web analytics

У потрази за Европом

26. јун – 17. јул

Изложба је била постављена дуж шеталишта на Кеју, од уласка у купалиште Штранд до КЦ Свилара.

О потрази за Европом

”У потрази за Европом” је прича о стварању послератне Европе и о Европи коју тек треба да створимо

У шетњи кроз историјске, моралне и политичке дилеме са којима се након злочина и страхота Другог светског рата, у којима посебно место има Холокауст, суочила Европа, и уз осврт на пар мисли групе одабраних историјских личности, изложба на више или мање индиректан начин дотиче комплексне друштвене промене и процесе који су обликовали послератно друштво и дефинисале фундаменталне европске вредности грађанских права, поштовања људског достојанства и демократије, и тако омогућиле стварање Европе какву данас познајемо, уз питања упућена како појединцу, тако и целокупном европском друштву, о томе какву Европу желимо сутра.

Пролазници који шетају поред паноа, или застају на ”станицама”, неодвојив су део изложбе чији је централни део управо дијалог, размишљање и размена са грађанима и међу грађанима.

Концептуално, садржај је подељен у три дела:

  • Суочавање,
  • Помирење и
  • Реформе – ЕУпилог.

Реализација

Продукција: Тераформинг
Аутор концепта: Мишко Станишић
Kуратори: Невена Бајалица, Бенџамин Фишер и Петра Ардаи
Уметничка саветница: Андреа Палашти
Дизајн: Дарко Вуковић
Штампа и монтажа: Атом д.о.о.
Организација и реализација: Тераформинг тим – Љиљана Ћумура, Снежана Вранић, Виолета Војкан

Данило Киш

Национализам је идеологија баналности. Национализам је тоталитарна идеологија. Национализам је, пре свега, параноја. Колективна и појединачна параноја. Као колективна параноја, она је последица зависти и страха, а изнад свега последица губљења индивидуалне свести

Из интервјуа у часопису ”Идеје” 1973. године

Национализам је кочница развоја човека као индивидуе и друштва у целости.

Вили Брант

Историја, ма како да је горка, јесте стварност која свакодневно наставља да утиче на нашу садашњост и нашу будићност.

Из говору у Јерусалему, 7. јуна 1973

Немци морају да сносе одговорност. Али одговорност није исто што и кривица. Они који нису криви за нацистичка злодела ипак не могу умаћи последицама једне политике којој се исувише много Немаца својевољно придружило.

Из књиге “Криминалци и остали Немци”, 1946

Холокауст, злочин без преседана, заувек је променио лице Европе.

Симон Вејл

Уништавање прошлости је можда највећи од свих злочина.

“Потреба за коренима: Прелудиј за Декларацију о обавезама према човечанству,” 2003.

Приказивање делимичне истине кроз искривљење, манипулацију и политизацију историје страдања, горе је од потпуне лажи.

Лу де Јонг

Различити документи и записи представљају дневнике које су безбројни грађани нехотице водили. Ова грађа пружиће будућим генерацијама тачну слику о томе шта су обични људи доживели током година рата и окупације.

Изјава у радио програму, децембра 1945.

Суочени са страшним злочинима из прошлости створили смо заједничке европске вредности грађанског права, поштовања људског достојанства и демократије.

Мелина Меркури

Прошлост мора да изађе из музеја да би постала извор инспирације.

Из говора на Унеско конференцији у Мексику, 29. јула 1982.

Култура сећања, као и сви други сегменти наше националне културе, неодвојив су део заједничког европског искуства и културног наслеђа.

Јавне трибине

Трибине су одржане у КС Свилара паралелно са трибинама које су реализоване у сарадњи са организацијом АСА ФФ из Кемница у Немачкој чија је изложба „Отворени процес“ била постављена у суседној сали.

СУБОТА, 2. јули

18.00 – 19:00

ПАНЕЛИСТИ

Куратор и модератор: Мишко Станишић, директор НВО Тераформинг

Цела изложба и догађај коме сам присуствовао надмашили су моја очекивања. Количина пажње која је уложена у то, као и способност брзог реаговања на непредвиђене промене су примери огромног искуства Тераформинга! Ниво дебате и могућност проналажења заједничког језика међу тако разноликим учесницима је био импресиван и због тога желим да будем укључен и пратим даљи рад Тераформинга!

Бењамин Фишер

Менаџер програма у Алфред Ландекер фондацији, активиста, бивши председник Европског удружења јеврејских студената, Немачка

ЧЕТВРТАК, 7. јули

18.00 – 19:00

ПАНЕЛИСТИ

Куратор и модератор: Бењамин Фишер из Берлина, менаџер програма у Алфред Ландекер фондацији, активиста, бивши председник Европског удружења јеврејских студената

Заиста сам уживао у боравку у Новом Саду и дискусији. Била је то отворена дебата са простором за критичко и прогресивно размишљање и размену мишљења о сличностима и разликама у различитим контекстима. Оно што је на мене оставило најјачи утисак су дискусије, али и сусрети у чијем контексту су се дискусије одвијале. На тај начин смо могли да уђемо у сфере српске политичке и друштвене реалности што ме је истовремено натерало да се суочим са сопственим предрасудама.

Максимилијан Макс Чолек

Песник, списатељ, суоснивач Коалиције за плуралистички јавни дискурс, Берлин, Немачка

Мој свеукупни утисак о програму на ком сам био и у којем сам учествовао је да су питања која се у њему обрађују и даље не само релевантна, већ и кључна у контексту актуелне глобалне политичке и еколошке кризе. Оно што се чини као питање како се сећамо прошлости, поново се показује као одлучујуће за нашу будућност. Потребно је да се ради више на бољем разумевању тога како су турбулентне последње деценије обликовале тренутне друштвене прилике у нашем региону, а оквир културе сећања нам пружа потребне концептуалне алате за то. Новом Саду, а и Србији уопште, је потребно више програма попут овог.

Др Влатко Илић

Ванредни професор на Факултету драмских уметности у Београду, позоришни редитељ и аутор, Србија

СРЕДА, 13. јули

18.00 – 19:00

ПАНЕЛИСТИ

  • група младих новосађанки и новосађана
  • Невена Бајалица, менаџерка програма НВО Тераформинг,

Кураторка и модераторка: Петра Ардаи, уметничка директорица арт колектива ”SPACE”, редитељица и позоришни педагог

Допао ми се визуелни аспект и ефектан графички дизајн пројекта који је учинио програме приступачним и привлачним. Кључни моменат радионице и панела који сам водила са младим Новосађанима је то како су се учесници осећали и артикулисали како историја Европе утиче на њихов свакодневни живот. Сецирали смо и редефинисали значење „бити Европљанин“. Учесници су закључили да појам „бити Европљанин“ треба редефинисати у континуираном дијалогу између генерација, мањина, етничких група, придошлица и локалног становништва. Било ми је веома инспиративно што су се млади Новосађани ангажовали да на разигран, али изазован начин да дефинишу Европу кроз сећања, чула и снове. Тиме је наш јавни разговор прешао границу редовне расправе, превазишао очигледно. Био је политички, али и лични у исто време. Заиста смо се ангажовали у потрази за Европом.

Петра Ардаи

Уметничка директорица арт колектива ”SPACE”, редитељица и позоришни педагог

Подршка:

Novi Sad 2022