U ovom projektu, švedski i srpski partneri razmenili su mišljenja i iskustva o izazovima sa kojima se suočavamo u savremenoj memorijalizaciji, obrazovanju i razumevanju Holokausta i genocida nad Romima, sa posebnim osvrtom na iskrivljavanje Holokausta i zloupotrebu istorije za nacionalističku i populističku propagandu kao pretnju demokratiji.

Projekat je obuhvatio trodnevnu studijsku posetu Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu u Srbiji u oktobru 2023. od strane grupe švedskih stručnjaka iz Švedskog muzeja Holokausta i Foruma za živu istoriju, nakon čega je usledila trodnevna poseta Stokholmu u Švedskoj u novembru 2023. u kojoj su bili učesnici iz Terraforminga, Jevrejske opštine Novi Sad, i Memorijalnog muzeja u Kragujevcu.

U Beogradu je grupa posetila Memorijalni centar „Staro sajmište“, Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i sastala se sa nastavnicima srednjih škola. Razgovarali smo o savremenim pristupima i izazovima obrazovanja i komemoracije Holokausta. Učestvovali smo na forumu „Iskrivljavanje Holokausta i savremena memorijalizacija“ sa studentima istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U Kragujevcu smo posetili Memorijalni muzej „21. oktobar“ i razgovarali o pedagoškoj praksi Muzeja. U Spomen parku u Kragujevcu učestvovali smo u zvaničnom javnom obeležavanju Nacionalnog dana sećanja na srpske žrtve Drugog svetskog rata, obeležavanja godišnjice masakra lokalnog stanovništva koji su počinili Nemci 1941. godine.

U Stokholmu smo posetili Forum za živu istoriju i gde smo imali priliku da vidimo prezentacije o njihovom studijskom materijalu, „Teška pitanja u učionici“. Diskutovali smo i o digitalnoj komunikaciji i njihovom onlajn alatu „Demokratija korak po korak“. Imali smo stručno vođenje sa pedagoškim obrazloženjima izložbi Foruma za živu istoriju „Propaganda“ i „I deca imaju prava“. Drugog dana u Stokholmu, posetili smo Švedski muzej Holokausta i njihovu izložbu „Sedam života“ i razgovarali o i pedagoškom konceptu izložbe. Takođe, imali smo prezentacije i diskusije o važnosti narativa u nastavi o Holokaustu i digitalnih resursa koje muzej nudi u cilju podrške obrazovanju o Holokaustu. Poseta Stokholmu završena je prezentacijom i diskusijom o kulturi sećanja, ceremonijama i drugim aktivnostima vezanim za ovu temu.

Zajednički zaključak švedskih i srpskih partnera je da se memorijalizacija Holokausta ponekad zloupotrebljava za rasplamsavanje nacionalizma, mržnje i straha, delom kao posledica nedostatka iskustva i poznavanja međunarodnih normi i standarda u memorijalizaciji holokausta, a delom kao izraz populističkog nacionalizma i anti-EU propagande. Iskrivljavanje Holokausta i zloupotreba istorije su, u svojoj srži, izraz savremenog antisemitizma i netolerancije. Ovo važi i za sećanje na genocid nad Romima i savremeni anticiganizam. Memorijalizacija Holokausta u Srbiji treba da bude ojačana u skladu sa smernicama i preporukama Međunarodne alijanse za sećanje na holokaust IHRA. Ali i u Švedskoj postoji potreba za poboljšanjem prakse u vezi sa uključivanjem manjinskih glasova u obrazovanje i komemoraciju, stvaranjem prostora za iskustva manjinskih grupa o posledicama zločina, njegovom povezanošću sa savremenim antisemitizmom i anticiganizmom, i podizanjem svesti o opasnostima koje iskrivljavanje Holokausta predstavlja za demokratiju. Iskustva ove razmene poslužile su za razvoj novog obimnijeg dvogodišnjeg projekta.