Uzajamna studijska poseta:

U Kanadi kroz prizmu kulturu sećanja

Uz podršku Evropske mreže za borbu protiv antisemitizma ENCATE i Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust IHRA, Terraforming i Vankuverski centar za edukaciju o Holokaustu VHEC su tokom aprila 2026. godine učestvovali u uzajamnim studijskim posetama Vankuveru i Torontu u Kanadi, i Novom Sadu i Beogradu u Srbiji. Cilj programa je bio podsticanje saradnje i strateškog partnerstva, kao i razmene znanja, najboljih praksi i metodologija između Kanade i Srbije, uključujući primenu IHRA preporuka o obrazovanju o Holokaustu i genocidu nad Romima.

Terraforming u Kanadi

Sedmodnevni program razmene u Kanadi je obuhvatilo posete Vankuveru, Viktoriji i Torontu. Kanadski domaćin ove razmene bio je Vankuverski centar za edukaciju o Holokaustu (Vancouver Holocaust Education Centre VHEC), ugledna institucija sa bogatom tradicijom, sa kojom Terraforming ima aktivnu razmenu, na čelu sa izvršnom direktorkom Hanom Maraci (Hannah Marazzi). Ispred Terraforminga, u ovoj razmeni su učestvovali Miško Stanišić i Nevena Bajalica.

Pioniri video svedočanstava

Udruženje Vancouver Holocaust Centre Society je osnovano još 1983. godine od strane preživelih Holokausta u Britanskoj Kolumbiji, sa ciljem da se stvori permanentna institucija koja će se baviti sećanjem i obrazovanjem. Još tada, kao prva institucija na svetu, počeli su pionirski rad snimanja i deponovanja video svedočanstava preživelih Holokausta. Centar je 1994. godine dobio svoju konačnu formu kao Vancouver Holocaust Education Centre VHEC sa zadatkom da kroz obrazovanje i sećanje angažuje učenike, edukatore i širu javnost u Britanskoj Kolumbiji i šire u vezi sa istorijom Holokausta i njenom stalnom relevantnošću. Vizija VHEC-a je usmerena na kreiranje sveta bez antisemitizma, diskriminacije i genocida, uz promovisanje socijalne pravde i ljudskih prava za sve.

Centar je danas smešten u Jevrejskom kulturnom centru u Vankuveru (Jewish Community Centre of Greater Vancouver JCCGV), gde ima izložbeni prostor, obimnu arhivsku zbirku i tesnu saradnju sa zajednicom preživelih Holokausta. Na tom temelju VHEC gradi edukativne programe koji godišnje dopru do hiljada učenika i studenata, kako u izložbenom i radioničarskom prostoru centra, tako i kroz aktivne posete školama.

Naravno, institucije su tek prazne ljušture bez talentovanog i vrednog tima. VHEC ima impresivan tim sjajnih stručnih i motivisanih ljudi, predvođen fantastičnom Hanom Maraci (Hannah Marazzi), direktorkom centra. Hana je i članica kanadske delegacije pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust IHRA.

Muzej sa zadatkom da edukuje

Sasvim logično, počeli smo u odeljenju za edukaciju. Liz Kiršner (Lise Kirchner), direktorka odeljenja za edukaciju i Eli Loson (Ellie Lawson), edukatorka, su predstavile muzejsku postavku i izložbu “Age of Influence: Youth & Nazi Propaganda” koja je trenutno izložena u prostoru VHEC. Ova uzbudljiva izložba fokusara na nacističku propagandu usmerenu specifično prema mladima. Razgovarali smo o pedagoškim konceptima, iskustvima i najboljim praksama u radu sa mlađom publikom, kako u izložbenom prostoru tako i u školama. Pokazalo se da se rukovodimo istim i vrlo sličnim didaktičkim principima i međunarodnim standardima iskazanim kroz IHRA preporuke, kao i da se susrećemo sa sličnim izazovima.

