Откривена имена још 4.000 логораша из Аушвица

Истраживачи у Музеју Аушвиц-Биркенау две године радили су на реконструкцији идентитета неких од заточеника концентрационог логора Аушвиц-Биркенау. Велику помоћ у том пројекту имали су у бази података Аролсен архива из Немачке.

Пронађено 90.000 докумената

Након обимног истраживања успели су да открију идентитет 4.000 до сада неидентификованих затвореника, дођу до додатних информација о још 26.000 заточеника и пронађу 90.000 докумената о логорашима из Аушвица који су прошли кроз тај логор, али никада нису били регистровани у њему.

Тренутно су позната имена око 300.000 од 400.000 затвореника колико их је званично било регистровано у Аушвицу. Осим тога, кроз Аушвиц је прошло више стотина хиљада заточеника који никада нису били регистровани.

У комплексу логора Аушвиц-Биркенау било заточено око 1,3 милиона људи, од чега је око 1,1 милион страдало. Међу жртвама је било више од 1 милион Јевреја.

Како доћи до података о нечијем идентитету ако не знате одакле да почнете?

Са тим питањем суочили су се и запослени у Музеју Аушвиц-Биркенау. Тај Музеј није имао податке о великом броју логораша, јер су многи након транспорта у Аушвиц често слати даље у друге нацистичке логоре и били регистровани тек по доласку на та места.

Користећи базу података Арослен архива, истраживачи Музеја Аушвиц-Биркенау успели су да дођу до информација о многим од тих затвореника и њиховим путевима прогона.

Реконструисање судбина

Нови подаци откривени су захваљујући списковима логораша који су били на присилном раду, армијским списковима војника и заробљеника, транспортним листама и листама смртних случајева.

Документи из Аролсен архива омогућили су реконструкцију идентитета, између осталих, Пољака, Рома, совјетских ратних заробљеника и француских политичких затвореника, као и Јевреја који су депортовани из гета у Лођу у Пољској и Терезина у Чешкој.

– Од велике важности су документи који се односе на Јевреје из Мађарске (међу којима су били и Јевреји из Бачке, прим ур.) који су депортовани у логор у пролеће и лето 1944. године, јер многи од њих нису били регистровани у Аушвицу, већ су пребачени на друга места. Захваљујући документима из других логора можемо реконструисати њихове судбине као и судбине читавих заједница – објашњава архивиста у Музеју Аушвиц-Биркенау Ева Базан.

Двојица Јевреја из Мађарске чији идентити су пронађени су браћа Јено и Мор Хофман. Они су прво премештени из Аушвица у логор Бухенвалд, а онда опет назад у Аушвиц. Досијеи браће Хофман садрже и имена њихових родитеља и њихових супруга, који су такође били затворени у логору, пише The Times of Izrael.

Међу онима које су Базан и њен тим идентификовали су сликар и члан француског покрета отпора Леон Деларбра и пољски уметник Францизек Јазвиецки, чији портрети затвореника су изложени у музеју логора.

Двојица сликара су у неком тренутку премештена из Аушвица у логор Бухенвалд и у записима тог логора, који су сачувани у Аролсен архиву, пронађене су нове информације о њима.

Деларбреов досије укључује фотографију, адресу у француском граду Белфорту, датум рођења, његов опис , укључујући детаље о зубима који су му недостајали, као и датум премештања између логора.

Деларбре и Јазвиецки су преживели заточеништво, али је Пољак подлегао од последица туберкулозе годину дана након што је ослобођен. Деларбре је преминуо 1974. године.

Један запис открива много

Шеф дигиталне архиве Музеја Аушвиц-Биркена Криштоф Антончик истиче да је у логору Аушвиц осим оних затвореника који су били регистровани, велики број људи убијен одмах по доласку. За њима није остао никакав траг.

– Њихова имена се понекад појављују само на транспортним документима које су нацисти користили – каже Антончик.

Појединачни записи повремено садрже детаље о свим члановима породице затвореника – њихова имена и годину старости, као и информацију о томе да ли су били затворени у Аушвицу или другом логору, да ли су убијени или су пребачени даље.

Користећи базе података и дигиталну технологију, истраживачи сада могу пратити путеве којима су пролазили затвореници широм Европе док су их премештали из једног у други нацистички логор.

Размена информација у оба смера

Аролсен архив поседује око 30 милиона докумената, укључујући архиве СС трупа и Гестапоа, као и записе из концентрационих логора. Укупно 120.000 докумената који се односе на затворенике из Аушвица дигитализовано је као део заједничког пројекта са Музејом Аушвиц-Биркенау.

Кроз ову сарадње двеју институција Аролсен архив је своју колекцију проширио на неколико начина. Неки документи који су били доступни само као лоше копије, као што су рецимо фотографије затвореника из Аушвица, сада су замењени врло квалитетним скенираним фотографијама.

Нови додаци фонду укључују и копије књига у којима се наводе бројеви затвореника. Те књиге се сада могу користити као додатни извори у истраживачком раду.

– Веома смо задовољни овом успешном сарадњом и међусобном разменом информација – рекла је Гиора Звилинг, заменица шефа архива у Аролсен Архиву.

Свако име је важно

Аролсен архив је недавно покренуо и иницијативу #everynamecounts са циљем креирања дигиталног меморијала за све људе који су били мета нацистичких прогона. Више детаља о том пројекту можете погледати на сајту Аролсен архива.