КОНФЕРЕНЦИЈА: ГЛАС ЖЕНЕ У ЛЕДЕНОЈ ТИШИНИ
Петар Ђурђев, историчар, директор Историјског архива Града Новог Сада говорио је о страдању жена у шајкашкој и новосадској Рацији, истичући да су половина погинулих у Рацијама биле жене и дајући и податке о неким од тих жена.
Професор, директор и оснивач Центра за проучавање Холокауста, геноцида и злочина против човечности у Институту за међународне студије, Дебора Дворк, дала је пример спашавања јеврејске деце у Холандији које су спроводиле пре свега младе жене. Управо због тога што су биле жене, могле су избећи пажњу немачких окупатора и посветити се збрињавању јеврејске деце.
Шерил Охајон, директор образовног програма “Одјеци и одрази” у Јад Вашему у Јерусалиму, је говорила о искуствима жена у Холокаусту. Истакла је да је крајњи исход био исти и за јеврејске мушкарце и жене – сигурна смрт у логорима, али пут до тог исхода је био различит.
Током времена, посебно 1990-их, дошло је до спознаје да родни студији и истраживања о томе шта се десило женама, посебно за време Холокауста, може допринети много нијансиранијем и истанчанијем разумевању људских искустава за време Холокауста.
Катарина Мелић, проф. др, редовни професор Француске књижевности и културе, управник Центра за студије сећања при Универзитету у Крагујевцу представила је програм студија Холокауста у Центру за студије сећања. На њему учествују професори са Универзитета у Крагујевцу, Универзитета у Београду и Универзитета уметности у Београду.
Намера је да студије касније буду претворене и у мастер или специјалистичке студије које би биле отворене и за студенте друштвено-хуманистичких наука и за стручњаке у оквиру јавних државних културних институција у Републици Србији, а могуће је да ће програм бити проширен и ван земље.
Цело предавање проф. др Катарине Мелић о животу Шарлот Саломон, моћи ћете да погледати овде.
Линда Немет, историчарка у Меморијалном центру Холокауста у Будимпешти, говорила је о стратегијама преживљавања жена у концентрационим логорима. Приликом излагања ових стратегија, Линда Немет је, како би представила слику опхођења према женама, изнела и следећу информацију:
Када су мушкарци писали о процесима Холокауста, били су веома узнемирени због начина на који су се опходили према њиховим женама, мајкама и сестрама. Тачније, сматрали су то њиховом личном увредом и понижењем.
Ана Маковка Кваписјевиц, представница Јеврејског удружења Цулент из Кракова, говорила је о родној перспективи у култури сећања и данашњим изазовима.
Како су жене биле жртве сексуалног злостављања што је перципирано као далеко трауматичније, понижавајуће и деградирајуће за жене. У почетку многи од нас су претпостављали, да ако научимо више о Холокаусту, то се више никада неће поновити.
Terraforming