Za stručno vođenje VHEC arhivom pobrinula se arhivistkinja Ada Alster. Arhivska građa VHEC-a sadrži materijale koje su donirali preživeli Holokausta koji su se naselili u Britanskoj Kolumbiji, porodice žrtava i svedoci. Vrste materijala koji se nalaze u arhivu uključuju lična dokumenta, prepisku, školska svedočanstva, fotografije, memorabilije, isečke iz novina, putne isprave, dokumentaciju o izložbama i događajima, kao i druge predmete koji dokumentuju predratni život, Holokaust, kao i iskustva preživelih posle Holokausta, uključujući i imigracije.

Susreti sa istaknutim akterima istraživanja, komemoracije i edukacije

Ljubazni domaćini su organizovali nekoliko susreta sa istaknutim istraživačima, akademskim radnicima i drugim relevantnim akterima na polju memorijalizacije i edukacije Holokausta i borbe protiv antisemitizma u Britanskoj Kolumbiji.

Posebno zadovoljstvo i velika čast je bio susret sa osnivačem VHEC dr. Robertom Krelom (Dr Robert Krell), svetski čuvenim stručnjakom za dečju traumu, koji je prvi započeo video snimanja svedočanstava Holokausta. Dr. Robert Krel je ugledni kanadski psihijatar, profesor emeritus na Univerzitetu Britanske Kolumbije i preživeli Holokausta, čiji je život postao sinonim za borbu protiv zaborava i lečenje dubokih ljudskih trauma. Rođen u Holandiji, ratne godine je proveo skrivajući se kao dete, da bi nakon rata emigrirao u Kanadu i posvetio se medicini. Tokom bogate karijere postao je pionir u istraživanju međugeneracijske traume, posebno se fokusirajući na decu koja su preživela Holokaust i čija su psihološka stradanja do tada bila zanemarena. Vođen misijom da sačuva istorijsku istinu, osnovao je Vankuverski centar za edukaciju o Holokaustu VHEC, kroz koji je inicirao snimanje stotina svedočanstava i edukaciju novih generacija o opasnostima antisemitizma i rasizma. Za svoj neumorni rad u oblasti traume, javnog sećanja i ljudskih prava, odlikovan je najvišim državnim priznanjima, uključujući i prestižni Orden Kanade. Sa dr. Krelom smo razgovarali o vezama između Kanade i Srbije kroz iskustava preživelih Holokausta. Osvrnuli smo se na jevrejske zatočenike na prinudnom radu u Borskom rudniku, i činjenicu da su neki od njih koji su preživeli posle rata emigrirali u Kanadu. Dr. Krel je istakao kako je važno govoriti i o jevrejskim herojima, kakav je bio i Rudolf Vrba, kojeg je lično poznavao i sarađivao s njim u Kanadi. Rudolf Vrba je bio slovačko-jevrejski biohemičar koji je, kao tinejdžer 1942. godine, deportovan u koncentracioni logor Aušvic. Pobegao je iz logora u aprilu 1944. godine, na vrhuncu Holokausta, i bio koautor Vrba-Veclerovog izveštaja, detaljnog izveštaja o masovnim ubistvima koja su se dešavala u Aušvicu. Kada je izveštaj u junu 1944. procurio u Švajcarsku, a zatim stigao do Londona, Vašingtona i Vatikana, mediji poput The New York Times-a i BBC-ja preneli su njegove delove. Istina o Aušvicu postala je zvanična i neosporna, što je direktno dovelo do spašavanja preko 200.000 Jevreja iz Mađarske. Obećali smo dr. Krelu da ćemo pronaći način da uvrstimo i priču o Rudolfu Vrbi u naše nastavne materijale.

Imali smo inspirativan susret sa kanadskim antropologom Timotijem Tejlorom (Timothy Taylor), kanadskim antropologom i profesorom na Univerzitetu Viktorija. Profesor Tejlor je producirao podkast The Hidden Holocaust Papers: Survival, Exile, Return, koji je razvijen u saradnji sa VHEC-om.

Izvanredan razgovor smo imali sa Loren Falkner Rosi (Lauren Faulkner Rossi), profesorkom istorije na Univerzitetu Sajmon Frejzer (Simon Fraser University). Specijalizovana za studije Holokausta, religiju i modernu Evropu, profesorka Falkner Rosi je autorka knjige Wehrmacht Priests („Sveštenici Vermahta“), a njen rad istražuje sećanje, traumu i proživljeno religijsko iskustvo tokom Holokausta.

