 5.500, су били из Београда. Остали су били из Баната и из других градова са територије Србије под немачком окупацијом. У току само пар недеља од априла до маја 1942. године, јеврејске жене и деца су систематски убијани у ”душегупци” (нем. Гасwаген) – камиону преуређеном у мобилну гасну комору, специјално конструисаним и за ту сврху допремљеном из Берлина. Под лажним премисама да их превозе у неки други логор у којем су животни услови бољи, где их тобоже чекају њихови од раније ухапшени мужеви и очеви (који су у ствари тада већ били стрељани), групе од око 80-100 заточеника би се укрцавале у камион. Превожени су преко Саве у Београд преко привременог понтонског моста поред срушеног моста Краља Александра. На другој страни обале, двојица возача – немачких СС официра, би преспојила цеви тако да су издувни гасови (угљен-мониксид) улазили у херметички затворени простор камиона у којем су се налазили закључани ”путници”. Возили су даље кроз Београд док су се позади жене и деца гушили у отровном гасу, све до Јајинаца, где би у спремне ископане раке истресали тада већ беживотна тела. На тај изузетно подмукао и окрутан начин, од 6.400 заточених, нацисти су усмртили 6.230 Јевреја, углавном жена и деце.
Како су јеврејски мушкарци углавном већ страдали у масовним стрељањима током протеклих месеци, убијањем преосталих жена и деце из логора на Сајмишту је, како су то нацисти цинично звали, ”решено јеврејско питање у Србији”. Сајмиште је тако постало симбол Холокауста и страдања Јевреја у окупираној Србији.
Писма Хилде Дајч
Једно од ретких сведочанстава о животу у логору оставила нам је Хилда Дајч кроз четири писма која је из логора послала својим другарицама.
Детаљније о историји Бепградског сајмишта, окупацији и Холокаусту, логору на Старом сајмишту, како и зашто се сећамо: о свему прочитајте на нашем сајту ”Естер”.
Више о признању ”Сећање на Хилду Дајч” прочитајте на сајту www.hildadajc.rs
