Bila je velika čast za Terraforming što je naš direktor, Miško Stanišić, pozvan da govori na Univerzitetu u Kembridžu — jednom od najpoznatijih svetskih univerziteta — na međunarodnoj konferenciji „Holokaust nasleđe u 21. veku” (Holocaust Heritage in the 21st Century).
Održana 7. i 8. septembra na Mekdonald institutu za arheološka istraživanja (McDonald Institute for Archaeological Research) i Koledžu Sent Katarin (St Catharine’s College) Univerziteta u Kembridžu, konferencija je okupila vodeće istraživače i stručnjake za nasleđe iz institucija iz najmanje 14 zemalja, uključujući Australiju, Austriju, Češku, Nemačku, Francusku, Izrael, Poljsku, Južnu Afriku, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbiju.
Konferencija je pružila važan međunarodni forum za razmatranje načina na koji se mesta Holokausta i mesta genocida nad Romima mogu istraživati, zaštititi i koristiti za kulturu sećanja i obrazovanje. Prilozi sa konferencije poslužiće i kao osnova za izradu velikog međunarodnog priručnika o nasleđu Holokausta. Konferencija je podržana grantovima Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) i Mekdonald instituta.
Miško je održao prezentaciju pod nazivom „Topovske šupe: Između zanemarivanja i prilike” (Topovske Šupe: Between Neglect and Opportunity) u okviru konferencijske sesije „Pogledi iz memorijala” (Views from the Memorial).
Topovske šupe su jedno od autentičnih mesta koja su nestala iz dominantnih javnih narativa. Oko 5.000 muških Jevreja i 1.500 Roma bilo je zatočeno u ovom nacističkom logoru u Beogradu 1941. godine, pre nego što su transportovani na stratišta u okolini i ubijeni. Više od osam decenija kasnije, Topovske šupe i dalje su ugrožene, u privatnom vlasništvu, uglavnom nedostupne i gotovo nevidljive kao mesto kulture sećanja.
Miško je naglasio da se ovakvo stanje ne može objasniti jednostavno kao zaborav ili neuspeh sećanja. Ono odražava odluke o tome koje istorije dobijaju institucionalnu pažnju, javni prostor i resurse — a koje ostaju na marginama.
U Srbiji, zvanične komemoracije sve više u centar stavljaju nacionalno stradanje i “kolektivnu nevinost” srpskog naroda, gurajući sećanje u službu nacionalističke i dnevnopolitičke propagande. Iskustva Jevreja, a posebno Roma, ostaju na marginama. Istovremeno, srpske kvislinške i kolaboracionističke institucije se uopšte ne pominju u okviru javnih manifestacija sećanja i komemoracija žrtava.
„Topovske šupe je teško uklopiti u javni diskurs zasnovan na nacionalističkim narativima”, objasnio je Miško. „Zanemarivanje Topovskih šupa ne pokazuje da u Srbiji nedostaje sećanje. Ono pokazuje kako se sećanje odabira i prioritizira.”
Ovaj argument bio je izuzetno očigledan upravo tog dana kada su se međunarodni stručnjaci okupili u Kembridžu kako bi razgovarali o zaštiti nasleđa i kulturi sećanja, dok je u isto vreme osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić sahranjen u Beogradu uz pune vojne počasti i u prisustvu visokih državnih zvaničnika.
Miško je javno veličanje Mladića opisao kao vrh ledenog brega — vidljivi izraz mnogo dublje selektivne kulture sećanja koju neguju političke vlasti u Srbiji, a koja se koristi za raspirivanje straha i mržnje, jačanje nacionalističkih ideja i slabljenje demokratske odgovornosti. Kako u takvom okruženju razvijati demokratske kompetencije kroz kritičku analizu prošlosti?
Prezentacija je takođe ponudila konkretne korake za zaštitu Topovskih šupa. U središtu ovog pristupa nalazi se ono što Miško naziva inkluzivnom kulturom sećanja. Romske i jevrejske zajednice moraju biti uključene u procese koji upravljaju istraživanjem, interpretacijom i donošenjem odluka, kao i nad sprovođenjem i evaluacijom programa. Njihovo znanje i perspektive moraju biti priznati, podržani i adekvatno finansirani.
Miško je zaključio da je trenutno stanje Topovskih šupa samo po sebi deo istorijskih dokaza, ali i važna prilika za obrazovanje i razvijanje demokratskog građanstva. Edukacija na autentičnom mestu i o samom mestu može početi već sada — gde se, osim prošlošću, moramo baviti i ispitivanjem onoga što je nestalo, razmišljanjem o tome koji su dokazi preživeli, ko ih je sačuvao, koje institucije nisu reagovale i kako današnje odluke oblikuju ono što će buduće generacije moći da razumeju.
Zaštita Topovskih šupa znači očuvanje preostalih zgrada i fizičkih tragova, oživljavanje priča o žrtvama i stvaranje mesta sećanja i učenja koje razvija kritičko mišljenje, jača demokratske kompetencije i poziva institucije na odgovornost za ono što sledi. Ali to takođe znači i suprostavljanje nacionalizmu i zloupotrebi istorije u političke propagadne svrhe.
Konferencija je bila izuzetno sadržajna i podsticajna. Među brojnim odličnim izlaganjima koja smo imali priliku da pratimo u Mekdonald institutu tokom oba dana izdvojili bismo: Bas Kortholt — „Logor Westerbork kao mesto različitih i suprotstavljenih značenja”; Julana Bredtmann — „Kako memorijali mogu odgovoriti na napade ekstremista i krajnje desnice?”; Gilly Carr — „Budućnost nasleđa Holokausta”; Anna Míšková — „Od farme svinja do memorijala: Lety u Písku i dug put ka priznavanju nasleđa genocida nad Romima”; i Karen Frostig — „Otključavanje prošlosti: Ponovno otkrivena istorija koncentracionog logora Jungfernhof i koncept trajnog memorijala na zaboravljenom mestu”. Posebno nas je ohrabrilo to što su nakon izlaganja brojne koleginice i kolege prišle Mišku, želeći da saznaju više o Topovskim šupama i radu Terraforminga u Srbiji, čime su otvorene nove mogućnosti za razmenu i saradnju.
https://terraforming.org/wp-content/uploads/2026/08/Terraforming-Featured-NASLOVNA.png
980
1200
Nemanja Stevanović
https://terraforming.org/wp-content/uploads/2016/05/Terraforming-2016-1-enfold.png
Nemanja Stevanović2026-08-05 08:08:062026-08-05 15:00:58Digitalna transformacija sećanja na Holokaust
https://terraforming.org/wp-content/uploads/2026/08/quiz-scaled.jpg
2102
2560
Nemanja Stevanović
https://terraforming.org/wp-content/uploads/2016/05/Terraforming-2016-1-enfold.png
Nemanja Stevanović2026-08-03 19:30:562026-08-05 15:01:28Connecting Stories: Migracije kao zajednička evropska istorija