Elana Vener (Elana Wenner), direktorka programa i razvoja u Jevrejskom muzeju i arhivu Britanske Kolumbije (Jewish Museum and Archives of BC) bila je naš vodič kroz nekadašnje jevrejske kvartove grada i živopisnu priču o jevrejskim doseljenicima u Vankuver. Kanada je izgrađena na pričama o doseljeništvu, i mi u Srbiji koji smo, na žalost, imali dosta iskustva sa izbeglištvom i raseljavanjem, možemo da prepoznamo dosta sličnih izazova, tragikomičnih detalja, ali i koliko je važna solidarnost unutar zajednice u trenucima krize.

Veliko zadovoljstvo nam je bio susret sa Džinom Čanji-Robah (Gina Csanyi-Robah) direktorkom i suosnivačicom Kanadskog romskog saveza (Canadian Romani Alliance), edukatorkom i aktivistkinjom za ljudska prava. Džina je aktivna u borbi za prava Roma od 2004. godine. Svedočila je pred odborima Kanadskog parlamenta i Senata o imigracionoj politici, govorila je u Ujedinjenim nacijama i doprinela nacionalnim i međunarodnim naporima za priznavanje genocida nad Romima. Članica je kanadske delegacije pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust IHRA. Sa Džinom smo imali srdačan i iskren razgovor o tome kako jedni drugima možemo da pomognemo u implementaciji IHRA preporuka za učenje o genocidu nad Romima. U saradnji sa Vankuverskim centrom za edukaciju o Holokaustu VHEC i Kanadskom romskom alijansom, radićemo na adaptaciji Terraformingove edukativne grafičke novele o stradanjima Roma u Sremu i okupiranom Beogradu “Iz kasa u galop” za upotrebu u kandaskom kontekstu, u edukaciji o Holokaustu i stradanjima Roma u kanadskim učionicama.

Prezentacije rada Terraforminga, stanja kulture sećanja i izazova antisemitizma u Srbiji

Miško Stanišić je osoblju VHEC-a održao prezentaciju o radu Terraforminga. Domaćini su sa velikim interesovanjem slušali o više o bogatom iskustvu Terraforminga u radu na različitim nastavnim metodologijama i pedagoškim materijalima, od edukativnih grafičkih novela do upotrebe veštačke inteligencije kao interfejsa za interakciju sa svedočanstvima.

Posebno ih je dojmila kompleksnost kulture sećanja u Srbiji, drštvu krhke demokratske tradicije kojim još uvek dominiraju neprerađene traume iz sukoba 1990-ih, dok su nacionalizam i politizacija glavni katalizatori predstavljanja i razumevanja istorije, pa su i iskrivljenje i zloupotreba istorije, pa tako i Holokausta, česte pojave i u zvaničnim i institucionalnim narativima. Nedostatak hrabrosti i političke volje da se govori i o kontraverznim temama kakve su kolaboracija, pa i sopstveni zločini, manipulisanje brojevima žrtava, i optuživanje drugih – posebno zarad dnevnopolitičke propagande, glavne su karakteristike začaranog balkanskog kruga uzajamnog raspirivanja nacionalizma i mržnje.

Govorili smo i o našim inicijativama da predstavimo i implementiramo IHRA standarde i preporuke u Srbiji, posebno preporuke o učenju o Holoakustu i genocidu nad Romima, na čemu želimo da razvijemo saradnju i sa VHEC. U raspravi koja je usledila, kolege iz VHEC-a su više puta isticale da su impresionirane posvećenošću i rezultatima koje Terraforming postiže, posebno imajući u vidu da smo relativno mali tim, i složene uslove u kojima organizacija deluje.

