Aktivna kultura sećanja – zajedno do rezultata

Organizatori konferencije: Teraforming i Švedska ambasada u Srbiji

Vreme: 8. februara 2023. god 12:30-17:00 sati

Mesto: Jevrejska opština Beograd, Kralja Petra 71

Osvrt na Međunarodni forum u Malmeu o memorijalizaciji Holokausta i borbi protiv antisemitizma

Teraforming i Švedska ambasada u Srbiji su, u saradnji sa švedskim predsedavanjem Međunarodnom alijansom za sećanje na Holokaust IHRA, organizovali međunarodnu konferenciju u Beogradu ”Aktivna kultura sećanja – zajedno do rezultata”. Povod je bila ideja da se učesnici iz Švedske i Srbije osvrnu na obaveze preuzete na na Međunarodnom forumu u Malmeu o memorijalizaciji Holokausta i borbi protiv antisemitizma (Malmö International Forum on Holocaust Remembrance and Combating Antisemitism) koji je održan u oktobru 2021. godine. Tom prilikom su države učesnice Foruma formulisale planove za unapređenje komemoracije, istraživanja i edukacije o Holokaustu, genocidu nad Romima, kao i borbi protiv antisemitizma i anticiganizma.

Osvrt na Međunarodni forum u Malmeu dao je konferenciji ”Aktivna kultura sećanja – zajedno do rezultata” okvir za širu diskusiju o politikama sećanja, stanju u sferi memorijalizacije i edukacije o Holokaustu i genocidu nad Romima, kao i svesti o postojanju antisemitizma u društvu, odnosno potrebi da se kreiraju strategije i politike za suočavanje sa antisemitizmom i anticiganizmom.

Izveštaj o rezultatima Malme foruma

10. februara je Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust IHRA objavila izveštaj o progresu i postignutim rezultatima baziranim na obećanjima nakon Malme foruma. Izveštaje su tokom proteklih 6 meseci dostavile 32 države učesnice Foruma, među kojima su, da pomenemo samo neke zemlje u našem okruženju, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Rumunija, Grčka i Turska, kao i više od 10 međunarodnih organizacija, tela i institucija među kojima su Unesko, OEBS i Evropska komisija. Republika Srbija nije dostavila nikakav izveštaj o rezultatima i realizaciji planova koje je formulisala na Forumu u Malmeu.

Učesnici

Publika i ulesnici programa u sali Jevrejske opštine Beograd

Koncept i sadržaj diskusija

Koncept i sadržaj diskusija su osmislili Miško Stanišić, direktor Teraforminga i član IHRA delegacije Republike Srbije, i Nevena Bajalica menadžerka programa Teraforminga, i članica IHRA delegacije Republike Srbije.

Kao moderatori oni su vodili diskusije sa gostima.

Važna predispozicija za uspeh konferencije bilo je učešće predstavnika relevantnih državnih institucija, stručnjaka, predstavnika jevrejske i romske zajednice, civilnog društva i drugih aktera.

Iz Švedske je tim povodom stigla visoka delegacija u kojoj su bili zastupljeni predstavnici švedske IHRA delegacije na čelu sa šeficom delegacije, dr Cecilijom Rutstrom Ruin, ambasadorkom za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske, kao i rukovodiocima najvažnijih švedskih institucija koje se bave pitanjima memorijalizacije i edukacije o Holokaustu, stradanjima Roma, antisemitizmu i anticiganizmu, među kojima su bili: Petra Marselius, generalna direktorka Foruma za živu istoriju, dr Ketrin Haupman, direktorka Švedskog muzeja Holokausta, Ana Urombi, generalna sekretarka Raul Valenberg Akademije i Pontus Valin, edukator u Forumu za živu istoriju.

Poslednjih šest meseci Republika Srbija nema šefa IHRA delegacije, tako da u radu konferencije nije mogao da učestvuje srpski predstavnik na tom nivou. Ipak, Srbiju su u panel diskusijama predstavljali relevantni i kompetentni predstavnici: Nataša Tasić Knežević, narodna poslanica i zamenica predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava Skupštine Srbije, dr Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra ”Staro Sajmište” i članica IHRA delegacije Republike Srbije, Ladislav Trajer, potpredsednik Saveza jevrejskih opština Srbije i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Moderatori diskusija su bili Miško Stanišić i Nevena Bajalica iz Teraforminga.

