Признање Тераформингу за најбољу постер-презентацију на конференцији Библиотекарског друштва Србије

19. конференција БДС у Београду

19. конференција БДС ”Удруживање, повезивање и умрежавање библиотекара” одржана је у Београду 14 – 16. децембар 2022. године. Тродневним свечаностима у контексту обележавања 75 година Библиотекарског друштва Србије крунисано је обележавање Дана библиотекара Србије, 14. децембра.У програму су учествовали чланови Библиотекарског друштва Србије, представници Министарства културе, установа и библиотека у Србији, представници партнерских удружења, библиотекара и информационих стручњака из Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Мађарске, Румуније, Северне Македоније, Грчке, Кипра, Холандије, Немачке, и Србије.

Мишко Станишић, директор Тераформинга, учествовао је у конференцији у оквиру програма ”постер-презентација” са темом ”Развој библиотечке платформе у Републици Србији за допринос култури сећања на жртве фашистичког терора у Другом светском раду.” У овом делу програма представљани су одабрани постери уз кратке презентације у којима су аутори објашњавали концепт, односно тему који су одабрали да презентују.

Развој библиотечке платформе у Републици Србији за допринос култури сећања на жртве фашистичког терора у Другом светском рату

Идеја за стварање међународне библиотечке платформе за едукацију о Холокаусту развијана је током двогодишњег пројекта који је покренуо Тераформинг, а на којем су сарађивале Еуропеана, Народна библиотека Србије, Универзитетска библиотека ”Светозар Марковић”, Универзитетска библиотека из Беча, Кућа Ане Франк из Амстердама, Меморијални центар Холокауста македонских Јевреја, као и низ стручњака водећих међународних институција на пољу културе сећања какве су Институт за едукацију о Холокаусту из Аустрије, Центар за едукацију о Холокаусту из Лондона, Јад Вашем из Израела, Аролсен архив из Немачке, и други.

Полазећи од већ постојеће библиотечке инфраструктуре и стручних капацитета библиотекара, традиционалне улоге библиотека у друштву уопште а посебно у образовању, и нових трендова у сфери дигиталног културног наслеђа, резултат дискусија у оквиру пројекта је донео концептуални оквир који може да послужи као база за низ активности и сарадњу на пољу образовања и учења о Холокаусту међу националним, академским, градским, завичајним и другим библиотекама.
Објављена је и публикација ”Међународна библиотечка платформа за едукацију о Холокаусту”. Пројекат је награђен престижном наградом Јехуда Бауер Грант Међународне алијансе за сећање на Холокауст.

На БДС конференцији укратко је представљен овај концепт, уз конкретне предлоге за развој специфичних активности у библиотекама у Републици Србији које би с једне стране дале конкретан допринос култури сећања на страдања у Другом светском рату, како Срба, Јевреја и Рома, тако и свих других жртава фашистичког терора, а са друге стране отвориле простор за међународну сарадњу на пољу меморијализације и едукације о овој историји са библиотекама у целом свету.

Посебан акценат је на пропознавању адекватне већ постојеће грађе, планирање специфичних јавних манифестација за ширу јавност, посебних активитета у сарадњи са образовним институцијама, као и сопственој продукцији нових медија какви су видео и аудио подкасти. За то је потребно одређено унапређење знања библиотекара о основним принципима едукације о Холокаусту и савременој култури сећања.
Понуђена су четири приступа крош које библиотеке и библиотекари Републике Србије могу да допринесу култури сећања:

1. Библиотека као простор културе сећања (нпр. уз одговарајуће тематске програме поводом специфичних дана сећања)
2. Библиотекар и библиотека као спона између књижевности и едукативне димензије културе сећања
3. Библиотекар и библиотека као носиоци наратива локалне микроисторије у контексту локалне и националне културе сећања
4. Библиотекар и библиотека као као носиоци наратива локалне микроисторије у контексту европске културе сећања и дигиталне културне баштине

Култура сећања може да се злоупотреби у сврху распламсавања национализма, страха и мржње. Истинска, искрена и храбра култура сећања се бави прошлошћу на начин који са пијететом чува сећање на жртве, али истовремено промовише грађанска и људска права, плурализам и критичко мишљење. Управо су страшни злочини из прошлости директно упозорење да смо и као појединци и као друштво одговорни да те демократске и друштвене вредности активно негујемо, јачамо и бранимо.
Таквој култури сећања библиотеке могу дати огроман допринос.