Antisemitizam u tranziciji

Drugu prezentaciju Miško Stanišić je održao u Jevrejskom kulturnom centru (Jewish Community Centre of Greater Vancouver JCCGV), instituciji Jevrejske zajednice Vankuvera. Jevrejska zajednica u Vankuveru broji oko 25.000, a u Britanskoj Kolumbiji oko 35.000, dok u celoj Kanadi živi oko 400.000 Jevreja čineći oko 1% stanovništva Kanade. Miškovo predavanje pod nazivom “Antisemitizam u tranziciji: perspektive iz Srbije i postkonfliktnog Balkana” provuklo je kako članove uprave JCCGV-a, zaposlene, ali i posetioce Jevrejskog kulturnog centra. Miško je govorio o prepoznavanju regionalnih varijacija savremenog antisemitizma, posebnosti ovog izazova u jugositočnoj Evropi, i zbog čega je spoznavanje regionalnih specifičnosti antisemitizma relevantno i u Kanadi. U tom kontekstu Srbija, koja je prolazila kroz dvostruku tranziciju – iz komunističkog u demkratsko, i iz oružanog sukoba i nasilja u postkonfliktno društvo, nije do kraja završila ni jedan od ta dva procesa.

U svom izlaganju Miško je analizirao specifične karakteristike srpskog društva u kontekstu antisemitizma, ističući da autoritarni režim, nedostatak vladavine prava i odsustvo medijskih sloboda stvaraju ambijent u kojem je teško institucionalno adresirati govor mržnje, dok vlast kao ključne alate koristi populistički nacionalizam, širenje straha i održavanje stanja konstantne društvene paranoje, što direktno pogoduje razvoju teorija zavere koje su istorijski duboko povezane sa antisemitskim matricama.

Karakterističan za Srbiju je i fenomen poricanja postojanja antisemitizma u našem društvu, što je u svakom evropskom kontekstu potpuna besmislica, pošto je antisemitizam duboko upleten u srž evropskog kulturnog identieta, te ne postoji evropsko društvo, što je svakako i srpsko, u kojem nema ispoljavanja antisemitizma – samo je pitanje koliko i na koji način, i do koje mere je ta mržnja deo mejnstrima ili je na marginama. Ovim odbijanjem da se o antisemitizmu u Srbiji uopšte govori, kao posledicu ima s jedne strane da se savremeni incidenti svesno ignorišu i minimiziraju, dok se sa druge strane ne radi na stvaranju održivih i dugoročnih strategija za suprotstavljanju antisemitizmu.

Danas u Srbiji jača posebno antisemitizam na levici, ali je prisutan i antisemitizam potaknut nacionalizmom i idejama klasične ekstremne desnice. Poseban je problem što kao rezultat porasta institucionalnog nasilja prema civilnom društvu i akademiji bivaju ugrožene nezavisne inicijative za mapiranje i razumevanje antisemitizma, koje bi inače mogle ponuditi preporuke za donosioce odluka bazirane na činjenicma. Miško je govorio i o priručniku ABC o antisemitizmu, projektu UP2US, i motivima koji su doveli do osnivanja Centra za borbu protiv antisemitizma i netolerancije u Novom Sadu.

Nakon predavanja usledio je razgovor sa pitanjima iz publike. Više učesnika je istaklo da ih je posebno dojmilo da prepoznaju mnoge od problema i u sopstvenoj sredini, što pokazuje do koje mere je antisemitizam globalan fenomen koji se ispoljava na ne toliko različite načine i u sredinama koje su geografski veoma udaljene jedna od druge kakve su Britanska Kolumbija na zapadnoj pacifičkoj obali Kanade i Srbija na jugoistoku Evrope.

Susret sa članovima upravnog odbora VHEC-a i obeležavanje Jom Hašoa

Naši izvanredni domaćini su organizovali i susrete sa vodećim figurama jevrejske zajednice i članovima upravnog odbora Vankuverskog centra za edukaciju o Holokaustu. Među njima su bili i Ezra S. Šanken (Ezra S. Shanken) izvršni direktor Jevrejske federacije Šireg Vankuvera (The Greater Vancouver Jewish Federation), Džejmi Stajn (Jaime Stein), direktor u organizaciji Prijatelji Centra Simon Vizental za studije Holokausta (Friends of Simon Wiesenthal Center for Holocaust Studies), kao i predivne Šošana Krel Luis (Shoshana Krell-Lewis) i Simon Kalner (Simone Kallner) koje su obećale da će nas posetiti u Srbiji – te ih držimo za reč i čekamo!

