Multiplikatori i čuvari sećanja na Holokaust u Evropskoj digitalnoj mreži kulture sećanja
Amsterdam, 20. novembar 2025.
U sinagogi Uilenburgersjoel u Amsterdamu, održali smo događaj „Multiplikatori i čuvari sećanja na Holokaustu u Evropskoj digitalnoj mreži kulture sećanja“ 20. novembra 2025. godine.
Organizovan u okviru projekta Evropska digitalna mreža kulture sećanja – Nacrt i uz podršku programa EU CERV, skup je okupio 30 istraživača, edukatora, digitalnih stručnjaka i stručnjaka za nasleđe iz Hrvatske, Nemačke, Mađarske, Holandije, Poljske, Srbije i Velike Britanije. Učesnici su istraživali kako digitalna transformacija menja upravljanje, tumačenje i buduću upotrebu zapisa o Holokaustu – i koji su temelji potrebni za buduću Evropsku digitalnu mrežu kulture sećanja na Holokaust.
“Digitalno” u sećanja i podučavanju o Holokaustu
U uvodnoj prezentaciji, direktor organizacije Terraforming, Miško Stanišić, predložio je okvir za razumevanje digitalnog sećanja na Holokaust u okviru buduće Evropske digitalne mreže kulture sećanja. Opisao ju je kao ekosistem koji je prvenstveno usmeren na ljude i vođen vrednostima, a koja omogućava očuvanje, povezivanje, tumačenje, deljenje i preispitivanje sećanja na Holokaust. Pristup kombinuje:
- Podatke koje čuvamo i način na koji ih odgovorno delimo,
- Tehnologije i alate koji čuvaju, štite, povezuju, prezentuju i otvaraju nove mogućnosti za međusobno povezivanje, ponovnu analizu i pregled zapisa, artefakata, prostora, svedočanstava i drugih narativa,
- Metodologije, pedagogiju i rezultate kroz koje čuvari sećanja služe učenicima, zajednicama, preživelima i drugoj publici,
- Federativno, standardima zasnovano, okruženje svesno prava koje jača – a ne zamenjuje – rad muzeja, memorijala, arhiva, edukatora i zajednica.
Naglasio je važnost usklađivanja digitalnih zapisa o Holokaustu sa definicijom materijala vezanih za Holokaust koju je odredila IHRA, uz naglašavanje da digitalna okruženja generišu nove oblike informacija relevantnih za obeležavanje, istraživanje i obrazovanje.
Ovaj uvod otvorio je prostor za diskusije tokom celog dana, sa centralnim pitanjem: kako digitalne inovacije transformišu načine na koje čuvamo, delimo, tumačimo i podučavamo o Holokaustu?
Sessija 1: Poverenje, uzbuđenje, sinteza
Keynote – Anne Lammers
Anne Lammers je otvorila sesiju predstavljanjem iRights.Lab i inicijative Digital Collective Memory (DCM) — zajedničkog programa razvijenog sa EVZ fondacijom. DCM okuplja istraživače i stručnjake koji rade na digitalnoj kulturi sećanja i istražuje kako učešće, digitalna etika i nove tehnologije utiču na savremene prakse pamćenja.
Diskusija
Govornici su naglasili da izgradnja poverenja u digitalne alate počinje transparentnošću. Kada se infrastrukture demistifikuju, čuvari sećanja osećaju se osnaženo, a ne potisnuto. Redovni sastanci programera i stručnjaka za nasleđe opisani su kao neophodni.
Razgovor je takođe istakao izazov prevođenja ideja u digitalne formate, posebno među generacijama i sektorima koji koriste različite konceptualne jezike.
Učesnici su razgovarali o etičkim pitanjima u vezi sa osetljivim materijalima, svedočenjima i kuriranim digitalnim iskustvima — uključujući kako zaštititi autentičnost, kontekst i dostojanstvo.
Bertien Minco je govorio o iskustvu u razvoju napredne navigacije u Memorijalnom centru Westerbork, koja pomaže posetiocima da povežu usmenu istoriju dok šetaju kroz određene fizičke prostore, ilustrujući i potencijal i odgovornosti digitalne transformacije. Panelisti su zaključiku da bi bilo veoma korisno i važno dokumentovati i deliti proces razvoja takvih alata sa drugim kolegama i institucijama širom Evrope.
