Međunarodno priznanje Hilda Dajč za digitalnu memorijalizaciju Holokausta

Koncept

Međunarodno priznanje Hilda Dajč za digitalnu memorijalizaciju Holokausta prepoznaje izvrsnost, etički integritet i inovativnost u digitalnoj kulturi sećanja na Holokaust.

Priznanje je posvećeno Hildi Dajč, jevrejskoj studentkinji arhitekture i volonterki negovateljici ubijenoj 1942. godine u Jevrejskom logoru Judenlager Semlin na Starom Sajmištu u Beogradu. Hilda je napisala četiri pisma iz logora. Njena pisma su među najpotresnijim svedočanstvima o Holokaustu.

Priznanje u Srbiji

Ustanovljeno u Srbiji 2022. godine, priznanje „Sećanje na Hildu Dajč“ je nezavisna inicijativa civilnog društva koja je počela povodom obeležavanja 80. godišnjice ubistva poslednje grupe jevrejskih zatvorenika u Jevrejskom logoru na Starom sjamištu. Priznanje je postalo tradicionalno, godišnje priznanje u dve kategorije: omladinsko priznanje za društveni angažman i priznanje za izvanredan doprinos kulturi sećanja. Priznanje „Sećanje na Hildu Dajč“ je brzo steklo populrnost i poštovanje među aktivistima i profesionalcima u oblasti kulture sećanja, uprkos tome što su ga zvaničnici i vlasti uglavnom ignorisali.

Međunarodno priznanje povezuje lična svedočanstva, autentična mesta Holokausta i najsavremenije digitalne tehnologije i pedagoške pristupe, podstičući inovativne memorijalne prakse i iskustva.

Nadovezujući se na ovaj uspeh u Srbiji, inicijativa se sada širi i kao međunarodno prioznanje kako bi promovisala inovativno digitalno obeležavanje sećanja na Holokaust i zajedničku istorijsku odgovornost preko granica.

Vizija i misija

Međunarodno priznanje Hilda Dajč za digitalnu memorijalizaciju Holokausta služiće kao globalno čvorište gde će profesionalci u oblasti kulture sećanja, tehnološki inovatori, preživeli, njihovi potomci i mladi ljudi predlagati nove standarde za izvrsnost u digitalnom sećanju na Holokaust.

Misija priznanja je četvorostruka:

POVEĆANJE RELEVANTNOSTI:

Osigurati da sećanje na Holokaust ostane relevantno i vitalno za mlađe generacije.

PODSTICANJE INOVACIJA:

Prepoznati i odati počast pojedincima i institucijama koje koriste digitalne alate za stvaranje smislenih, kritičkih i angažujućih projekata sećanja.

USPOSTAVLJANJE GLOBALNIH STANDARDA:

Postaviti etičke, pedagoške i muzeološke standarde za digitalno sećanje na Holokaust.

PODSTICANJE ZAJEDNIČKE ODGOVORNOSTI:

Izgraditi međunarodnu mrežu posvećenu identifikovanju i suzbijanju iskrivljavanja Holokausta i borbi protiv antisemitizma u digitalnoj sferi.

Osnovni kriterijumi evaluacije

Priznanje prioritira projekte koji pokazuju najviši kvalitet i posvećenost:

TEHNOLOŠKA SOFISTICIRANOST I KREATIVNOST

Preispitivanje tradicionalnih formata učenja i sećanja kroz korišćenje digitalnih alata, i doprinos dubljem razumevanju kako digitalni mediji mogu doprineti iskustvu učenja.

PEDAGOŠKI UTICAJ I INICIJATIVA MLADIH

Promovisanje inicijativa koje podstiču istorijsko znanje i osnažuju mlade da razviju veštine kritičkog mišljenja i brane demokratske vrednosti.

KOLABORATIVNI EKOSISTEMI I POVEZANOST PODATAKA

Projekti koji omogućavaju efikasnu međunarodnu razmenu građe, praksi i iskustava, ujedinjujući autentične prostore sećanja, institucije, zbirke i zajednice putem inovativnih digitalnih tehnologija. Prioritet dati naporima koji arhivsku građu i znanje čine široko dostupnim i interoperabilnim preko granica, podstičući globalno sećanje na Holokaust.