Veče 14. aprila je donelo jedan od najemotivnijih trenutaka celokupne posete – obeležavanje Jom Hašoa u sinagogi Šolom (Temple Sholom) u Vankuveru. Događaju je prisustvovalo nekoliko stotina članova zajednice. Vrhunac večeri bio je nastup dvanaest preživelih Holokausta, žena i muškaraca u poznim godinama, koji su u društvi svoje dece, unuka, pa i praunuka, prodefilovali kroz sinagogu, pokazujući jasno snažnu poruku: Mi smo preživeli uprkos svemu! Posebno dirljiv deo večeri bio je intervju sa Malkom Piščanickajom (Malka Pischanitskaya), preživelom čija je potresna životna priča ovekovečena u njenim memoarima „Majka mojoj majci” (A Mother to My Mother). Malka je rođena u Ukrajini. Kada su nacisti 1941. godine okupirali njeno rodno mesto Romaniv, ona je kao desetogodišnja devojčica svedočila masovnim streljanjima komšija i porodice, ali je sa majkom uspela da izbegne smrt. Naredne godine proveli su u stalnom bekstvu, krijući se po šumama, poljima i senicima bez ikakvih sredstava za život. Kako joj je majka bila duboko traumatizovana užasima rata, uloge su se obrnule: iako tek devojčica, Malka je preuzela ulogu zaštitnika, ostavljajući majku skrivenu dok je sama odlazila u obližnja sela da obezbedi hranu. Malka je uprkos svemu preživela. Emigrirala je u Kanadu 1975. godine i od tada živi u Vankuveru. Sarađuje sa Vankuverskim centrom za edukaciju o Holokaustu VHEC i učestvuje u obrazovnim programima Centra. Uz podršku VHEC nastala je i knjiga „Majka mojoj majci” o Malkinim iskustvima i preživljavanju Holokausta.

Poseta Hillel BC na Univerzitetu Britanske Kolumbije

Miško i Nevena su posetili i Univerzitet Britanske Kolumbije (UBC) i lokalni Hillel centar. Hillel BC je neprofitna organizacija posvećena jevrejskim studentima na univerzitetima širom provincije Britanska Kolumbija u Kanadi. Ona je regionalni ogranak Hillel International-a, najveće jevrejske studentske organizacije na svetu, koja postoji na više od 850 koledža i univerziteta globalno. Hillel BC deluje kao „dom daleko od kuće” za studente. Oni obezbeđuju fizičke prostore (habove) na kampusima gde studenti mogu da se okupljaju, uče ili opuštaju. Organizacija omogućava studentima da ostanu povezani sa svojim jevrejskim identitetom, npr. kroz kroz zajedničke proslave Šabata i jevrejskih praznika; besplatne obroke i druženja za studente; ili edukativne programe o jevrejskoj istoriji, kulturi i tradiciji. U svetlu rastućih antijevrejskih tenzija na univerzitetima, Hillel BC igra ključnu ulogu u borbi protiv antisemitizma na kampusima, i pruža pravnu, psihološku i institucionalnu podršku studentima koji se suočavaju sa diskriminacijom, i blisko sarađuju sa upravama fakulteta kako bi osigurali bezbedno okruženje za sve.

Domaćin nam je bio Ohad Gavrijeli (Ohad Gavrieli), izvršni direktor organizacije Hillel BC. Ohad rukovodi programima studentskog angažovanja i jevrejskog života širom Britanske Kolumbije, na: Univerzitetu Britanske Kolumbije (University of British Columbia), Univerzitetu Viktorija (University of Victoria), Univerzitetu Sajmon Frejzer (Simon Fraser University), kao i na drugim fakultetima i visokoškolskim kampusima širom Britanske Kolumbije

Miško i Nevena su imali priliku da posete i čuveni Antropološki muzej pri Uniuverzitetu Britanske Kolumbije koji je fizički povezan sa kampusom univerziteta. Tu im je domaćin bio Zahari Malen (Zachary Mullen), član obrazovnog tima Vankuverskog centra za edukaciju o Holokaustu. Zahari je nedavno je diplomirao istoriju na Univerzitetu Britanske Kolumbije (UBC) i radi u VHEC na obrazovnim programima i inicijativama za angažovanje javnosti. Od njega smo mogli da čujemo i utiske iz perspektive studenata UBC, kao i o bogatom multikulturalnom nasleđu ovog regiona.