Među učesnicima konferencije iz Srbije bile su i Maša Avramović, osnivač Centra za kulturu dečijih prava C31 sa projektom ”Kocka”, i Noa Fišer iz Jevrejske opštine Sombor sa projektom ”Moja priča je tvoja priča”.

Uvodni govori

Ambasador Anika Ben David i Miško Stanišić

Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji i Miško Stanišić, Teraforming

Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji

Konferenciju je otvorila Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji, koja je poželivši dobrodošlicu svim prisutnima izrazila zadovoljstvo što imamo priliku da razgovramo o temama kulture sećanja i borbe protiv antisemitizma i anticiganizma i što u dijalogu učestvuje tako visoka delegacija iz Švedske.

Aron Fuks, predsednik Jevrejske opštine Beograd

Aron Fuks, predsednik Jevrejske opštine Beograd se u svom obraćanju izrazio zahvalnost da se konferencija održava upravo u prostorijama Jevrejske opštine Beograd, jer se Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA) i jevrejske zajednice u celom svetu, pa tako i u Srbiji, bore za iste ciljeve. Istakao je da je zbog toga ova inicijativa jako bitna jer je jevrejska zajednica u Srbiji veoma male, i nema dovoljno kadrova i ljudskih resursa da se bavi antisemitizmom.

Miodrag Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu kulture

Miodrag Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu kulture je učesnicima konferencije poželeo uspeh u radu ”u okviru ove važne društvene teme koja nas spaja najpre kroz dimenziju humanosti ali i kroz istorijsku obavezu da iz zajedničke prošlosti stičemo nova znanja koja nas uče o našoj budućnosti”. Istakao je da tema Holokausta i geniocida nad Romima zahteva svu našu veliku pažnju i odgovornost, i da su ovakvi rzgovori važni kako za pronalaženje drugačijih uglova posmatranja, i istraživački rad kao i lična propitivanja, sa ciljem razvijanja kapaciteta, mehanizama i nastavnih metoda kojima se kroz polja kulture i obrazovanja čuva sećanje. Istakao je kako je Ministarstvo kulture, u okviru svojih aktivnosti na ovom polju, na osnovu zakona iz 2021. godine osnovalo novu ustanovu kutlure Memorijalni centar ”Staro sajmište” za obavljanje poslova muzeološke, obrazovno-vaspitne i naučno-istraživačke delatnosti.

Dr Cecilija Rutstrom-Ruin, ambasadorka za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske

Dr Cecilija Rutstrom-Ruin, ambasadorka za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske i šefica švedske delegacije u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust (IHRA) je rekla da joj je drago da je danas tu velika grupa Šveđana koja je doputovala upravo da učestvuje u ovoj konferenciji predstavljajući organe i institucije Vlade Švedske i civilno društvo. Ambasadorka Rutstrom-Ruin je napomenula da je važan fokus na omladinu, jer rad sa omladinom treba da osigura da se zverstva iz prošlosti nikada više ne ponove. Takođe je istakla da je Švedska predsedavala Međunarodnom alijansom za sećanje na Holokaust u jednom teškom istorijskom trenutku kada je Rusija pokrenula agresiju protiv Ukrajine. ”U toj agresiji se koristi termin denacifikacija u cilju legitimisanja rata. To pokazuje koliko je važno da zaštitimo činjenice i borimo se protiv iskrivljenja istorije”, naglasila je ambasadorka Rutstrom-Ruin.

Miško Stanišić, direktor Teraforminga

Miško Stanišić, direktor Teraforminga i član IHRA delegacije Republike Srbije se obratio učesnicima konferencije sledećim rečima:

Iskrena, smislena i hrabra kultura sjećanja, posebno na Holokaust, tretira zločine iz prošlosti kao upozorenje da smo i kao pojedinci i kao društvo odgovorni i obavezni da aktivno njegujemo, jačamo i branimo upravo one društvene vrijednosti i prava koja su žrtvama bila uskraćena: ljudsko dostojanstvo, poštovanje građanskih i ljudskih prava, vladavina prava i pluralizam.