Dragana Stojanović je pojasnila da naša očekivanja od novih tehnologija često odražavaju postojeće društvene nejednakosti – uključujući i one zasnovane na polu – i upozorila da ne možemo očekivati da digitalni alati isprave nepravde koje potiču izvan tehnološke sfere.
Inger Schaap istakao je generacijski jaz, napominjući da će mlađe generacije koristiti tehnologiju mnogo lakše i da bi na kraju mogle redefinisati današnje norme o tome šta jeste, a šta nije, prikladno kada se koristi generativna veštačka inteligencija u radu na sećanju na Holokaust.
Panelisti
• (Keynote) Anne Lammers | iRights.Lab / Digital Collective Memory
• Bertien Minco | Westerbork Memorial
• Dragana Stojanović | Shoah Lab – Univerzitet u Beogradu | Haver Srbija
• Inger Schaap | WO2Net
• Moderator: Miško Stanišić | Terraforming
Sesija 2: Put ka sintezi – Od inspiracije do primene
Keynote – Jelle Veerman
Jelle Veerman započeo je sesiju predstavljanjem nove privremene izložbe u Nacionalnom muzeju holokausta u Amsterdamu, koja je zasnovana na svedočenjima preživelih i omogućava posetiocima da ih istraže putem interaktivnog interfejsa vođenog veštačkom inteligencijom. U izlaganju, istakao je kako se istorija zasnovana na svedočenjima može transformisati u interaktivne, istraživačko iskustvo bez gubitka emocionalne dubine ili integriteta.
Diskusija
Diskusija je naglasila važnost pristupa primarnim izvorima i povezivanja digitalnog i fizičkog sveta kako bi se stvorila iskustva koja su i informativna i interaktivna. Govornici su razgovarali o konkretnim strategijama za integraciju novih digitalnih alata u postojeće okvire muzeja i memorijalnih centara. Istakli su projekte kao što je Memorijal u Amersfortu, gde digitalni avatari omogućavaju posetiocima da se uključe u direktan, lični dijalog sa narativima preživelih.
Janine Doerry je govorila o složenim izazovima koji su uključeni u kuriranje izložbe razvijene u aktivnom partnerstvu sa preživelima i njihovim porodicama, naglašavajući osetljivost, dijalog i brigu koju takva saradnja zahteva.
Erik Somers je doprineo diskusiji suštinskom refleksijom o moći vizuelnih zapisa, objašnjavajući da kustosi moraju biti još oprezniji kada rade sa fotografijama i vizuelnim materijalima jer oni utiču na gledaoce ne samo činjenično već i emocionalno. Osvrnuo se na svoj rad na izložbi „Podzemna kamera – Poslednja godina rata. Amsterdam 1944–1945“, o fotografima koji su radili ilegalno tokom nemačke okupacije, napominjući kako su ove slike snažno oblikovale posleratno javno sećanje — i zašto uvođenje naprednijih tehnologija zahteva još veći osećaj odgovornosti.
Fotografija, impresivno pripovedanje i eksperimentalni formati prepoznati su kao moćni alati za bolje razumevanja — ali i kao formati koji povećavaju kuratorsku odgovornost.
Ključna tačka bila je neophodnost kontinuiranog obnavljanja: dok fizičke izložbe mogu ostati stabilne godinama, digitalni sadržaj zahteva stalna ažuriranja, održavanje i međuinstitucionalnu saradnju.
Panel je naglasio da se digitalizacija mora shvatiti kao dugoročna, etička obaveza, tretirajući podatke kao zajedničko kulturno nasleđe kroz vreme, institucije i različite korisničke kontekste.
