Poštovani gosti, dragi prijatelji,
hvala vam što ste večeras sa nama kada obeležavamo 80 godina od jednog od najstrašnijih zločina koji je pogodio naš grad – deportaciju novosadskih i bačkih Jevreja u logore smrti 1944. godine.
Na početku želim da se zahvalim Jevrejskoj opštini Novi Sad na divnoj saradnji i podršci u organizaciji ove komemoracije koja se odvija tokom dva dana, danas u Svilari a sutra ispred Sinagoge. Pozivam vas sve da se vidimo sutra u podne pred sinagogom. Posebno hvala gdinu Mirku Štarku i Ladislavu Trajeru.
Takođe zahvaljujem se predstavnicima Gradske uprave i rukovodstva delegacije Republike Srbije u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust na podršci i učešću u programu. Hvala i divnoj ekipi Kulturne stanice Svilara. Veliko hvala i ambasadorima i predstavnicima ambasada Izraela, Nemačke, i Velike Britanije.
Predstaviću vam u nekoliko rečenica neke od aktivnosti koje sprovodimo u narednom periodu na polju memorijalizacije Holokausta i suprotstavljanja antisemitizmu. Naše aktivnosti su, kao što ćete videti, međunarodnog karaktera sa lokalnim fokusom. To su projekti:
Zločin bez presedana
Holokaust je bio sistematski i pod pokroviteljstvom države sproveden progon i ubijanje Jevreja, koji su počinili nacistička Nemačka i njeni saradnici u periodu od 1933. do 1945. godine.
Holokaust je zločin bez presedana u istoriji. Nacistička Nemačka je svoju ideologiju zasnovala na rasističkom antisemitizmu, a pred snom o novom svetskom poretku i životnom prostoru za nemačku naciju, uništenje Jevreja je Trećem rajhu postalo ne samo sredstvo, nego i cilj i smisao sopstvenog postojanja. Jer kada Nemačka već uveliko gubi rat, ubijanje Jevreja se uprkos tome, ili baš zbog toga, ubrzava i intenzivira.
Holokaust je zločin bez presedana u istoriji čovečanstva po čitavom nizu karakteristika o čemu možete čitati u uvodnom delu publikacije “Neke reči o Holokaustu u Srbiji” koju ste, nadam se, svi danas dobili.
Holokaust se u Novom Sadu, baš kao i na celom evropskom kontinentu, odvijao paralelno sa drugim oblicima nasilja prema različitim grupama žrtava. U Bačkoj, te druge grupe žrtava su bili pre svega protivnici okupatorskog režima, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, i to su bili Srbi čije prisustvo na ovim prostorima su mađarske fašističke snage pokušale da smanje.
Uništenje novosadskih i bačkih Jevreja
Tokom Holokausta, populacija od nekoliko hiljada novosadskih Jevreja skoro je potpuno uništena. U Novosadskoj raciji 1942. godine, mađarski fašisti su ubili preko 900 Jevreja. Tokom celog perioda mađarske okupacije Bačke, Jevreji su obespravljeni, maltretirani, pljačkani, proteravani, prisiljavani na prinudni rad i ubijani.
Nakon što nemačke trupe okupiraju Mađarsku u martu 1944. godine, već u aprilu počinje jedna od najstrašnijih i najmonstruoznijih operacija Holokausta, kada je za samo osam nedelja oko 424.000 Jevreja iz Mađarske deportovano u nacističke logore smrti. U okviru ove logistički izuzetno komplikovane i zahtevne akcije, transportovano je i ubijeno preko 565.000 Jevreja iz Mađarske i sa teritorija pod mađarskom okupacijom.
Masovna hapšenja Jevreja u Novom Sadu, kao i na teritoriji cele Bačke, nemačke i mađarske snage započele su u jutarnjim časovima 26. aprila 1944. godine. Hapšeni su svi pripadnici jevrejske zajednice uključujući i decu, žene, stare i bolesne. Praktično celokupno jevrejsko stanovništvo Novog Sada je sprovedeno u novosadsku Sinagogu.
U Sinagogi su bili zatvoreni od 26. do 28. aprila bez vode, hrane, i toaleta. Odatle su odvođeni transportima do sabirnih logora u Subotici, Baji i Bačkoj Topoli gde su raspoređivani i deportovani vozovima u nacističke logore smrti, većinom u Aušvic. Većina je ubijena u gasnim komorama odmah po dolasku u logor. Od oko 1.900 novosadskih Jevreja koji su deportovani aprila 1944. godine, preživelo je samo oko dve stotine.