Iskrena, smislena i hrabra kultura sećanja ne zloupotrebljava prošlost i ne rasplamsava nacionalizam, mržnju i strah. Na žalost, nerjetko se memorijalizacija stradanja u Drugom svjetskom ratu u Republici Srbiji ispoljava upravo na takav način, djelimično kao rezultat nedostatka iskustva i znanja o međunarodnim normama i standardima u memorijalizaciji i edukaciji o Holokaustu, a djelimično jer se iza toga krije politikanstvo i nacionalizam.

Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim problemom. Iskrivljenje, manipulacija i politizacija Holokausta je zajednički problem sa kojim se suočavaju sva društva. Iskrivljenje i zloupotreba ove istorije je uvijek u svojoj srži izraz antisemitizma, i to savremenog antisemitizma, a antisemitizam se ne odražava samo na slobodu i prava jevrejskih zajednica, nego je direktna opasnost po opstanak demokratije, i znak da u društvu postoje antidemokratske, ksenofobne, rasističke i ekstremno nacionalističke snage protiv kojih se moramo suprotstaviti. To je realnost i u Švedskoj, i u Srbiji, i u drugim zemljama.

Međunarodna alijansa za sjećanje na Holokaust IHRA je najviši međunarodni autoritet kada su u pitanju kreiranje smjernica, politika, i oblikovanje budućnosti memorijalizacije, komemoracije, istraživanja i edukacije o Holokaustu, i o stradanjima i genocidu nad Romima, odnosno antisemitizmu i anticiganizmu.

Članstvo Republike Srbije u ovoj jedinstvenoj organizaciji koja spaja stručnjake, vlade i kreatore politika je izuzetno važno, ne samo zbog toga što Srbija preuzima obaveze, prati razvoj principa i načela savremene kulture sjećanja, već što ima mogućnost da u tim procesima direktno učestvuje i doprinosi kroz svoje perspektive i specifičnosti.

Danas imamo priliku da razgovaramo o vrijednostima i principima Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust. Zato se zahvaljujem našim partnerima, i gostima iz Švedske i Srbije, koji učestvuju u programu koji smo mi u Teraformingu priredili u partnerstvu sa Švedskom ambasadom.

Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je istakao da se treba boriti da se zločini nikada ne zaborave, odlučno odbaciti sve strategije njihovog negiranja i da u korenu treba saseći svaki oblik mržnje i nasilja koji su u osnovi svih zločina. Naveo je da je čovečanstvo, suočeno sa genocidom i zverstvima koja su učinjena jevrejskom i drugim narodima tokom Drugog svetskog rata, odgovorilo usvajanjem Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, istakavši odlučan zahtev da se ponovo potvrde dostojanstvo, slobode i ravnopravnost svakog čoveka kao najviše vrednosti. Žigmanov je kazao da Deklaracija i danas, 75 godina od usvajanja, stoji pred svima nama „kao svakodnevna opomena i obaveza da se nikakvi zločini ne smeju ponoviti zbog čega afirmacija kulture ljudskih prava i zalaganje za vrednosti na kojima ona počiva mora biti i dalje svima prvorazredni zadatak“. Ministar je istakao da ćemo samo tako ostvariti dužnost i obavezu svakog odgovornog člana društva posvećenog demokratiji da onima koji dolaze iza nas obezbedimo budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti.

Zaključci konferencije

Suprotstaviti se zloupotrebi Holokausta

Problem iskrivljenja, manipulacije, zloupotrebe i politizacije Holokausta je zajednički problem sa kojim se suočavaju sva evropska društva, i šire. Iskrivljenje i zloupotreba ove istorije je uvek u svojoj srži izraz savremenog antisemitizma koji kao takav predstavlja direktnu opasnost po opstanak demokratije, i znak da u društvu postoje antidemokratske, ksenofobne, rasističke i ekstremno nacionalističke snage protiv kojih se mora suprotstaviti. To je realnost i u Švedskoj, i u Srbiji i u drugim zemljama, i važno je da aktivno radimo na suzbijanju ovog problema.
Unaprediti znanje o međunarodnim normama i standardima u kulturi sećanja