Poseta Parlamentu Britanske Kolumbije

Jedno od najlepših iskustava cele poste bila je poseta Viktoriji, odnosno Parlamentu Britanske Kolumbije. Iako je Vankuver najveći grad i ekonomski centar Britanske Kolumbije, Viktorija je zvanični glavni grad i administrativno središte ove kanadske provincije. Ona se nalazi na južnom špicu ostrva Vankuver, smeštena jugozapadno od samog grada Vankuvera od kojeg je odvojena vodenim moreuzom, tako da su Miško, Nevena, i Hana Maraci hidroavionom stigli u Viktoriju.

Parlament Britanske Kolumbije, smešten u istorijskom zdanju u Viktoriji, funkcioniše kao jednodomna skupština u kojoj izabrani poslanici donose zakone i nadgledaju rad provincijskih vlasti. Izvršnu granu te vlasti čini vlada organizovana po Vestminsterskom modelu, gde premijer i njegov kabinet ministara upravljaju provincijskim ministarstvima i sprovode usvojene politike. U zgradi Parlamenta srdačno ih je dočekala Nina Kriger (Nina Krieger), ministarka javne bezbednosti i generalna pravobraniteljka, nekadašnja članica kanadske IHRA delegacije i bivša direktorka VHEC-a. Ninin angažman u vladi direktno je povezan sa njenom stručnošću i dugogodišnjim radom na čelu Vankuverskog centra za edukaciju o Holokaustu, gde je stekla iskostvo u oblasti ljudskih prava, borbe protiv antisemitizma i rasizma. Sa Ninom smo razgovarali o produbljivanju saradnje između institucija Britanske Kolumbije, Vankuverskog centra za edukaciju o Holokaustu i Terraforminga.

Uspostavljena dugoročna saradnja

Tokom celog perioda boravka u Vankuveru, imali smo intenzivne, iskrene, i plodne razgovore sa izvršnom direktorkom VHEC-a, Hanom Maraci u koji su se s vremena na vreme uključivali članovi njenog tima. Kroz ovu razmenu postavljeni su čvrsti temelji za buduće zajedničke projekte i dugoročnu saradnju, prepoznajući ogromnu vrednost u spajanju naših iskustava i znanja na polju memorializacije i edukacije o Holokaustu i genocidu nad Romima, kao i različitih predispozicija koje unosimo: Srbija ima autentična mesta života i stradanja, istorijsko nasleđe antifašizma ali i komplikovan odnos prema kulturi sećanja isprepleten sa politizacijom i nacionalizmom, dok Kanada unosi perspektivu kroz iskustvo učešća u oslobođenju Evrope od nacizma, prihvata preživelih Holokausta koji su emigrirali u Kanadu, veliku jevrejsku zajednicu i još uvek značajan broj preživelih, ali i izazove borbe za očuvanje demokratskih vrednosti i suzbijanje antisemitizma i rasizma.

Toronto: Azrijeli fondacija i Muzej Holokausta

Završni segment ove studijske posete odigrao se u Torontu. Miško i Nevena su se susreli sa Džodi Špigl (Jody Spiegel Fegelman), direktorkom Azrijeli programa memoara preživelih u Holokaustu (Azrieli Holocaust Survivor Memoirs program), i članicom Kanadske IHRA delegacije. Azrieli fondacija (The Azrieli Foundation) je najveća nekorporativna javna filantropska fondacija u Kanadi. Osnovao ju je 1989. godine Dejvid J. Azrieli (David J. Azrieli), uspešni kanadsko-izraelski biznismen, arhitekta i preživeli Holokausta, sa ciljem da podrži obrazovanje, nauku i društvenu inkluziju. Azrijeli fondacija je velika filantropska organizacija koja finansira i sprovodi ključne programe u oblastima obrazovanja o Holokaustu, naprednih medicinskih istraživanja i društvene inkluzije. Kroz strateške donacije, nagrade i stipendije, fondacija aktivno podržava naučnu i akademsku izvrsnost, razvoj zdravstva i očuvanje istorijskog sećanja u Kanadi i Izraelu.

