web analytics

U potrazi za Evropom

Nalazite se ovde: / U potrazi za Evropom

Grupa mladih volontera sa Petrom Ardai i Nevenom Bajalicom, kuratorkama i voditeljkama radionica, pored izložbenog panela sa Danilom Kišom, svetski poznatim srpsko-jevrejskim autorom.

Prve noći nakon postavljanja izložbe, nepoznate osobe su na panelu našvrljale antisemitske i neonacističke znakove. Nekoliko dana kasnije, neka druga nepoznata osoba ili grupa, spontano je prelepila jedno od mesta na panelu na kojem su bili antisemitski znakovi parčetom papira na kojem su napisali reč „mir“. Anonimni prolaznici su se pridružili ovom činu protesta protiv antisemitskog incidenta, i dopisivali reč „mir“ na taj papir. Par dana kasnije papir je bio prepun reči „mir“ na raznim jezicima sveta. Iako su neonacisti i nacionalisti nastavili da skrnave i uništavaju našu izložbu i prostore oko panela postavljenih duž celog keja, ovaj spontani i jednostavni čin suprotstavljanja antisemitizmu i nacionalizmu je time bio još važniji i lepši.

26. jun – 17. jul

Izložba je bila postavljena duž šetališta na Keju, od ulaska u kupalište Štrand do KC Svilara.

O potrazi za Evropom

”U potrazi za Evropom” je priča o stvaranju posleratne Evrope i o Evropi koju tek treba da stvorimo

U šetnji kroz istorijske, moralne i političke dileme sa kojima se nakon zločina i strahota Drugog svetskog rata, u kojima posebno mesto ima Holokaust, suočila Evropa, i uz osvrt na par misli grupe odabranih istorijskih ličnosti, izložba na više ili manje indirektan način dotiče kompleksne društvene promene i procese koji su oblikovali posleratno društvo i definisale fundamentalne evropske vrednosti građanskih prava, poštovanja ljudskog dostojanstva i demokratije, i tako omogućile stvaranje Evrope kakvu danas poznajemo, uz pitanja upućena kako pojedincu, tako i celokupnom evropskom društvu, o tome kakvu Evropu želimo sutra.

Prolaznici koji šetaju pored panoa, ili zastaju na ”stanicama”, neodvojiv su deo izložbe čiji je centralni deo upravo dijalog, razmišljanje i razmena sa građanima i među građanima.

Konceptualno, sadržaj je podeljen u tri dela:

  • Suočavanje,
  • Pomirenje i
  • Reforme – EUpilog.

Realizacija

Produkcija: Teraforming
Autor koncepta: Miško Stanišić
Kuratori: Nevena Bajalica, Bendžamin Fišer i Petra Ardai
Umetnička savetnica: Andrea Palašti
Dizajn: Darko Vuković
Štampa i montaža: Atom d.o.o.
Organizacija i realizacija: Teraforming tim – Ljiljana Ćumura, Snežana Vranić, Violeta Vojkan

Projekat su podržali:

Fondacija ”Novi Sad evropska prestonica kulture 2022”
Fridrih Ebert fondacija
Švedska ambasada u Beogradu
Alfred Landeker fondacija

Willy Brandt panel

Panel sa Vilijem Brantom kod ulaza u ”Štrand”.

Lou de Jong panel

Panel sa Lu de Jongom.

our panel desecrated by the nationalists with the letter "Z" in support of the Russian aggression

Neonacisti i nacionalisti su u znak neslaganja sa porukama naše izložbe nanosili štetu, skrnavili, lomili, i uništavali panele i prostore oko njih. Na slici je poleđina panela sa likom Danila Kiša na kojem su, kao i na celom trotoaru, nacionalisti ispisali slovo ”Z” u znak podrške Ruskoj agresiji na Ukrajinu.

Danilo Kiš

Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je totalitarna ideologija. Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti

Iz intervjua u časopisu ”Ideje” 1973. godine

Nacionalizam je kočnica razvoja čoveka kao individue i društva u celosti.

Vili Brant

Istorija, ma kako da je gorka, jeste stvarnost koja svakodnevno nastavlja da utiče na našu sadašnjost i našu budićnost.

Iz govoru u Jerusalemu, 7. juna 1973

Nemci moraju da snose odgovornost. Ali odgovornost nije isto što i krivica. Oni koji nisu krivi za nacistička zlodela ipak ne mogu umaći posledicama jedne politike kojoj se isuviše mnogo Nemaca svojevoljno pridružilo.

Iz knjige “Kriminalci i ostali Nemci”, 1946

Holokaust, zločin bez presedana, zauvek je promenio lice Evrope.

Simon Vejl

Uništavanje prošlosti je možda najveći od svih zločina.

“Potreba za korenima: Preludij za Deklaraciju o obavezama prema čovečanstvu,” 2003.

Prikazivanje delimične istine kroz iskrivljenje, manipulaciju i politizaciju istorije stradanja, gore je od potpune laži.

Lu de Jong

Različiti dokumenti i zapisi predstavljaju dnevnike koje su bezbrojni građani nehotice vodili. Ova građa pružiće budućim generacijama tačnu sliku o tome šta su obični ljudi doživeli tokom godina rata i okupacije.

Izjava u radio programu, decembra 1945.

Suočeni sa strašnim zločinima iz prošlosti stvorili smo zajedničke evropske vrednosti građanskog prava, poštovanja ljudskog dostojanstva i demokratije.

Melina Merkuri

Prošlost mora da izađe iz muzeja da bi postala izvor inspiracije.

Iz govora na Unesko konferenciji u Meksiku, 29. jula 1982.

Kultura sećanja, kao i svi drugi segmenti naše nacionalne kulture, neodvojiv su deo zajedničkog evropskog iskustva i kulturnog nasleđa.

Javne tribine

Tribine su održane u KS Svilara paralelno sa tribinama koje su realizovane u saradnji sa organizacijom ASA FF iz Kemnica u Nemačkoj čija je izložba „Otvoreni proces“ bila postavljena u susednoj sali.

SUBOTA, 2. juli

18.00 – 19:00

PANELISTI

Kurator i moderator: Miško Stanišić, direktor NVO Teraforming