Antisemitizam nije dovoljno priznat i prepoznat kao problem u Republici Srbiji
Antisemitizam je izazov u svakom društvu, a posebno tamo gde nedostatak znanja, razumevanja, ali i hrabrosti, predstavljaju prepreku da se o ovom specifičnom obliku mržnje vodi otvorena i iskrena diskusija, što nažalost, kao posledicu uvek ima nedostatak strateških planova, aktivnosti i mera za praćenje, sprečavanje i suzbijanje antisemitizma.
Jedan od problema sa kojim se susrećemo u Republici Srbiji je da antisemitizam nije dovoljno priznat i prepoznat kao problem. Naprotiv, ponekad čujemo, čak i od visokih zvaničnika, kako u Srbiji “nema antisemitizma”, ili da je “u drugim zemljama mnogo gore”, što, naravno, nije nikakvo opravdanje za nedostatak proaktivnog pristupa prevenciji i suzbijanju postojećih problema. Ne postoji evropsko društvo koje je imuno na izazove antisemitizma jer ova mržnja je vekovima duboko usađivana u srž evropskog kulturnog identiteta i svetonazora, a antijevrejske predrasude, stereotipi i mitovi su prenošeni generacijama, i još uvek se prenose, u svim slojevima društva, na političkoj levici i desnici, među mlađima i starijima, muškarcima i ženama, bogatima i siromašnima, obrazovanima i neobrazovanima.
Nedostatak znanja i razumevanja šta je antisemitizam
U drugoj dekadi 21. veka, Srbija je deo savremenog sveta u kojem su različite informacije, uključujući laži i antisemitsku propagandu, dostupne putem novih medija praktično svima, u svakom momentu, i za tren oka se šire. Posebno nakon napada terorista Hamasa na Izrael, 7. oktobra 2023, od kada svedočimo nezapamćenom novom talasu antisemitizma u celom svetu, neozbiljno i neodgovorno bi bilo tvrditi da našu zemlju, na neki volšeban način ovaj problem preskače i ne utiče na našu jevrejsku zajednicu i naše društvo u celini. Neodlučnost da se sa antisemitizmom uhvati u koštac u Srbiji je, zapravo, sasvim siguran znak da imamo problem sa znanjem i razumevanjem šta je antisemitizam, odnosno sa nedostatkom kapaciteta da ga identifikujemo tamo gde se pojavljuje.
Nemamo taj luksuz da možemo sebi dozvoliti da budemo naivni u tom pogledu. Antisemitizam je nastavio da postoji i nakon nacizma i Holokausta, u kontinuitetu sve do danas, i ostao realnost savremenog društva. Postoji uvreženo ali pogrešno mišljenje da je sećanje na žrtve i učenje o Holokaustu dovoljno da bi društvo uopšte, a mladi posebno, bili u stanju da razumeju i identifikuju savremeni antisemitizam. Nakon više od trideset godina akumuliranog iskustva u najvažnijim svetskim institucijama koje se bave ovom tematikom, sa sigurnošću možemo da tvrdimo da su sećanje, učenje i podučavanje o Holokaustu veoma važni, neophodni, i mogu doprineti boljem razumevanju antisemitizma, ali ni u kom slučaju nisu zamena za edukaciju o antisemitizmu – baš kao što ni obrazovanje o antisemitizmu nije zamena ili alternativa edukaciji o Holokaustu. Te dve teme imaju zajedničke tačke, ali se samo delimično preklapaju.
Centar za borbu protiv antisemitizma i netolerancije CBA
Vođeni spoznajom da nije dovoljno raditi samo na obrazovanju o Holokaustu, već da je potrebno razvijati i specifične aktivnosti usmerene ka podizanju znanja i kapaciteta za prepoznavanje i suprotstavljanje savremenom antisemitizmu, Terraforming je još 2022. godine pokrenuo inicijativu za osnivanje Centra za borbu protiv antisemitizma i netolerancije CBA, kao platforme za rad na razvijanju dugoročnih strategija za borbu protiv antisemitizma po ugledu na EU strategiju.
Miško Stanišić i Katarina Fon Šnurbajn, koordinatorka Evropske komisije za borbu protiv antisemitizma, razgledaju publikacije i nastavne materijale o antisemitizmu koje je proizveo Terraforming.
Susret EPNA mreže u Beogradu
Od 13. do 15. novembra se u Beogradu održao susret Međunarodne mreže praktičara za borbu protiv antisemitizma EPNA, koja okuplja organizacije iz preko 20 evropskih zemalja. EPNA povezuje civilno društvo i institucije koje se bore protiv antisemitizma iz cele Evrope: od Velike Britanije do Gruzije, od Danske do Srbije. Sedište mreže je u Berlinu.