Neophodno je raditi na jačanju i unapređenju kulture sećanja, ali je isto tako važno raditi na jačanju svesti i znanja o međunarodno prihvaćenim normama i standardima u memorijalizaciji i edukaciji kako bi osigurali neophodan kvalitet, i ostvarili željene rezultate, među kojima su čuvanje sećanja na žrtve i jačanje demokratskih društvenih vrednosti.
Unaprediti znanje o savremenom antisemitizmu

Važno je raditi na unapređenju znanja o savremenom antisemitizmu. U okviru inicijative koju je pokrenuo Teraforming, kroz Centar za borbu protiv antisemitizma, i u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, Savezom jevrejskih opština Srbije, i drugih organizacija civilnog društva, počeće se sa konkretnim aktivnostima na mapiranju kako bi se definisale potrebe, smernice i odgovarajuće aktivnosti na osnaženju znanja o antisemitizmu i njegovom suprotstavljanju.

Konferencija je označila simboličan kraj godine predsedavanja Švedske Međunarodnom alijansom za sećanje na Holokaust IHRA.

Panel diskusije

Panel 1 – Memorijalizacija Holokausta i obrazovanje

Učesnici prvog panela

Ovaj panel je obeležila intenzivna diskusija o pitanjima koja se tiču strategija razvoja edukacije o Holokaustu koja vodi jačanju kritičkog mišljenja. Diskutovalo se o lokalnim specifinostima, kako istorijskim, tako i u primeni politika sećanja na Holokaust i genocid nad Romima. Razgovaralo se i o inicijativama za otvaranje novih memorijalnih centara u Srbiji, odnosno u Švedskoj, kao i o potencijalnim problemima koji se mogu javiti u tom kontekstu, posebno u primeni i održavanju međunarodnih standarda i ciljeva u memorijalizaciji i edukaciji o Holokaustu.

Krinka Vidaković Petrov je objasnila da je Memorijalni centar ”Staro sajmište” veoma mlada institucija koja je tek na početku, iako je već mnogo toga urađeno. Istakla da je jedna od ključnih delatnosti Memorijalnog centra ”Staro sajmište” edukacija, i to ne samo o logoru Staro sajmište već i o celom istorijskom kontekstu koji je omogućio i doprineo da se takvo jedno zlo pojavi u stvarnosti. „Zlo je veliki majstor, a njegov najbolji šegrt je zaborav, ali kada je reč o mladim ljudima treba da pitamo njih, da vidimo na koji način možemo da ih uključimo da se aktivno bave ovom temom“, rekla je Vidaković Petrov.

Nataša Tasić Knežević je istakla da je genocid nad Romima bio zaboravljen i ignorisan decenijama. Naglasila je da je progon Roma trajao vekovima pre nego što se desio Holokaust i da je zbog toga još važnije da se ovoj temi pristupa odgovorno u memorijalizaciji i edukaciji.

Bojim se da se delu ovakvih projekata pristupa bez dovoljno iskustva i znanja o savremenoj memorijalizaciji Holokausta, muzeologiji, arhivskoj i muzejskoj pedagogiji i bez dovoljno razumevanja osnovnih ciljeva i standarda u učenju i podučavanju o Holokaustu. Veliki izazov je što, očigledno, nema dovoljno svesti o tome da postoji nedostatak iskustva i profesionalnih kapaciteta, što je samo po sebi i uzrok i posledica istog problema. Druga mogućnost je da se međunarodne preporuke i standardi struke svesno ignorišu, što bi bilo još gore. Obe mogućnosti su veoma zabrinjavajuće.

Miško Stanišić

Učesnici:

Nataša Tasić Knežević, narodna poslanica i zamenica predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava Skupštine Srbije,
Dr Ketrin Haupman, direktorka Švedskog muzeja Holokausta,
Dr Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra ”Staro Sajmište”
Pontus Valin, edukator iz Foruma za živu istoriju – švedske državne agencije za edukaciju o Holokaustu i ljudskim pravima,
Miško Stanišić, Teraforming, moderator,
Nevena Bajalica, Teraforming, moderator.