Sa Džodi smo razgovarali o ostvarenju konkretne saradnje na kreiranju vodiča za primenu IHRA preporuka o učenju o Holokaustu po ugledu na “Prvi korak”. “Prvi korak” je vodič za nastavnike svih predmeta koji planiraju da podučavaju učenike starije od dvanaest godina o Holokaustu koji je razvila Azrijeli fondacija. Ovaj priručnik nudi ključne temeljne koncepte i metodologije, pružajući korisne smernice kako prosvetnim radnicima koji se prvi put susreću sa ovom teškom temom, tako i iskusnim predavačima koji žele da preispitaju i unaprede svoj rad. Baziran je na IHRA preporukama o učenju o Holokaustu. Kako u Srbiji ove preporuke nisu posebno promovisane od strane relevantnih ministarstava, ostalo je na civilnom društvu da to čini, što je uglavnom poslednjih godina činio Terraforming. Zbog toga su pomoćna sredstva kao priručnik “Prvi korak” izuzetno dobrodošla podrška u ovom nastojanju. Predložili smo da sačinimo i “Prvi korak” posvećen učenju o genocidu nad Romima.

Muzej Holokausta u Torontu

Boravak u Torontu upotpunjen je i posetom novom Muzeju Holokausta u Torontu (Toronto Holocaust Museum). Bili smo impresionirani izložbom koja je s jedne strane potpuno bazirana na svedočanstvima preživelih Holokausta koji su svoja sećanja, dokumente i predmete doneli sa sobom prilikom emigracije u Kanadu, ali istovremeno, uz svaki panel, stoji i tekst koji vešto povezuje događaje iz prošlosti sa kanadskim društvom danas, te izložbi daje jedinstvenu dimenziju relevantnosti, autentičnosti, i savremenosti. Iako je izložba posvećena događajima iz prošlosti, koji su se odigrali daleko od Kanade, način na koji je ova priča ispričana kroz autentične reči Kanađana – preživelih Holokausta, i kako je čvrsto usidrena u sadašnjost kroz poveznice sa aktuelnim izazovima u društvu, čini da posetilac ima osećaj da se radi o temi koja je veoma aktuelna, bliska i utemeljena u Kanadskom iskustvu.

Učvršćeno prijateljstvo, razmena znanja i temelj za dugoročnu saradnju

Ova duboko inspirativna poseta već sada pokazuje svoje rezultate kroz početak konkretne saradnje između Terraforminga i Vankuverskog centra za edukaciju o Holokaustu. Radi se o izradi edukativnog materijala o Holokaustu kroz priče o fudbalu, usklađenog sa aktuelnim pripremama za predstojeće Svetsko prvenstvo u fudbalu koje će delom biti igrano u Vankuveru. U tom materijalu, kanadskoj publici biće predstavljeni delovi Terraformingove grafičke novele o predratnom Novom Sadu, mađarskoj okupaciji i Novosadskoj raciji, koja fokusira na mlade fudbalere Vojvodine i Makabija.

Osim toga, Hana Marazi je ljubazno pristala da bude članica Međunarodnog upravnog odbora Međunarodne nagrade za digitalno sećanje na Holokaust „Hilda Dajč“ (The Hilda Dajč International Digital Holocaust Memory Award International Steering Board) koja je uspostavljena 7. maja u Beogradu.

To je tek početak!

Mnogo hvala!

Mnogo hvala dragoj Hani Maraci za koju ne možemo da nađemo dovoljno reči da iskažemo koliko je fantastična! Hvala i VHEC timu i svim divnim ljudima koji su sa poštovanjem i iskreno želeli da nas saslušaju, sa iskrenim interesovanjem pitali o našim iskustvima, i bezrezervno delili sa nama svoja znanja i savete.

Još jednom moramo da izrazimo ogromnu zahvalnost Evropskoj mreži za borbu protiv antisemitizma ENCATE i Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust IHRA koji su nam omogućili ovaj fantastični program razmene. Ovo je bilo jedno od najznačajnijih iskustava profesionalnog usavršavanja u našim karijerama.