Panelisti
• (Keynote) Jelle Veerman | National Holocaust Museum Amsterdam
• Janine Doerry | Lower Saxony Memorials Foundation / Bergen-Belsen Memorial
• Erik Somers (emeritus) | NIOD Institute for War, Holocaust and Genocide Studies
• Miško Stanišić | Terraforming
• Moderator: Jovana Savić | Terraforming
Sesija 3: Iza arhiva – budućnost obrazovnog rada u digitalnoj kulturi sećanja
Keynote – Pavel Kats
Pavel Kats je otvorio završnu sesiju deljenjem svoje vizije Evropske digitalne mreže kulture sećanja i njenim mestom u okviru šire inicijative EU digitalne mreže podataka — evropske strategije za izgradnju ekosistema podataka specifičnih za domen, zasnovanih na standardima, koji omogućavaju pouzdano deljenje, interoperabilnost i prekograničnu saradnju. Naglasio je da EMDS neće biti jedinstvena platforma već deo federativne evropske infrastrukture podataka dizajnirane da podrži obrazovanje, istraživanje i rad u oblasti pamćenja.
Diskusija
Sesija je istraživala kako obrazovanje u sferi digitalnog pamćenja može evoluirati izvan tradicionalnih arhivskih okvira. Govornici su istakli kreativnost, interaktivnost i zajedničko ljudsko iskustvo kao ključne elemente.
Barna Szász predstavio je svoj projekat proširene stvarnosti o getu u Budimpešti, koji donosi istorijske slojeve u savremeni grad koristeći proširenu stvarnost. Takođe je opisao nesporazume i oklevanja na koja je naišao – uključujući organizacije koje su odbijale da sarađuju jer su verovale da bi proširena stvarnost mogla da bude u suprotnosti sa preporukama IHRA, koji navodi da „treba izbegavati igranje uloga“.
Lovro Kralj ponudio je drugačiju perspektivu, upozoravajući na nekritičko širenje skupova podataka. Tvrdio je da beskonačno dodavanje podataka povećava rizik od fragmentacije, što je upravo ono što infrastrukture poput EHRI imaju za cilj da prevaziđu — a ne da ponovo stvore. Naglasio je da prioritet treba da bude bolja izloženost i korišćenje već dostupnih materijala, a ne stalno akumuliranje.
Gerrit Netten podsetio je na CD-ROM projekate pre 25 godina, ističući da su osnovna metodologija i pedagogija ostale dosledne, čak i dok brzo napredujuće tehnologije sada nude potpuno nove mogućnosti.
Panel je zaključen zajedničkom vizijom budućnosti u kojoj digitalni alati transformišu arhive iz statičkih spremišta u dinamična, međusobno povezana okruženja za učenje — bez gubitka istorijskog utemeljenja, nijansi ili odgovornosti.
Panelisti
• (Keynote & Moderator) Pavel Katz | Jewish Heritage Network / EMDS Blueprint
• Barna Szász | If these streets could talk
• Lovro Kralj | EHRI-ERIC
• Gerrit Netten | Anne Frank House Amsterdam
Umrežavanje i refleksija — „Small Bites and Megabits“
Dan je završen neformalnom sesijom umrežavanja na kojoj su učesnici nastavili razgovore, razmišljali o idejama i istraživali mogućnosti za buduću saradnju. Atmosfera je potvrdila jedan od ključnih uvida dana: da rad na kulturi sećanja postaje jači kada se različite perspektive sretnu i razmene.
Zašto je važno
Organizovanjem ovog događaja, Terraforming je pokazao svoju posvećenost oblikovanju novonastajuće Evropske digitalne mreže kulture sećanja na Holokaust. Kroz održive digitalne prakse, međusektorsku saradnju i inovativne pristupe, inicijativa pomaže da se osigura da sećanje na Holokaust ostane tačno, dostupno, povezano i značajno za generacije koje dolaze.
Istorijsko mesto sa dubokim značajem
Sinagoga Ulenburgersjoel, izgrađena 1766. godine, pružila je simboličan i inspirativan ambijent za događaj. Kao jedan od retkih preostalih spomenika istorijskog jevrejskog naselja Amsterdama, njena restaurirana arhitektura poslužila je kao podsetnik na trajnu odgovornost kuture sećanja, uz istovremeno prihvatanje promišljenih inovacija.
Projekat je podržala Evropska unija kroz program CERV. Zahvaljujemo se svim partnerima na projektu koji doprinose njegovom kvalitetu i konačnim ciljevima.