Miško Stanišić je na početku uveo paneliste u diskusiju sledećim rečima:

Članstvo Republike Srbije u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust IHRA obeleženo je nedostatkom kontinuiteta i ozbiljnih napora da se strategije i preporuke Alijanse predstavljaju i sprovede u Republici Srbiji, ali i nedostatkom ambicija i planova da se aktivno učestvuje u oblikovanju međunarodnih politika i standarda kulture sećanja uopšte, odnosno u memorijalizaciji Holokausta i borbi protiv antisemitizma i anticiganizma. Publikacije, smernice i preporuke Međunarodne alijanse se retko ili uopšte ne prevode, a do sada, koliko je meni poznato, nikada nisu štampane u Srbiji, pa tako nisu ni distribuisane institucijama i profesionalcima kojima su namenjene. Obećanja koja je Republika Srbija iznela na Međunarodnom forumu u Malmeu dobar su primer nerazumevanja šta se od Srbije očekuje u ovom kontekstu. Primera radi, osim nekoliko problematičnih izjava, u ovom dokumentu se ne pominje reč „Rom“ ni jedan jedini put.

Prateći IHRA Preporuke o podučavanju i učenju o Holokaustu, znamo da obrazovanje o Holokaustu treba da doprinese razvoju kritičkog mišljenja i stvaranju prostora za preispitivanje evolucije antisemitizma i drugih oblika netolerancije, uključujući govor mržnje, propagandu, manipulaciju medijima, i grupno nasilje, odnosno osposobljavanju učenika da se nose sa savremenim dilemama i društvenim izazovima. U tom kontekstu, kako u novim institucijama, muzejima i memorijalnim centrima, radite ili planirate da radite na edukaciji o Holokaustu koja, prema preporukama Međunarodne alijanse IHRA, doprinosi osposobljavanju učenika da se nose sa aktuelnim izazovima i dilemama kakvi su savremeni antisemitizam, anticiganizam, rasizam, ksenofobija prema migrantima i izbeglicama, homofobija, islamofobija, uključujući nedavne ili savremene istorijske događaje kakvi su jugoslovenski ratovi 1990-ih ili ruska agresija na Ukrajinu?

U drugom delu prvog panela, Miško Stanišić je otvorio diskusiju o nizu izazova sa kojim se susreću novi memorijalni centri i muzeji:

U Srbiji postoji nekoliko novih inicijativa za stvaranje novih memorijalnih centara. Postoji inicijativa za Memorijalni centar za sećanje na žrtve logora u Boru, Memorijalni centar ”Staro sajmište” u Beogradu polako počinje s radom, a odnedavno se i u Novom Sadu pominje inicijativa za stvaranje memorijalnog centra koji bi bio posvećen Novosadskoj raciji. Iako je ovo, naravno, veoma pozitivan razvoj događaja i dobra vest, brine me da li će ovi projekti dostići određene minimalne međunarodne standarde u ovoj oblasti. Bojim se da se delu ovakvih projekata pristupa bez dovoljno iskustva i znanja o savremenoj memorijalizaciji Holokausta, muzeologiji, arhivskoj i muzejskoj pedagogiji i bez dovoljno razumevanja osnovnih ciljeva i standarda u učenju i podučavanju o Holokaustu.

Veliki izazov je što, očigledno, nema dovoljno svesti o tome da postoji nedostatak iskustva i profesionalnih kapaciteta, što je samo po sebi i uzrok i posledica istog problema. Druga mogućnost je da se međunarodne preporuke i standardi struke svesno ignorišu, što bi bilo još gore. Obe mogućnosti su veoma zabrinjavajuće.

Kako postići osiguranje kvaliteta i javnu odgovornost prilikom stvaranja novog muzeja ili memorijalnog centra koji će se baviti temama Holokausta i drugih stradanja? Kako razvijati upravljanje kvalitetom u ovom trenutku? Kako obezbediti da akumulirano međunarodno iskustvo i znanje o savremenoj memorijalizaciji Holokausta, muzeologiji, arhivskoj i muzejskoj pedagogiji i međunarodnim ciljevima i standardima u nastavi i učenju o Holokaustu budu implementirani u novonastaloj ustanovi? Kako u memorijalnim muzejima možemo obezbediti kontinuirani rad na evaluaciji i unapređenju kvaliteta?

Panel 2 – Suočavanja sa savremenim antisemitizmom

Učesnici drugog panela

Diskutovalo se o kapacitetima za prepoznavanje i identifikovanje antisemitizma, radikalnim grupama, i iskrivljenju i manipulaciji istorije Holokausta što je uvek izraz antisemitizma.

