Невена Бајалица је у уводу у дискусију нагласила значај дефиниције антисемитизма Међународне алијансе за сећање на Холокауст ИХРА:
Дефиницију антисемитизма коју је ИХРА донела 2016. године је прихватило 39 држава чланица посебним актима парламената или влада. Међу њима је и Република Србија која ју је прихватила одлуком Владе у јануару 2020. године. Дефиницију антисемитзма ИХРА Алијансе прихватиле су и међународне институције као Уједињене нације, Европски парламент, Европски савет, Европска комисија, Савет Европе, и многе друге државне институције, универзитети и организације широм света. На овој дефиницији базирана је и прва европска стратегија за борбу против антисемитизма и промоцију јеврејских заједница коју је Европска комисија усвојила пре годину дана, и обавезала све чланице Европске заједнице да сачине Националне стратегије. На идеји да се започне процес који ће довести до стварања стратегија за борбу против антисемитизма у Србији почива и инцијатива Тераформинга, када смо у септембру 2022. године основали Центар за борбу против антисемитизма и нетолеранције. Један од првих задатака Центра је да српској јавности, представницима власти и креаторима политика скренемо пажњу на то да антисемитизам постоји, и у Србији, баш као и у другим земљама, и да је изузетно важно радити на његовом сузбијању и превенцији.
Постоје специфични облици антисемитизма, својствени националним и локалним срединама. Примери специфични за Србију су антисемитски наративи везани за НАТО бомбардовање Југославије или израелско признање независности Косова. С друге стране, многи антијеврејски стереотипи и митови су распрострањени широм света, као типични митови о ”моћним јеврејским породицама које контролишу банке, медије, државне политике, итд”. Овакви стереотипи су неретко распрострањени и међу обичним грађанима који код себе често не препознају антисемитске предрасуде, и чврсто верују да сами немају антисемитске и друге ксенофобне ставове. Такође, постоје радикалне организације и групе – од крајње деснице, неонациста, до „антиглобалиста“ и ксенофобичних организација које осим јеврејске заједнице циљају различите мањинске и угрожене групе као нпр. муслиманске имигранте и избеглице. У Србији су ЛГБТ заједница и Роми посебно на мети радикалних група и изложени насиљу.
Мишко Станишић је покренуо питање искривљења историје и злоупотребе културе сећања:
Искривљење Холокауста је највећи изазов са којим се данас суочава култура сећања, и распрострањен је у целом свету, у различитим формама. Актуелан пример манипулације и злоупотребе историје Другог светског рата који директно промовише насиље и шири страх је пропагандни израз „денацификација Украјине“ који се користи за оправдање руске агресије на Украјину. У нашем друштву, били смо сведоци да су поједини инциденти и насиље против Срба на Косову и Метохији били описивани од неких званичника као ”ноћ разбијеног стакла“ (алузија на Кристалну ноћ – нацистички погром против немачких Јевреја 9. новембра, 1938. године), а употребљавао се и израз „последњи европски гето”, што су примери злоупотребе Холокауста у политичко-пропагандне сврхе.
Искривљавање, злоупотреба и манипулација овом историјом су увек антисемитски у својој сржи. Нажалост, у савременој српској култури сећања има примера злоупотребе јеврејских жртава за националистичку пропаганду. То што много већи број професионалца и актера на пољу културе, науке и образовања не препознаје примере искривљења, злоупотребе и манипулације културе сећања, показује да или не разумеју на који начин су овакве злоупотребе непримерене и антисемитске, и како, на крају крајева, понижавају и злоупотребљавају и српске жртве, или не желе да реагују и свесно бирају да остану пасивни. Све то показује лоше стање знања, разумевања и капацитета за суочавање са антисемитизмом у Србији.
Чини се да је један од проблема општи недостатак знања о антисемитзму, што је препрека за његово препознавање и идентификацију. Тако није испуњен први неопходан предуслов за разоткривање, осуду и супростављање антисемитизму одговарајућим мерама, односно суочавамо се са недостатком рутина, политика и стратегија за сузбијање антисемитизма. Као резултат свега тога, антисемитизам није препознат као проблем у српском друштву.
