Priznanje Teraformingu za najbolju poster-prezentaciju na konferenciji Bibliotekarskog društva Srbije

19. konferencija BDS u Beogradu

19. konferencija BDS ”Udruživanje, povezivanje i umrežavanje bibliotekara” održana je u Beogradu 14 – 16. decembar 2022. godine. Trodnevnim svečanostima u kontekstu obeležavanja 75 godina Bibliotekarskog društva Srbije krunisano je obeležavanje Dana bibliotekara Srbije, 14. decembra.U programu su učestvovali članovi Bibliotekarskog društva Srbije, predstavnici Ministarstva kulture, ustanova i biblioteka u Srbiji, predstavnici partnerskih udruženja, bibliotekara i informacionih stručnjaka iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Rumunije, Severne Makedonije, Grčke, Kipra, Holandije, Nemačke, i Srbije.

Miško Stanišić, direktor Teraforminga, učestvovao je u konferenciji u okviru programa ”poster-prezentacija” sa temom ”Razvoj bibliotečke platforme u Republici Srbiji za doprinos kulturi sećanja na žrtve fašističkog terora u Drugom svetskom radu.” U ovom delu programa predstavljani su odabrani posteri uz kratke prezentacije u kojima su autori objašnjavali koncept, odnosno temu koji su odabrali da prezentuju.

Razvoj bibliotečke platforme u Republici Srbiji za doprinos kulturi sećanja na žrtve fašističkog terora u Drugom svetskom ratu

Ideja za stvaranje međunarodne bibliotečke platforme za edukaciju o Holokaustu razvijana je tokom dvogodišnjeg projekta koji je pokrenuo Teraforming, a na kojem su sarađivale Europeana, Narodna biblioteka Srbije, Univerzitetska biblioteka ”Svetozar Marković”, Univerzitetska biblioteka iz Beča, Kuća Ane Frank iz Amsterdama, Memorijalni centar Holokausta makedonskih Jevreja, kao i niz stručnjaka vodećih međunarodnih institucija na polju kulture sećanja kakve su Institut za edukaciju o Holokaustu iz Austrije, Centar za edukaciju o Holokaustu iz Londona, Jad Vašem iz Izraela, Arolsen arhiv iz Nemačke, i drugi.

Polazeći od već postojeće bibliotečke infrastrukture i stručnih kapaciteta bibliotekara, tradicionalne uloge biblioteka u društvu uopšte a posebno u obrazovanju, i novih trendova u sferi digitalnog kulturnog nasleđa, rezultat diskusija u okviru projekta je doneo konceptualni okvir koji može da posluži kao baza za niz aktivnosti i saradnju na polju obrazovanja i učenja o Holokaustu među nacionalnim, akademskim, gradskim, zavičajnim i drugim bibliotekama.
Objavljena je i publikacija ”Međunarodna bibliotečka platforma za edukaciju o Holokaustu”. Projekat je nagrađen prestižnom nagradom Jehuda Bauer Grant Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust.

Na BDS konferenciji ukratko je predstavljen ovaj koncept, uz konkretne predloge za razvoj specifičnih aktivnosti u bibliotekama u Republici Srbiji koje bi s jedne strane dale konkretan doprinos kulturi sećanja na stradanja u Drugom svetskom ratu, kako Srba, Jevreja i Roma, tako i svih drugih žrtava fašističkog terora, a sa druge strane otvorile prostor za međunarodnu saradnju na polju memorijalizacije i edukacije o ovoj istoriji sa bibliotekama u celom svetu.

Poseban akcenat je na propoznavanju adekvatne već postojeće građe, planiranje specifičnih javnih manifestacija za širu javnost, posebnih aktiviteta u saradnji sa obrazovnim institucijama, kao i sopstvenoj produkciji novih medija kakvi su video i audio podkasti. Za to je potrebno određeno unapređenje znanja bibliotekara o osnovnim principima edukacije o Holokaustu i savremenoj kulturi sećanja.
Ponuđena su četiri pristupa kroš koje biblioteke i bibliotekari Republike Srbije mogu da doprinesu kulturi sećanja:

1. Biblioteka kao prostor kulture sećanja (npr. uz odgovarajuće tematske programe povodom specifičnih dana sećanja)
2. Bibliotekar i biblioteka kao spona između književnosti i edukativne dimenzije kulture sećanja
3. Bibliotekar i biblioteka kao nosioci narativa lokalne mikroistorije u kontekstu lokalne i nacionalne kulture sećanja
4. Bibliotekar i biblioteka kao kao nosioci narativa lokalne mikroistorije u kontekstu evropske kulture sećanja i digitalne kulturne baštine

Kultura sećanja može da se zloupotrebi u svrhu rasplamsavanja nacionalizma, straha i mržnje. Istinska, iskrena i hrabra kultura sećanja se bavi prošlošću na način koji sa pijetetom čuva sećanje na žrtve, ali istovremeno promoviše građanska i ljudska prava, pluralizam i kritičko mišljenje. Upravo su strašni zločini iz prošlosti direktno upozorenje da smo i kao pojedinci i kao društvo odgovorni da te demokratske i društvene vrednosti aktivno negujemo, jačamo i branimo.
Takvoj kulturi sećanja biblioteke mogu dati ogroman doprinos.