Brankica Janković je istakla da kulturu sećanja gajimo pre svega zbog dece i mladih, i naglasila da je Holokaust važan za razumevanje svih oblika diskriminacije jer pokazuje do čega može dovesti strah i mržnja prema drugom i drugačijem. Zaključila je da se naša obaveza uvećava time što je sve manje preživelih koje mogu da ispričaju svoje lične priče. Poverenica je navela da, uprkos činjenici da je Holokaust još uvek snažno prisutan u našoj kolektivnoj svesti, postoje pokazatelji da se sve manje ljudi seća i razume značaj ovog događaja, zbog čega je neophodno da se nastavi sa edukacijom o Holokaustu kako bi se održala uspomena na žrtve i podstakla svest o važnosti borbe protiv rasizma i diskriminacije. Podsetila je na izražen porast antisemitizma, naročito na internetu koji je postao digitalno bojno polje i poligon za najrazličitije oblike antisemitske propagande koja se često javlja u prikrivenim i suptilnim oblicima, poput mimova i gifova. ”Moramo reagovati na svaki pojedinačni incident, jer sve počinje od reči, a može da preraste u nešto mnogo opasnije”, istakla je poverenica. Naglasila je da principi navedeni u Strategiji za borbu protiv antisemitizma Evropske komisije mogu biti univerzalno primenljivi i ujedno poslužiti kao polazna osnova za dalje aktivnosti na ovom planu i ocenila da se institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti uspešno nosi sa izazovima u borbi protiv antisemitizma, uzimajući u obzir njenu praksu i visok stepen saradnje sa jevrejskom zajednicom u Srbiji i šire.

Ladislav Trajer je objasnio da tradicionalno u Srbiji klasični hrišćanski antisemitizam nije uzimao maha, ali je savremeni antisemitizam danas prisutan. Objasnio je kako u Srbiji postoje ekstremističke grupe. Nekim od tih grupa antisemitizam deo ikonografije i ”imidža” dok je fokus mržnja i nasilje usmereno prvenstveno ka nekim drugim ugroženim manjinama. Postoje i druge ekstremističke grupe koje inspiraciju crpe direktno u nacizmu i kojima je antisemitizam centralni ideološki postulat.

Nažalost, u savremenoj srpskoj kulturi sećanja ima primera zloupotrebe jevrejskih žrtava za nacionalističku propagandu. To što mnogo veći broj profesionalca i aktera na polju kulture, nauke i obrazovanja ne prepoznaje primere iskrivljenja, zloupotrebe i manipulacije kulture sećanja, pokazuje da ili ne razumeju na koji način su ovakve zloupotrebe neprimerene i antisemitske, i kako, na kraju krajeva, ponižavaju i zloupotrebljavaju i srpske žrtve, ili ne žele da reaguju i svesno biraju da ostanu pasivni. Sve to pokazuje loše stanje znanja, razumevanja i kapaciteta za suočavanje sa antisemitizmom u Srbiji.

Miško Stanišić

Učesnici:

Dr Cecilija Rutstrom Ruin, ambasadorka za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske, i šefica švedske IHRA delegacije,
Petra Marselius, generalna direktorka Foruma za živu istoriju – švedske državne agencije za edukaciju o Holokaustu i ljudskim pravima,
Ladislav Trajer, potpredsednik Saveza jevrejskih opština Srbije,
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti,
Miško Stanišić, Teraforming, moderator,
Nevena Bajalica, Teraforming, moderator.

