Glas žene u ledenoj tišini

Novi Sad 26.01.2021

Konferencija „Glas žene u ledenoj tišini“ održana je 26.01.2021. u prostorijama Kulturnog centra Novog Sada.

Kroz saradnju Teraforminga, Kulturnog centra Novog Sada i Istorijskog arhiva Grada Novog Sada, u Kulturnom centru Novog Sada je 26.01.2021. otvorena međunarodna onlajn konferencija „Glas žene u ledenoj tišini“. Konferenciji je zbog epidemioloških mera prisustvovao samo ograničen broja posetilaca među kojima su bili predstavnici medija i arhivisti Istorijskog arhiva Grada Novog Sada. Preuzmite program konferencije ovde.

Otvaranje konferencije i prenos uživo

Sadržaj

0:00 Početak
0:17 Sunčica Marković
01:42 Nikola Banjac
04:26 Petar Đurđev
06:23 Miško Stanišić
10:06 Odjavna špica

Video konferencija

Sadržaj

0:00 Početak
0:00:36 Sunčica Marković (SRB)
0:03:44 Dalibor Rožić (SRB)
0:06:57 Aleksandar Tasić (SRB)
0:10:43 Jahel Vilan (ENG)
0:14:25 Dorotea Giselman (ENG)
0:23:01 Mikaela Kihler (ENG)
0:29:11 Izložna „Tračci svetla – Biti žena u Holokaustu“
0:29:31 Miško Stanišić (SRB)
0:34:04 Konferencija: Glas žene u ledenoj tišini
0:34:29 Petar Đurđev (SRB)
0:52:17 Debora Dvork (ENG)
1:04:09 Šeril Ohajon (ENG)
1:21:42 Katarina Melić (SRB)
1:26:44 Linda Nemet (ENG)
1:33:47 Ana Makovka-Kvapisjevic (ENG)
1:36:37 IHRA Preporuke za učenje i podučavanje o Holokaustu
1:36:59 Miško Stanišić (SRB)
1:41:39 Odjavna špica

OTVARANJE

Konferenciju je u ime domaćina otvorila Sunčica Marković, zamenica direktora Kulturnog centra Novog Sada.

Najavila je da se izložba „Tračci svetla – Biti žena u Holokaustu“ može pogledati do 15. februara svakog radnog dana od 08 do 20 časova u prostorijama Kulturnog centra.

Auditorijumu se obratio Nikola Banjac, generalni sekretar Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, koji je ukazao na kontinuitet i značaj rada organizacije Teraforming za unapređenje kulture sećanja u Novom Sadu i šire. Naglasio je kako ga je dojmio susret sa Sarom Pećanac iz Arhiva Jad Vašema koju je upoznao prilikom posete Jad Vašemu u Jerusalimu Banjac je naglasio:

„Rad svih učesnika konferencije je ogromno blago za savest čovečanstva jer ne dozvoljavate da se ugasi plamen sveće koji rasvetljava i rasteruje tamu zla, tamu onih koji su osmislili izvršili i sproveli genocid u ledenoj tišini novosadske Racije i bilo gde drugde gde se tako nešto desilo.”

Direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada, Petar Đurđev je izrazio zahvalnost Kulturnom centru Novog Sada, generalnom sekretaru Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Nikoli Banjcu, i Teraformingu koji, kako Đurđev kaže, omogućuje povezivanje sa svetskim stručnjacima na ovom polju i razvija nove pedagoške metode koje će omogućiti mlađim generacijama da se upoznaju sa svim strahotama koje su se tokom ove istorije odigrale u Evropi.

Direktor Teraforminga Miško Stanišić je pojasnio da je za termin održavanja konferencije odabran datum između Dana sećanja na žrtve novosadske Racije i Međunarodnog dana sećanja na Holokaust upravo sa namerom da se ukaže na vezu naše istorije sa međunarodnom u čijem kontekstu se i naša istorija odvijala.