Tokom ovog trodnevnog događaja čiji su domaćini i koorganizatori bili Terraforming i EPNA, više od 40 aktivista i stručnjaka iz Poljske, Nemačke, Španije, Italije, Mađarske, Grčke, Slovačke, Češke, Velike Britanije, Estonije, Litvanije, SAD i Srbije se okupilo kako bi razmotrilo savremeni antisemitizam u Evropi, razmenilo iskustva i upoznalo se sa situacijom u Srbiji. Događaj je nosio naziv „Exploring Polycrisis Online: On the Digital Space and Antisemitism“. U okviru programa, kolege iz EPNA mreže su imali priliku da učesnicima predstave situacije u svojim zemljama, sretnu se sa predstavnicima civilnog društva u Srbiji: Haver Srbija, Evropskim romskim institutom za umetnost i kulturu ERIAC Srbija, Beograd Prajd/Civil Rights Defenders, i Centrom za savremene politike, te da se upoznaju sa lokalnom jevrejskom zajednicom i učestvuju u javnom programu o antisemitizmu u Evropskoj kući.
Prva poseta Srbiji Katarine Fon Šnurbajn, koordinatorke Evropske komisije za borbu protiv antisemitizma
Poseban doprinos našim nastojanjima da u srpskom društvu etabliramo javni razgovor o izazovu antisemitizma pružila je poseta Katarine Fon Šnurbajn, koordinatorke Evropske komisije za borbu protiv antisemitizma, sa kojom se još od godine Evropske prestonice kulture u Novom Sadu uporno dogovaramo da nas poseti i uzme učešće u nekom od naših programa. Katarina Fon Šnurbajn je doputovala u Beograd da učestvuje na tribini koju je Terraforming u saradnji sa EPNA mrežom organizovao 14. novembra u Evropskoj kući. To je, istovremeno, bila prva zvanična poseta koordinatorke Evropske komisije za borbu protiv antisemitizma Republici Srbiji.
Prezentacija projekta UP2US u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju
Katarinu Fon Šnurbajn smo pozvali da poseti ShoahLab na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Institut je jedna od retkih akademskih institucija u širem regionu u kojoj se izučava Holokaust, antisemitizam i srodne teme. Institut radi na stvaranju akreditovanog postdiplomskog programa studija Holokausta. Osim da se upozna sa impresivnim radom instituta, važan razlog zbog kojeg smo pozvali visoku gošću iz Evopske komisije na IFDT je bio da joj predstavimo projekat “UP2US – Mapiranje razumevanja savremenog antisemitizma” za koji su Terraforming i IFDT dobili akademski istraživački grant Alfred Landeker Fondacije. Projekat povezuje tri Evropske prestonice kulture: Novi Sad, Rijeku i Temišvar. Konzorcijum projekta sastavljen od 11 institucija i organizacija iz Srbije, Hrvatske, Rumunije, Nemačke, Norveške i SAD, trenutno razvija metodologije za mapiranje razumevanja savremenog antisemitizma i kapaciteta za njegovo prepoznavanje među ciljnim grupama ključnim za oblikovanje javnih stavova o antisemitizmu. Cilj je da se procene kapaciteti ključnih aktera za identifikovanje antisemitizma i sačine preporuke za unapređenja koja bi vodila ka stvaranju šireg nacionalnog plana po ugledu na strategiju EU za borbu protiv antisemitizma.
Katarina Fon Šnurbajn je naglasila da je impresionirana predstavljenim programima, izrazila čvrstu podršku Evropske komisije i predstavila planove o razvijanju mreže evropskih institucija koje će se posvetiti pitanjem antisemitizma. U razgovoru su ispred IFDT učestvovali Gazela Pudar Draško, direktorka, Milovan Pisari, koordinator Laboratorije, članovi ShoahLab-a i studenti, dok su Terraforming predstavljali Miško Stanišić, Nevena Bajalica, Ljiljana Ćumura i Sara Ivić.
Poseta Jevrejskom omladinskom klubu
Učesnici susreta EPNA mreže i Katarina Fon Šnurbajn su posetili beogradsku sinagogu Sukat Šalom i Omladinski klub Jevrejske opštine Beograd. Na putu ka sinagogi, u ulici Maršala Birjuzova, pokazali smo stolpersteine – “kamenove spoticanja” postavljene u pločnik u znak sećanja na porodicu Dajč koja je odatle odvedena u smrt za vreme Holokausta.