Nevena Bajalica je u uvodu u diskusiju naglasila značaj definicije antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust IHRA:

Definiciju antisemitizma koju je IHRA donela 2016. godine je prihvatilo 39 država članica posebnim aktima parlamenata ili vlada. Među njima je i Republika Srbija koja ju je prihvatila odlukom Vlade u januaru 2020. godine. Definiciju antisemitzma IHRA Alijanse prihvatile su i međunarodne institucije kao Ujedinjene nacije, Evropski parlament, Evropski savet, Evropska komisija, Savet Evrope, i mnoge druge državne institucije, univerziteti i organizacije širom sveta. Na ovoj definiciji bazirana je i prva evropska strategija za borbu protiv antisemitizma i promociju jevrejskih zajednica koju je Evropska komisija usvojila pre godinu dana, i obavezala sve članice Evropske zajednice da sačine Nacionalne strategije. Na ideji da se započne proces koji će dovesti do stvaranja strategija za borbu protiv antisemitizma u Srbiji počiva i incijativa Teraforminga, kada smo u septembru 2022. godine osnovali Centar za borbu protiv antisemitizma i netolerancije. Jedan od prvih zadataka Centra je da srpskoj javnosti, predstavnicima vlasti i kreatorima politika skrenemo pažnju na to da antisemitizam postoji, i u Srbiji, baš kao i u drugim zemljama, i da je izuzetno važno raditi na njegovom suzbijanju i prevenciji.

Postoje specifični oblici antisemitizma, svojstveni nacionalnim i lokalnim sredinama. Primeri specifični za Srbiju su antisemitski narativi vezani za NATO bombardovanje Jugoslavije ili izraelsko priznanje nezavisnosti Kosova. S druge strane, mnogi antijevrejski stereotipi i mitovi su rasprostranjeni širom sveta, kao tipični mitovi o ”moćnim jevrejskim porodicama koje kontrolišu banke, medije, državne politike, itd”. Ovakvi stereotipi su neretko rasprostranjeni i među običnim građanima koji kod sebe često ne prepoznaju antisemitske predrasude, i čvrsto veruju da sami nemaju antisemitske i druge ksenofobne stavove. Takođe, postoje radikalne organizacije i grupe – od krajnje desnice, neonacista, do „antiglobalista“ i ksenofobičnih organizacija koje osim jevrejske zajednice ciljaju različite manjinske i ugrožene grupe kao npr. muslimanske imigrante i izbeglice. U Srbiji su LGBT zajednica i Romi posebno na meti radikalnih grupa i izloženi nasilju.

Miško Stanišić je pokrenuo pitanje iskrivljenja istorije i zloupotrebe kulture sećanja:

Iskrivljenje Holokausta je najveći izazov sa kojim se danas suočava kultura sećanja, i rasprostranjen je u celom svetu, u različitim formama. Aktuelan primer manipulacije i zloupotrebe istorije Drugog svetskog rata koji direktno promoviše nasilje i širi strah je propagandni izraz „denacifikacija Ukrajine“ koji se koristi za opravdanje ruske agresije na Ukrajinu. U našem društvu, bili smo svedoci da su pojedini incidenti i nasilje protiv Srba na Kosovu i Metohiji bili opisivani od nekih zvaničnika kao ”noć razbijenog stakla“ (aluzija na Kristalnu noć – nacistički pogrom protiv nemačkih Jevreja 9. novembra, 1938. godine), a upotrebljavao se i izraz „poslednji evropski geto”, što su primeri zloupotrebe Holokausta u političko-propagandne svrhe.

Iskrivljavanje, zloupotreba i manipulacija ovom istorijom su uvek antisemitski u svojoj srži. Nažalost, u savremenoj srpskoj kulturi sećanja ima primera zloupotrebe jevrejskih žrtava za nacionalističku propagandu. To što mnogo veći broj profesionalca i aktera na polju kulture, nauke i obrazovanja ne prepoznaje primere iskrivljenja, zloupotrebe i manipulacije kulture sećanja, pokazuje da ili ne razumeju na koji način su ovakve zloupotrebe neprimerene i antisemitske, i kako, na kraju krajeva, ponižavaju i zloupotrebljavaju i srpske žrtve, ili ne žele da reaguju i svesno biraju da ostanu pasivni. Sve to pokazuje loše stanje znanja, razumevanja i kapaciteta za suočavanje sa antisemitizmom u Srbiji.

Čini se da je jedan od problema opšti nedostatak znanja o antisemitzmu, što je prepreka za njegovo prepoznavanje i identifikaciju. Tako nije ispunjen prvi neophodan preduslov za razotkrivanje, osudu i suprostavljanje antisemitizmu odgovarajućim merama, odnosno suočavamo se sa nedostatkom rutina, politika i strategija za suzbijanje antisemitizma. Kao rezultat svega toga, antisemitizam nije prepoznat kao problem u srpskom društvu.