Naglasio je da je ovogodišnja konferencija posvećena rodnoj perspektivi u kulturi sećanja. Zatim je ukratko predstavio izložbu „Tračci svetla: Biti žena u Holokaustu“ i adaptaciju priručnika za nastavnike ”Preporuke za učenje i podučavanje o Holokaustu” na srpskom jeziku.

Otvaranje konferencije "Glas žene u ledenoj tišini"

ONLAJN PROGRAM

Nastavak programa odvijao se na Teraformingovom Jutjub kanalu. Na početku programa se obratila Sunčica Marković, zamenica direktora Kulturnog centra. Naglasila je da se Kulturni Centar bavi temom kulture sećanja već 8 godina kroz dokumentarne izložbe, radionice za decu u okviru kojih su organizovane posete i stručna vođenja kroz izložbe, a da su u poslednje dve godine u saradnji sa Istorijskim arhivom Grada Novog Sada i Teraformingom organizovane i međunarodne konferencije.

Član Gradskog veća za kulturu Grada Novog Sada, Dalibor Rožić, se u pozdravnom govoru zahvalio organizatorima i istakao neophodnost negovanja kulture sećanja kao i stručnog obrađivanja ove teme sa ciljem kako se takve stvari više nikada ne bi događale.

Ambasador Aleksandar Tasić, šef delegacije Republike Srbije u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust, je istakao da je Republika Srbija aktivna na ovom polju, i kao primere naveo usvojeni zakon o memorijalnom centru „Staro Sajmište” i prihvatanje pravno neobavezujuće Radne definicije antisemitizma, ističući da zajedničkim snagama i upornošću možemo izgraditi bolju i bezbrižniju budućnost, istovremeno čuvajući uspomenu na tragično nastradale.

Jahel Vilan, ambasador Izraela u Srbiji, istakao je zadovoljstvo činjenicom da se sećanje na stradanje Jevreja u Srbiji, u kontekstu kulture sećanja na sve žrtve Drugog svetskog rata, razvija i održava u Republici Srbiji.

Žene su za naciste predstavljale simbol plodnosti – one koje su mogle da stvaraju još jevrejskih života, te je njihovo ubijanje bio najbolji način da budu sigurni da će cela jevrejska zajednica da nestane, računajući pritom i 1,5 milion dece koji su ubijeni u Holokaustu.

Dorotea Giselman, zamenica ambasadora Savezne Republike Nemačke u Srbiji, istakla je da je njena dužnost kao nemačkog diplomate da jasno govori u ime svih onih koji su stradali kao žrtve nemačkog nacizma sa ciljem da se te žrtve nikada ne zaborave.

U Holokaustu, ljudi različitih polova su bili žrtve progona i nasilja, zlostavljanja, prinudnog rada, gladi, deportacije, poniženja i smrti, ali samo su žene morale da se nose i sa trudnoćom, abortusima i invazivnim ginekološkim pregledima. Iako su i neki muškarci pretrpeli seksualno nasilje, većina žrtava silovanja i onih koji su ih preživeli su bile žene.

Ambasador, Mikaela Kihler, predsednica Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust, istakla je da je problem iskrivljenja, manipulacije i politizacije istorije Holokausta danas jedan od najvećih problema sa kojima se kultura sećanja susreće i da će se naša zajednička zalaganja u narednom periodu fokusirati na borbu za istinito i naučno prikazivanje i edukaciju istorije o Holokaustu

KONFERENCIJA: GLAS ŽENE U LEDENOJ TIŠINI

Petar Đurđev, istoričar, direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada govorio je o stradanju žena u šajkaškoj i novosadskoj Raciji, ističući da su polovina poginulih u Racijama bile žene i dajući i podatke o nekim od tih žena.

Profesor, direktor i osnivač Centra za proučavanje Holokausta, genocida i zločina protiv čovečnosti u Institutu za međunarodne studije, Debora Dvork, dala je primer spašavanja jevrejske dece u Holandiji koje su sprovodile pre svega mlade žene. Upravo zbog toga što su bile žene, mogle su izbeći pažnju nemačkih okupatora i posvetiti se zbrinjavanju jevrejske dece.

