KONFERENCIJA: GLAS ŽENE U LEDENOJ TIŠINI
Petar Đurđev, istoričar, direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada govorio je o stradanju žena u šajkaškoj i novosadskoj Raciji, ističući da su polovina poginulih u Racijama bile žene i dajući i podatke o nekim od tih žena.
Profesor, direktor i osnivač Centra za proučavanje Holokausta, genocida i zločina protiv čovečnosti u Institutu za međunarodne studije, Debora Dvork, dala je primer spašavanja jevrejske dece u Holandiji koje su sprovodile pre svega mlade žene. Upravo zbog toga što su bile žene, mogle su izbeći pažnju nemačkih okupatora i posvetiti se zbrinjavanju jevrejske dece.
Šeril Ohajon, direktor obrazovnog programa “Odjeci i odrazi” u Jad Vašemu u Jerusalimu, je govorila o iskustvima žena u Holokaustu. Istakla je da je krajnji ishod bio isti i za jevrejske muškarce i žene – sigurna smrt u logorima, ali put do tog ishoda je bio različit.
Tokom vremena, posebno 1990-ih, došlo je do spoznaje da rodni studiji i istraživanja o tome šta se desilo ženama, posebno za vreme Holokausta, može doprineti mnogo nijansiranijem i istančanijem razumevanju ljudskih iskustava za vreme Holokausta.
Katarina Melić, prof. dr, redovni profesor Francuske književnosti i kulture, upravnik Centra za studije sećanja pri Univerzitetu u Kragujevcu predstavila je program studija Holokausta u Centru za studije sećanja. Na njemu učestvuju profesori sa Univerziteta u Kragujevcu, Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Namera je da studije kasnije budu pretvorene i u master ili specijalističke studije koje bi bile otvorene i za studente društveno-humanističkih nauka i za stručnjake u okviru javnih državnih kulturnih institucija u Republici Srbiji, a moguće je da će program biti proširen i van zemlje.
Celo predavanje prof. dr Katarine Melić o životu Šarlot Salomon, moći ćete da pogledati ovde.
Linda Nemet, istoričarka u Memorijalnom centru Holokausta u Budimpešti, govorila je o strategijama preživljavanja žena u koncentracionim logorima. Prilikom izlaganja ovih strategija, Linda Nemet je, kako bi predstavila sliku ophođenja prema ženama, iznela i sledeću informaciju:
Kada su muškarci pisali o procesima Holokausta, bili su veoma uznemireni zbog načina na koji su se ophodili prema njihovim ženama, majkama i sestrama. Tačnije, smatrali su to njihovom ličnom uvredom i poniženjem.
Ana Makovka Kvapisjevic, predstavnica Jevrejskog udruženja Culent iz Krakova, govorila je o rodnoj perspektivi u kulturi sećanja i današnjim izazovima.
Kako su žene bile žrtve seksualnog zlostavljanja što je percipirano kao daleko traumatičnije, ponižavajuće i degradirajuće za žene. U početku mnogi od nas su pretpostavljali, da ako naučimo više o Holokaustu, to se više nikada neće ponoviti.