Razgovor i prezentacija: Aktivizam mladih u kulturi sećanja i borbi protiv antisemitizma

Ana Urombi, generalna sekretarka Raul Valenberg Akademije i Maša Avramović, osnivač Centra za kulturu dečijih prava C31

Učesnici:

Ana Urombi, generalna sekretarka Raul Valenberg Akademije
Maša Avramović, osnivač Centra za kulturu dečijih prava C31
Noa Fišer, Jevrejska opština Sombor

U ovom delu programa govorile su Ana Urombi, generalna sekretarka Raul Valenberg Akademije i Maša Avramović, osnivač Centra za kulturu dečijih prava C31 i tom prilikom predstavile koncept i projekat ”Kocka”, osmišljen da mladima na interaktivan način približi teme kao što su diskriminacija, antisemitizam i demokratija. Projekat je u Srbiji uspešno izvela NVO C31 pod rukovodstvom Maše Avramović.

Nakon njihovog izlaganja, Noa Fišer je predstavila projekat Ministarstva spoljnih poslova Izraela pod nazivom ”Moja priča je tvoja priča”. Kako je objasnila, cilj ovog projekta je povezivanje studenata širom sveta sa preživelima Holokausta i prezentovanje njihovih životnih priča putem društvenih mreža. „Preživeli Holokausta imaju tendenciju da zakopaju svoja sećanja, kako bi se spasili od bola zbog onoga kroz šta su prošli, neki čak i ne žele da govore o toj temi jer im je to previše teško. Ali ako niko ne govori o užasnim stvarima one mogu da se ponove. Kroz naše sećanje podsećamo i druge. Na taj način istorija nikada ne može biti dovedena u pitanje“ zaključila je Noa.

Izveštavanje o konferenciji u medijima

Konferencija je izazvala veliku pažnju medija. Među medijima koji su prisustvovali i koji su objavili priloge o konferenciji bili su i Tanjug, RTV, TV Prva, RTS, N1, Danas, Politika, i drugi. Izveštaji su objavljeni i na sajtu Vlade Republike Srbije, Ministarstva kulture, Saveza jevrejskih opština Srbije, Poverenika za ravnporavnost, i mnogim drugim.

U gostovanju u jutarnjem programu na RTS1, Miško Stanišić je izjavio da iako je članica Međunarodne alijanske sećanja na Holokaust IHRA, Srbija propušta da aktivnije učestvuje u radu Alijanse, odnosno u definisanju prioriteta i kreiranju smernica, preporuka i politika kulture sećanja, i ne koristi priliku da promoviše sopstvene perspektive, iskustva i stavove. Naveo je kako kreatori nacionalnih politika u Srbiji ne prate dovoljno međunarodne standarde i dogovorene smernice kada se kreiraju nacionalne politike kulture sećanja, i istakao da je u tom kontekstu trenutni prioritet staviti antisemitizam na agendu u Republici Srbiji, i fokusirati na problem savremenog antisemitizma.

Petra Marselius, direktorka Foruma za živu istoriju izjavila je kako je važno negovati kulturu sećanja, danas možda važnije nego ikada, jer smo svedoci porasta antisemitizma i slabljenja demokratije. Zato je posebno važno učiti o procesima koji su doveli do Holokausta kako ne bi ponovili tu užasnu istoriju. Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust IHRA aktivno radi na stvaranju smernica i preporuka o tome kako učiti i podučavati o Holokaustu, trenutno se stvaraju preporuke za podučavanje o genocidu nad Romima, postoje preporuke o suprotstavljanju iskrivljenju Holokausta i mnoge druge.

U gostovanju na N1 televiziji, dr Cecilija Rutstorm Ruin je istakla da je antisemitizam u porastu, da je iskrivenje činjenica o Holokausta u porastu i da smo svedoci globalnog nazadovanja demokratije. Kao primer možemo uzeti brutalnu agresiju u kojoj je termin ”denacifikacija” zloupotrebljen kao iskrivljeni narativ kako bi se pravdala agresija i masovni zločini na evropskom tlu, te smatra da moramo zajednčki da radimo na sprečavanju manipulacije narativa o Holokaustu.