PODRŠKA MARGINALIZOVANIM NARATIVIMA

Postavljanje u globalni fokus žrtava o kojima se retko govori, zapuštenih i zaboravljenih lokacija i skrivenih istorija.

Transnacionalno nasleđe

Međunarodno priznanje Hilda Dajč za digitalnu memorijalizaciju Holokausta namenjeno je izuzetnim inicijativama i projektima širom sveta. Kriterijumi za izbor zasnovani su na globalno prihvaćenim rigoroznim profesionalnim standardima i najboljim praksama, kao što su oni koje je postavila Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA).

Internacionalni domet priznanja dodatno se ogleda u njenom raznolikom upravnom odboru sastavljenom od renomiranih stručnjaka iz vodećih institucija, kao i u snažnoj međunarodnoj saradnji.

Partneri i organizacija

Međunarodno priznanje Hilda Dajč za digitalnu memorijalizaciju Holokausta uspostavljeno je kroz strateško partnerstvo između pokretača ove vizionarske inicijative i primarnog akademskog domaćina priznanja:

OSNIVAČ I INICIJATOR:

Terraforming

(Novi Sad, Srbija)

Regionalni lider na polju unapređenja kulture sećanja, međunarodno priznat po doprinosu inovativnom obrazovanju o Holokaustu i genocidu nad Romima, te suzbijanju antisemitizma, anticiganizma, ksenofobije i iiskrivljenja i manipulacije istorije, posebno u kontekstu promocije nacionalističke propagande. Terraforming je baziran u Novom Sadu.

INSTITUCIONALNI DOMAĆIN:

Landecker Digital Memory Lab

(Brajton, Velika Britanija)

LDML je vodeća interdisciplinarna institucija i globlno čvorište za digitalne inicijative za obeležavanje i edukaciju o Holokaustu, osiguravajući održivu budućnost sećanja na Holokaust u digitalnom dobu. Landecker Digital Memory Lab je institucionalno baziran na Univerzitetu u Saseksu.

Vest na sajtu LDML-a

Međunarodni upravni odbor

Upravni odbor se bavi strateško usmerenjem, etički standardima i vodi proces selekcije nominovanih za prizanje. Pored predstavnika Terraforminga i Landecker Digital Memory Lab-a, Odbor čine stručnjaci iz svetski poznatih institucija u oblastima memorijalizacije Holokausta, muzeologije, arhivistike, tehnologije i obrazovanja:

Anat Bratman Elhalel, direktorka arhiva Muzeja boraca geta (Beit Lohamei HaGeta’ot), Izrael
Yaron Tzur, pedagoški direktor Muzeja boraca geta (Beit Lohamei HaGeta’ot), Izrael
Dr Ljiljana Radonić, direktorka Instituta za kulturološke studije (IKW) Austrijske akademije nauka, Austrija
Stephen Naron, direktor Fortunoff video arhiva za svedočanstva o Holokaustu (The Fortunoff Video Archive for Holocaust Testimonies) SAD
Pavel Kats, direktor Mreže jevrejskog nasleđa (Jewish Heritage Network JHN) i European Memory Data Space EMDS, Holandija
Hannah Marazzi, izvršna direktorica Vankoverskog centra za edukaciju o Holokaust VHEC, Kanada
Dr Anne Lammers, istraživanje i projekti iRights Lab, Nemačka
Asja Drača, izvršna direktorka Memorijalnog centra „Staro Sajmište“, Srbija
Dr Henning Wellmann, Head of Education Arolsen Archives, Germany

Muzej boraca geta (Beit Lohamei HaGeta’ot) je prvi muzej Holokausta na svetu, osnovan 1949. godine od strane preživelih i boraca pokreta otpora da služi kao globalni centar za humanističko obrazovanje, istraživanje i očuvanje nasleđa jevrejskog otpora.

Institut za kulturološke studije (IKW) je istraživački institut posvećen interdisciplinarnom istraživanju društveno relevantnih pitanja u humanističkim, umetničkim i društvenim naukama, sa tri istraživačke grupe angažovane u produkciji znanja, kulturi sećanja i studijama antisemitizma.