U sinagogi su nas dočekali Filip Belevski, podpredsednik Omladinskog kluba, Isidora Jurjević, koordinatorka aktivnosti Omladinskog kluba, i drugi mladi aktivisti koji su u sinagogi održali izuzetno zanimljivu i dirljivu prezentaciju o istoriji i značaju ovog mesta, o beogradskoj jevrejskoj zajednici, svom radu sa jevrejskom omladinom i izazovima sa kojima se susreću.
Mateja Bogunović, koordinator aktivnosti dečijih klubova Jevrejske opštine Beograd je objasnio da se i deca sa kojom on radi susreću sa antisemitizmom, i da je nemoguće tako mladoj deci objasniti zašto ih neko mrzi i šta je to antisemitizam, pa se kao jedini mogući odgovor na mržnju njegov rad fokusira na osnaženje njihovog jevrejskog identiteta.
Nemoguće je deci objasniti zašto ih neko mrzi
Prisutnima se obratila i koordinatorka Evropske komisije za borbu protiv antisemitizma Katarina Fon Šnurbajn koja je izrazila veliko zadovoljstvo što je imala priliku da se upozna sa radom Omladinskog kluba JOB i podelila zabrinutost zbog porasta antisemitizma u celoj Evropi.
Za goste je priređena zakuska u velikoj trpezariji sinagoge, gde su učesnici susreta EPNA mreže iz različitih evropskih zemalja i članovi lokalne jevrejske zajednice imali priliku da se upoznaju i podele iskustva.
Tribina u Evropskoj kući „Suprotstavljanje onlajn antisemitizmu – izazovi i mogućnosti“
Vrhunac programa je bio javni događaj koji su Terraforming i EPNA organizovali u Evropskoj kući u Beogradu.
Međunarodna tribina „Suprotstavljanje onlajn antisemitizmu – izazovi i mogućnosti“ održana 14. novembra 2024. godine okupila je domaće i međunarodne stručnjake, kao i visoke predstavnike Evropske unije, ambasadore, učesnike susreta EPNA mreže, i druge zainteresovane.
ABC o antisemitizmu – prvi referentni izvor u Srbiji za pitanja o antisemitizmu
U okviru ovog događaja, predstavljena je izložba „ABC o antisemitizmu“, onlajn platformi koju Terraforming razvija u saradnji sa Centrom za borbu protiv antisemitizma i netolerancije CBA. Platforma pruža jednostavne odgovore na 25 pitanja o antisemitizmu, razbijajući predrasude i mnogobrojne uvrežene pogrešne predstave, zablude i laži, sa ciljem da javnosti, profesionalcima u medijima, obrazovanju i kulturi sećanja posluži kao referentni izvor za pitanja vezana za antisemitizam, kao i da doprinese razvijanju kapaciteta za prepoznavanje različitih manifestacija antisemitizma u svim sferama društva. Inicijativa za kreiranje platforme „ABC o antisemitizmu“ nastala je nakon antisemitskog napada na prostorije NVO Haver Srbija u Beogradu u novembru 2023. godine, mnogobrojnih otvoreno antisemitskih komentara koji su taj napad slavili na društvenim mrežama, dok su sa druge strane osude ovog akta nasilja i mržnje bile malobrojne, čak i od strane civilnog društva. Tada smo uvideli do koje mere su, s jedne strane, znanje i razumevanje o tome šta je antisemitizam na niskom nivou, a sa druge, koliko je ova mržnja rasprostranjena. „ABC o antisemitizmu“ je podržan kroz EPNA mikrogrant program. Platforma je 14. novembra predstavljena po prvi put javnosti u Beogradu.
ABC o antisemitizmu nudi jednostavne odgovore na 25 pitanja o antisemitizmu, razbijajući predrasude i mnogobrojne uvrežene pogrešne predstave, zablude i laži
Govori zvaničnika i gostiju
U punoj sali Evropske kuće, direktor Terraforminga, Miško Stanišić otvorio je događaj, a prisutne su na početku programa kraćim govorima pozdravili zvaničnici.
Ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre se zahvalio svima koji su radili na realizaciji događaja i istakao da je Evropska kuća mesto u kojem se poštuju tolerancija, ljudsko dostojanstvo i prava, tako da tu treba da se diskutuju upravo ovakve teme.
Ambasadorka Savezne Republike Nemačke Anke Konrad je istakla da Nemačka ima posebnu odgovornost u borbi protiv antisemitizma, ali da je antisemitizam još uvek opasnost po Evropu, naša društva i demokratske vrednosti.
Ambasadorka Izraela Avivit Bar-Ilan je naglasila da su antisemitizam i negiranje Holokausta u ogromnom porastu u celom svetu, ali da zajedno imamo moć da se suprotstavimo, pružimo podršku žrtvama mržnje, i obrazujemo buduće generacije o trajnoj opasnosti koju antisemitizam predstavlja.
Ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson je podsetio da Velika Britanija trenutno predsedava Međunarodnom alijansom za sećanje na Holokaust IHRA i istakao važnost IHRA definicije antisemitizma.
Koordinatorka Evropske komisije za borbu protiv antisemitizma Katarina Fon Šnurbajn je navela primer nedavnog napada na izraelske navijače u Amsterdamu i naglasila kako je na društvenim mrežama ovaj antisemitski incident zloupotrebljen za antijevrejsku propagandu. Istakla je da je napad Hamasa na Izrael 7. oktobra pokrenuo lavinu antisemitizma sa svih strana političkog spektra. Mi se suprotstavljamo antisemitizmu ne da bi učinilu “uslugu” Jevrejima, već zato što je antisemitizam opasnost po našu demokratiju, istakla je.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je naglasila da je institucija Poverenika više puta odlučno reagovala na antisemitske grafite i druge slične incidente zabeležene u Novom Sadu i Beogradu. Antifašistička tradicija je sastavni deo našeg društvenog bića te zato moramo nastaviti da gradimo tolerantno i bezbedno društvo u kojem ćemo se suprotstaviti relativizaciji Holokausta, podvukla je.
Zahvalni smo državnom sekretaru Ministarstva kulture Republike Srbije Lavu Grigoriju Pajkiću koji je prisustvovao događaju.
Panel diskusija
Usledila je panel diskusija u kojoj su učestvovali:
- iz Brisela koordinatorka Evropske komisije za borbu protiv antisemitizma Katarina Fon Šnurbajn,
- iz Novog Sada direktor Terraforminga Miško Stanišić,
- menadžer javne politike društvene mreže TikTok Fridrih Enders iz Berlina, i
- Jonas Fegert, direktor Istraživačkog centra za informatiku i digitalnu demokratiju na Institutu za tehnologiju u Karlsrue u Nemačkoj,
- Diskusiju je moderirao Jo Frank, direktor organizacije Dijalog-Percepcija koja upravlja EPNA mrežom.
Panelisti su razgovarali o izazovima širenja antisemitizma na društvenim mrežama i digitalnim platformama, ali i o potencijalnim rešenjima, kao što je razvijanje praktičnih smernica i strateških preporuka koje razvijamo kroz projekat UP2US.
Miško Stanišić je naglasio da je za borbu protiv onlajn antisemitizma najvažniji rad na razvijanju medijske pismenosti, jer je jedini lek osnažiti korisnike mreža da budu u stanju da sami prepoznaju, raskrinkaju, i suprotstave se antisemitizmu. Istakao je da antisemitizam ne nastaje na internetu, već da su digitalni mediji tek odraz društva u kojem živimo. Važnu ulogu u kreiranju antisemitskih sadržaja i širenju antisemitske propagande imaju i tradicionalni mediji. Naveo je da i u Srbiji imamo primere televizija, i to nekih sa nacionalnom frekvencijom, na kojima se mogu naći, ne samo diskretni nego i otvoreno antisemitski sadržaji, te da moramo raditi na jačanju kapaciteta medijskih profesionalca i urednika, ali i mehanizama za praćenje i reagovanje na takve sadržaje.
Celokupan program u Evropskoj kući, uključujući i tribinu, dostupan je na video snimku.
U Srbiji imamo primere televizija, i to nekih sa nacionalnom frekvencijom, na kojima se mogu naći, ne samo diskretni nego i otvoreno antisemitski sadržaji
(Dodatak: Izveštaji nekih domaćih medija o tribini u Evropskoj kući mogu poslužiti kao primer zašto je potrebno razvijati znanja i kapacitete među medijskim profesionalcima o antisemitizmu kako ne bi proizvodili i širili sadržaje koji se graniče sa antisemitskim, a o čemu ćemo pisati poseban članak)
Značajan korak napred
Uspešnu organizaciju i realizaciju susreta Međunarodne mreže praktičara za borbu protiv antisemitizma EPNA u Beogradu i prve zvanične posete Republici Srbiji koordinatorke Evropske komisije za borbu protiv antisemitizma Katarine Fon Šnurbajn smatramo značajnim napretkom i uspehom, ali i priznanjem za naš trud i rad. Nastavićemo da radimo na podizanju svesti, edukaciji i razvijanju alata za borbu protiv antisemitizma. Pozivamo sve da nam se pridruže, posebno putem platforme Centra za borbu protiv antisemitizma i netolerancije CBA.
Realizaciju EPNA susreta i tribine u Evropskoj kući smatramo važnim napretkom i uspehom, ali i priznanjem za naš trud i rad