Nakon oslobođenja, u Novi Sad se vratilo samo nekoliko stotina Jevreja. Neki su rat preživeli kao borci u partizanima, u izbeglištvu i skrivanju, ili su uprkos svemu preživeli strahote logora širom Evrope. Veliki broj preživelih se nekoliko godina kasnije iselio, pre svega u Izrael, ali i u druge zemlje.
Obnoviti život jevrejske zajednice
Bilo je izuzetno teško obnoviti život jevrejske zajednice Novog Sada. Oni koji su preživeli i odlučili da ostanu u Novom Sadu, koji su pronašli snagu da stvaraju novi život, osnivaju porodice i grade novu zajednicu, činili su okosnicu iz koje je izrasla nova mlada stabljika novosadske jevrejske zajednice koju imamo danas.
Hvala im na tome. Hvala im što su do danas, za sve nas, sačuvali trag jevrejskog života koji je bio i ostao deo identiteta našeg grada, dakle deo našeg zajedničkog identiteta, onog što nas čini građanima Novog Sada.
Sa svakom godinom obeležavanja, komemoracija deportacije novosadskih i bačkih Jevreja postaje sve snažnija tradicija. Ipak, moramo da radimo više na tome da svi građani Novog Sada razumeju obim i značaj ovog događaja koji je zauvek promenio lice našeg grada. Jer deportacija nije značila samo gotovo potpuno uništenje lokalne jevrejske zajednice, nego i ogroman nenadoknadiv gubitak za celo naše društvo.
Tokom Holokausta ubijeno je 70%, odnosno 3.020 od ukupno 4.350 novosadskih Jevreja, koliko ih je pre rata živelo u Novom Sadu. Baš kao i na celom evropskom kontinentu, tako i u Novom Sadu, Holokaust je zauvek promenio naše društvo. Zbog toga sećanje na ovaj događaj nije samo deo naše brige o pamćenju prošlosti, nego je deo mnogo veće zajedničke evropske kulture sećanja.
Izazovi naše i evropske kulture sećanja: iskrivljenje istorije i nacionalistička propaganda
Naša, kao i evropska kultura sećanja, se danas suočava sa dva ogromna izazova. Jedan je nezapamćen porast antisemitizma, o čemu ćemo govoriti više u današnjem panelu sa uvaženim gostima iz Velike Britanije, Nemačke, Hrvatske i naravno našim predstavnicima iz Novog Sada. Ali pre nego pozovem učesnike panela, želim da skrenem pažnju na drugi veliki problem a to je zloupotreba istorije za nacionalističku i populističku propagandu.
Poslednjih dana vidimo da se fokus ove propagande pomera ka iskrivljavanju onoga što predstavlja genocid i manipulativnom tumačenju činjenica kako bi se pojačao osećaj frustracije i nepravde prema žrtvama, kao sredstvo za rasplamsavanje straha i mržnje. Suprotstavljajući se ovom trendu, ističemo da je Republika Srbija prihvatila i usvojila definicije i preporuke Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust, time prihvatajući međunarodne standarde u memorijalizaciji i obrazovanju Holokausta.
Sada više nego ikad, kada se suočavamo sa porastom antisemitizma i zloupotrebe i iskrivljavanja istorije radi promocije nacionalizma, mržnje i antidemokratske agende, od suštinskog je značaja da se zalažemo za hrabru i smislenu kulturu sećanja. Kidnapovanje kulture sećanja radi političke propagande iskrivljuje ne samo razumevanje šta konstituiše genocid, već, što je još važnije, zbog čega se strašnih istorijskih iskustava sećamo, odnosno koje željene ciljeve i ishode memorijalizacije i obrazovanja želimo da postignemo. A željeni ciljevi hrabre i smislene kulture sećanja su kristalno jasni: sa poštovanjem se sećamo žrtava i to kao pojedinaca i individua, i jačamo kritičko mišljenje, pluralizam, i građanska i ljudska prava.
Organizujući ovaj događaj želeli smo da damo doprinos osnaženju takve kulture sećanja. Zbog toga hvala vam što ste večeras sa nama, i posebno hvala našim gostima.