Fortunoff video arhiv za svedočanstva o Holokaustu je pionirska institucija na polju oralne istorije smeštena na Univerzitetu Jejl. Arhiv radi na snimanju i očuvanju više od 4.400 video svedočanstava kako bi pružio trajni zapis o Holokaustu kroz glasove preživelih, oslobodilaca i svedoka.

European Memory Data Space EMDS je vodeća međunarodna inicijativa za stvaranje zajedničke digitalne infrastrukture za građu, tehnologije i pedagoške metodologije vezane za Holokaust, povezivanjem arhiva, institucija, projekata i memorijalnih organizacija, podržavajući obrazovanje, sećanje i istraživanje u 21. veku.

Vankuverski centar za edukaciju o Holokaustu VHEC je vodeći muzej i resursni centar za podučavanje u Britanskoj Kolumbiji posvećen obrazovanju o Holokaustu, sećanju i promociji ljudskih prava i socijalne pravde. Osnovan 1983. godine od strane preživelih Holokausta, centar poseduje najveći arhiv i biblioteku u Zapadnoj Kanadi vezane za Holokaust. Početkom 1980-ih, VHEC je bio globalni pionir u sistematskom video snimanju svedočanstava preživelih Holokausta.

iRights Lab je nezavisni think tank koji razvija strategije i praktična rešenja za oblikovanje demokratskog digitalnog društva, osiguravajući da se tehnološke inovacije usklade sa ljudskim pravima i društvenom odgovornošću.

Memorijalni centar „Staro Sajmište“ je nacionalna institucija osnovana 2022. godine, posvećena očuvanju sećanja na žrtve Jevrejskog i Prihvatnog logora na Starom sajmištu. Smešten je na mestu nekadašnjeg logora u kojem je Hilda Dajč bila volonterka u bolnici, a zatim zatočena i ubijena. Memorijalni centar će služiti kao najvažnije mesto sećanja i obrazovanja o ovoj istoriji u Republici Srbiji.

Arolsen arhiv je najsveobuhvatniji arhiv na svetu o žrtvama i preživelima nacističkih progona, koji sa bavi edukacijom, širenjem znanja i promocijom aktivnog sećanja i demokratije.

Posvećenost inkluzivnosti u radu Odbora

Upravni odbor ostaje otvoren za nove institucionalne i individualne članove koji nude tehnološku, istorijsku, pedagošku i drugu relevantnu ekspertizu, kao i raznolike perspektive iz geografskih regiona koji još uvek nisu zastupljeni u sadašnjem Odboru, uključujući Južnu Ameriku, Aziju, Afriku i Australiju. Nadalje, Odbor je posvećen produbljivanju svog istorijskog opsega aktivnim uključenjem romskih stručnjaka i glasova iz drugih istorijski marginalizovanih zajednica kako bi se osigurao istinski transnacionalni i inkluzivni pristup sećanju na Holokaust. Trenutno, Odbor čine članovi iz Austrije, Izraela, Kanade, Holandije, Nemačke, SAD, Srbije, i UK.

Podelite ovu vest

Koristite ove slike kada na društvenim mrežama delite vesti o Međunarodnom priznanju Hilda Dajč za digitalnu memorijalizaciju Holokausta

Međunarodno priznanje Hilda Dajč za digitalnu memorijalizaciju Holokausta

Još vesti

Digitalna transformacija sećanja na Holokaust

5. avgust 2026.

Učestvovali smo na stručnom skupu Jewish Heritage Network (JHN) o digitalnoj transformaciji kulture sećanja, održanom 19. juna 2026. u Ajndhovenu. Direktor Terraforminga Miško Stanišić predstavio je tom prilikom EMDS okvir i značaj AI pismenosti u edukaciji o Holokaustu.

Connecting Stories: Migracije kao zajednička evropska istorija

3. avgust 2026.

Connecting Stories je besplatni dvojezični digitalni obrazovni modul koji su kreirali Terraforming i Arolsen Archives. Kroz četiri interaktivna poglavlja, mladi u Srbiji i Nemačkoj istražuju povezane istorije progona, bekstva, radnih migracija i raseljavanja – i razmatraju pitanja granica, pripadanja, pružanja pomoći i individualne odgovornosti.