Šeril Ohajon, direktor obrazovnog programa “Odjeci i odrazi” u Jad Vašemu u Jerusalimu, je govorila o iskustvima žena u Holokaustu. Istakla je da je krajnji ishod bio isti i za jevrejske muškarce i žene – sigurna smrt u logorima, ali put do tog ishoda je bio različit.

Tokom vremena, posebno 1990-ih, došlo je do spoznaje da rodni studiji i istraživanja o tome šta se desilo ženama, posebno za vreme Holokausta, može doprineti mnogo nijansiranijem i istančanijem razumevanju ljudskih iskustava za vreme Holokausta.

Katarina Melić, prof. dr, redovni profesor Francuske književnosti i kulture, upravnik Centra za studije sećanja pri Univerzitetu u Kragujevcu predstavila je program studija Holokausta u Centru za studije sećanja. Na njemu učestvuju profesori sa Univerziteta u Kragujevcu, Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Namera je da studije kasnije budu pretvorene i u master ili specijalističke studije koje bi bile otvorene i za studente društveno-humanističkih nauka i za stručnjake u okviru javnih državnih kulturnih institucija u Republici Srbiji, a moguće je da će program biti proširen i van zemlje.

Celo predavanje prof. dr Katarine Melić o životu Šarlot Salomon, moći ćete da pogledati ovde.

Linda Nemet, istoričarka u Memorijalnom centru Holokausta u Budimpešti, govorila je o strategijama preživljavanja žena u koncentracionim logorima. Prilikom izlaganja ovih strategija, Linda Nemet je, kako bi predstavila sliku ophođenja prema ženama, iznela i sledeću informaciju:

Kada su muškarci pisali o procesima Holokausta, bili su veoma uznemireni zbog načina na koji su se ophodili prema njihovim ženama, majkama i sestrama. Tačnije, smatrali su to njihovom ličnom uvredom i poniženjem.

Ana Makovka Kvapisjevic, predstavnica Jevrejskog udruženja Culent iz Krakova, govorila je o rodnoj perspektivi u kulturi sećanja i današnjim izazovima.

Kako su žene bile žrtve seksualnog zlostavljanja što je percipirano kao daleko traumatičnije, ponižavajuće i degradirajuće za žene. U početku mnogi od nas su pretpostavljali, da ako naučimo više o Holokaustu, to se više nikada neće ponoviti.

Video konferencija "Glas žene u ledenoj tišini"

OTVARANJE JAD VAŠEM IZLOŽBE „TRAČCI SVETLA – BITI ŽENA U HOLOKAUSTU“

Direktor Teraforminga, Miško Stanišić predstavio je izložbu ”Tračci svetla – Biti žena u Holokaustu”. Izložbu, kao i odgovarajući pedagoški vodič, je razvilo Odeljenje za putujuće izložbe Jad Vašem muzeja, kako bi na jedinstven način predstavili iskustva jevrejskih žena u raznim segmentima života, stradanja i preživljavanja za vreme Holokausta.

Jad Vašemova izložba o iskustvima žena u Holokaustu

Pročitaj više i preuzmi

SRPSKA ADAPTACIJA PREPORUKA ZA UČENJE I PODUČAVANJE O HOLOKAUSTU MEĐUNARODNE ALIJANSE ZA SEĆANJA NA HOLOKAUST

Jedan od najvažnijih delova programa je predstavljanje „Preporuka za učenje i podučavanje o Holokaustu”.

Preporuke su nastale kao rezultat dvogodišnje saradnje i zajedničkog rada stručnjaka Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA), među kojima su i stručnjaci iz Republike Srbije. Priručnik je rezultat sumiranja dvadestogodišnjeg međunarodnog iskustva u edukaciji, sakupljenih u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust.

Ova publikacija je jedan od najvažnijih materijala koji će u narednom periodu koristiti kako nastavnici tako i svi drugi koji se bave obrazovanjem o Holokaustu u Republici Srbiji uključujući i arhiviste, muzejske radnike, bibliotekare, istoričare, istraživače i druge.

Publikacija Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust