Вебинар на тему: „Сведочанства у едукацији и колективно сећање“ одржан је 8. децембра 2020. године.

Учесници вебинара били су:

• Стефан Нарон, директор Фортуноф видео архива Холокауст сведочанстава,
• др Мартин Корчок, директор Серед Музеја Холокауста у Словачкој и др Матеј Беранек директор одељења за едукацију,
• Александар Бурсаћ, архивиста, и Кристијан Обшуст, заменик директора Архива Војводине.

Вебинар је отворио директор Тераформинга, Мишко Станишић.

Током уводног говора, подсетио је учеснике да је датум овог вебинара изабран са намером да нас подсети на 8. децембар 1941. када су први јеврејски затвореници послати у немачки концентрациони логор Јуденлагер Семлин близу Београда, данас познат као Старо Сајмиште.

Архив сведочанстава

Стефан Нарон је потом представио кратку историју Фортуноф видео архива Холокауст сведочанстава. Архив је део библиотеке Јејл универзитета и седиште архива је у Њу Хејвену у Конектикату, али део његове колекције потиче из Америке, Европе и Израела. Више од три деценије, Фортуноф архив је снимао, скупљао и чувао сведочанстава и радио на томе да архив сведочанстава буде доступан истраживачима, едукаторима и јавности.

„Једна од важних ствари је то да смо покушали да обухватимо целу животну причу сведока, нисмо искључиво заинтересовани за период 1933-1945. године“
Стефан Нарон, говорећи о сведочанствима

Потом је представио интернет страницу на којој је могуће доћи до снимљених сведочанстава, поменувши додатно и подкаст „Они који су били тамо (гласови из Холокауста)“.

Употреба сведочанстава и другог архивског материјала у едукацији у Серед Музеју Холокауста

У наставку вебинара, др Мартин Корчок представио је шта се десило са словачким Јеврејима за време Другог светског рата, а затим је пустио кратак филм о утисцима младих који су посетили Серед Музеј Холокауста и који су том приликом могли да разговарају са преживелима. Др Корчок је овај филм спремио специјално за наш вебинар.

Након тога, др Матеј Беранек је презентовао како се архивске материјали користе у едукативном програма Серед Музеја Холокауста. Посебну пажњу је обратио на антисемитске пропагандне постере, новине из тог времена, историјске фотографије и друге документе.

Мапирање колективног сећања

Александар Бурсаћ је затим представио пројекат Архива Војводине „Културе сећања Новог Сада“. Пројекат је развијен по идеји Кристијана Обшуста, заменика директора Архива Војводине. Идеја пројекта је рад на својеврсном мапирању места сећања, уз коришћење архивске грађе и мапирања локалитета у граду и његовој околини који су важни за историју Новог Сада. Главно средство пројекта је интернет страница на којој је могућ приступ интерактивној онлајн мапи значајних места сећања Новог Сада. Александар Бурсаћ говорио је о фазама развоја пројекта: анализи постојећих архивских материјала и снимања интервјуа са грађанима о њиховим сећањима о различитим локацијама у граду из периода социјалистичке Југославије.

 „Ово је моја порука: зовите их, помозите им и будите са њима јер смо сада ту за њих!“.
Др Мартин Корчок, говорећи о односу према жртвама Холокауста за време пандемије Covid-19