Govor na zvaničnom predstavljanju Preporuke
London, Lancaster House, 5. decembar 2024.
Poštovani uvaženi gosti, dragi predstavnici romskih organizacija i zajednica, delegati IHRA-e, kolege i prijatelji,
Ogromna je čast i privilegija da vam se obratim povodom zvaničnog predstavljanja „Preporuka za učenje i podučavanje o progonu i genocidu nad Romima tokom nacizma“, ovde u ovoj impresivnoj sali, pod predsedništvom IHRA u Velikoj Britaniji. To je takođe veliko zadovoljstvo, jer ovo predstavlja ogromnu prekretnicu nakon tri godine napornog rada – u rukama imamo fizičku kopiju, lepo dizajniranu publikaciju, sumu zajedničkih napora, stečenih iskustava i stručnosti stečene kroz godine pedantnog istraživanja, od strane delegata i stručnjaka IHRA-e, romskih organizacija i stalnih partnerskih organizacija: Uneska, Saveta Evrope, OEBS/ODIHR-a, FRA i Ujedinjenih nacija.
Dakle, šta je to što večeras držimo u rukama?
Ono što imamo je prilika. To je stvarna, opipljiva šansa da se napravi promena na polju koje je zanemarenu, gurnutu u stranu, i namerno ignorisanu. Imamo priliku da rasvetlimo jedan od najužasnijih zločina počinjenih tokom najmračnijeg poglavlja evropske istorije: progon i genocid nad Romima, koji je podstakla nacistička Nemačka, ali koji su počinili i omogućili mnogi različiti počinioci, saradnici i posmatrači.
U životu, retko se daje druga šansa, šansa da se stvari isprave. Prijatelji, ovo je jedna od tih retkih prilika. Ne možemo vratiti stotine hiljada romskih muškaraca, žena i dece koji su ubijeni, i ne možemo poništiti nasilje, mučenje i ponižavanje onih koji su bili podvrgnuti prisilnom radu, sterilizaciji i medicinskim eksperimentima. Ne možemo da vratimo sat unazad da zagrlimo preživele kada je trebalo da to uradimo: nakon Drugog svetskog rata. Trebalo je, ali nismo podržali razbijene i uništene romske zajednice da se obnove, pokažemo naše najdublje poštovanje prema žrtvama, prepoznamo zločine počinjene nad Romima i sagledamo sopstveno učešće u ovim zločinima. Trebalo je, ali nismo.
Umesto toga, decenijama i decenijama, ignorisali smo istinu i odbijali da uradimo pravu stvar. Ne možemo da promenimo prošlost, ali možemo da promenimo budućnost.
Prijatelji, počnimo večeras. Otvorimo svoja srca i umove, i otvorimo stranice Preporuka, i počnimo da radimo na fundamentalnoj promeni našeg stava prema memorijalizaciji i obrazovanju o genocidu nad Romima. Imamo drugu šansu da uradimo pravu stvar.
Neće biti lako. Rekao sam na početku da je ovo prekretnica. Rekao sam to jer smo tek na pola puta. Ovo je samo poluvreme. Finaliziranje Preporuka je izvanredno dostignuće, ali ako se sada ne založimo za istinsku posvećenost prevođenju i implementaciji ovih smernica, završićemo sa lepom, ali bezvrednom publikacijom. Ranije danas na plenarnoj sjednici, čuli smo da se nekoliko zemalja obavezuje da će početi da rade na prevodima i implementacijama, što je obećavajući početak! Ali IHRA ima 35 zemalja članica i moramo učiti i podučavati o progonu i genocidu nad Romima u svima njima.
U narednom periodu suočavamo se sa mnogim izazovima. Da bih ilustrovao neke od problema, podeliću sa vama da smo tokom rada na preporukama primili mnoge komentare nacionalnih delegacija IHRA-e. Većina komentara bila je veoma značajna i korisna.
Ali, na primer, dobili smo zvanični komentar od jednog ministarstva prosvete gde su protestovali zbog našeg predloženog teksta gde smo naveli da su posle rata neki Romi napustili svoje domovine zbog kontinuirane diskriminacije. Ovo ministarstvo je tvrdilo da su Romi napustili svoje domovine iz ekonomskih razloga, a ne zbog diskriminacije, i insistiralo je da promenimo ovaj paragraf – i to smo učinili. Naravno, istina je da je kontinuirani ekonomski nepovoljan položaj romskih zajednica direktna posledica diskriminacije i gubitaka tokom progona i genocida. Drugim rečima, ovo je primer ogromnog nedostatka razumevanja i znanja, ali i nedostatka volje, rekao bih. Kada sagledamo da su to isti ljudi koji bi trebalo da sprovode Preporuke i predvode rad na njihovoj implementaciji u svojim zemljama, onda razumemo da je pred nama težak put.
Možemo to postići uprkos svemu, ali su nam potrebni saveznici. Potrebne su nam koalicije između stručnjaka, zvaničnih državnih institucija, spomen-parkova i muzeja, civilnog društva, a pre svega – romskih zajednica. Zato mi je drago što večeras vidim toliko prijatelja i kolega iz raznih romskih zajednica širom Evrope i Velike Britanije. Zahvalan sam na vašem poverenju u naš rad i vašoj značajnoj podršci i učešću u kreiranju Preporuka. Veoma sam ponosan što su naše preporuke ispunjene istinskim, savremenim romskim glasovima i perspektivama. To će, uveren sam, pomoći mnogim kreatorima odluka i politika, kao i nastavnicima, da bolje razumeju uticaj prošlosti na sadašnjost, kontinuiranu vezu između progona i genocida tokom nacizma, i anticiganizma danas.
Želim da izrazim svoju zahvalnost nekolicini pojedinaca. Prvo, želim da se zahvalim pokojnom profesoru Jehudi Baueru, čije je vođstvo bilo ključno u osnivanju Komiteta za genocid nad Romima i dovođenju ove važne teme na dnevni red IHRA-e. Takođe želim da naglasim ulogu nekoliko kolega koji su u međuvremenu otišli u penziji: Martina Meshcke (Austrija), čije su rukovodstvo i inicijativa bili ključni za ovaj projekat; Oliver von Mengersen (Nemačka), koji nas je ohrabrio da guramo dalje; i Gerhard Baumgartner (Austrija), čija je stručnost i mudrost u velikoj meri doprinela našim naporima.
Zahvalan sam Nini Krieger, koja je sa mnom rukovodila ovim projektom, i glavnim članovima projektnog tima: Karola Fings, Stephane Laederich, Ruth-Anne Lenga i Danijel Vojak. Posebnu zahvalnost upućujem Natalie i Rebecca iz Stalne kancelarije IHRA. Bez njihove podrške ne bismo postigli svoje ciljeve. Takođe cenim kontinuiranu podršku grčkog, švedskog, hrvatskog i britanskog predsedavanja IHRA-e tokom četiri godine produkcije Preporuka. Na kraju, zahvaljujem se svim delegatima IHRA-e, stručnjacima, romskim organizacijama i partnerima koji su bili uključeni u ovaj rad.
Večeras slavimo, ali već sutra, idemo na posao.
Hvala.
Miško Stanišić, šef projekta
