Mikroistorije Holokausta i njegov evropski karakter
Teraforming i Arhiv Vojvodine su 27. aprila 2021. godine uspešno realizovali međunarodnu onlajn konferenciju koja se fokusirala na ulogu lokalnih arhiva u identifikaciji i očuvanju građe o Holokaustu.
Konferencija je organizovana u okviru projekta „Holokaust, evropske vrednosti i lokalna istorija“ i okupila je istaknute međunarodne i srpske stručnjake u oblasti edukacije, istoriografije i arhivistike.
U četiri sata programa, podeljenog na tri tematske celine, 70 učesnika koji su konferenciju na Zoom platformi pratili iz više od 20 zemalja, imali su priliku da se upoznaju sa savremenim trendovima i izazovima u arhivistici Holokausta, razmene znanja i iskustva, otkriju nove pristupe i metode u istraživanju Holokausta, kao i da razgovaraju o sve prisutnijoj temi iskrivljenja istorije Holokausta i ulozi lokalnih arhiva u edukaciji i oblikovanju kulture sećanja.
Među registrovanim učesnicima bili su kolege iz sledećih zemalja: Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Indija, Izrael, Italija, Kanada, Mađarska, Nemačka, Poljska, Rumunija, Severna Makedonija, Sjedinjene Američke Države, Slovačka, Srbija, Holandija, Hrvatska, Češka, Španija i Švedska.
Program konferencije je vodio direktor Teraforminga Miško Stanišić.
Ostati veran istini
Na početku, učesnicima se obratio direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša Kuzmanović koji je istakao da su ovakve konferencije značajne jer pružaju priliku da govorimo o istorijskoj istini i njenom čuvanju od iskrivljenja i manipulacije.
Smatram da je potrebno da razgovaramo i o dobrim i lošim stvarima koje su se desile u prošlosti, jer samo tako možemo doći do istine. Da to ne bude mitologija i potreba da se lična frustracija pretvori u sukob sa drugim ljudima. To ne radimo da bi se sukobljavali, nego da bismo saznali istinu jer nju dugujemo onima koji su stradali. Tu istinu dugujemo i sebi. Prikrivanje istine ne može da stvori bolje društvo. Zato je važno da se neprestano borimo za istinu i slobodu.
Srbija je aktivna u Međunarodnoj alijansi za sećanja na Holokaust
Šef delegacije Republike Srbije u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust ambasador Aleksandar Tasić, čestitao je organizatorima na uspešnoj pripremi konferencije o važnoj temi kakva je čuvanje sećanja na jedan od najtragičnijih događaja naše zajedničke istorije. Ambasador Tasić je poručio da je naš cilj, kao i cilj budućih generacija, da se događaj kakav je Holokaust više nikada ne ponovi, ali i da se ne zaboravi.
Republika Srbija kao članica Međunarodne alijanse za sećanja na Holokaust aktivno učestvuje u radu te organizacije i na taj način doprinosi izgradnji zajedničke kulture sećanja na žrtve Holokausta. To je moralna obaveza svakog pojedinca, ali i celog društva. Republika Srbija je postigla značajan napredak na polju edukacije i komemoracije Holokausta, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o Memorijalnom centru Staro sajmište, a Vlada je zvanično usvojila definiciju antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust.
Tasić je posebno naglasio da je zahvaljujući Teraformingu na srpski jezik prevedena publikacija “Preporuke za učenje i podučavanje o Holokaustu” koju je Međunarodna alijansa za sećanja na Holokaust u saradnji sa Uneskom objavila u novembru 2020. godine.
Miško Stanišić, direktor Teraforminga
Dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine
Ambasador Aleksandar Tasić, šef delegacije Republike Srbije u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust
1 deo
Raspakivanje istorije iz arhivskih kutija
U prvom delu konferencije govorili smo o tome kako identifikovati građu koja je relevantna za istoriju Holokausta i kako tu građu predstaviti javnosti.
Kako prepoznati građu o Holokaustu?
Direktor odeljenja za međunarodne odnose Jad Vašema u Izraelu dr Haim Gartner je u prezentaciji pod nazivom “Identifikacija zapisa o Holokaustu” kroz nekoliko primera ukazao na značaj mikroistorije i lokalnih arhiva za bolje razumevanje globalne slike o Holokaustu u Evropi. Gartner je podsetio da i 75 godina kasnije postoje prepreke u dostupnosti dokumenata. Prisutan je i problem nerazumevanja važnosti dokumentacije o životu u periodu pre Drugog svetskog rata.
Ako želimo da saznamo nešto o žrtvama Holokausta nije dovoljno da se fokusiramo samo na period 1939-1945, već da idemo i u period pre toga kako bi stvorili kompletnu sliku. Osim što su hteli da ubiju Jevreje, nacisti su hteli da ubiju i sećanje na njih. Holokaust je stvorio prazninu, naša dužnost je da tu prazninu popunimo.
Put dokumenta: od privatne zbirke, preko arhivske police – do publikacije
Istoričar dr Milan Koljanin je kroz priču o zborniku dokumenata “Ustaška zverstva” koji je objavio Arhiv Vojvodine predstavio put koji istorijski dokumenti i građa prolaze od njihovog pronalaska, do polica u arhivima, a onda, kroz obradu i publikacije do šire javnosti. Zbornik ”Ustaška zverstva” većim delom sačinjavaju dokumenta nemačke provijencije o ustaškim zločinama nad Srbima, ali i nad Jevrejima i Romima.
Radeći na ovom zborniku zaključili smo da se izvori o Holokaustu još uvek otkrivaju. Zato je važna uloga lokalnih i regionalnih arhiva, ali i lična inicijativa da se takvi podaci identifikuju, sakupe, obrade i objave.
Promocija arhivske građe kroz edukativnu grafičku novelu
Nadovezavši se na prethodnu prezentaciju, direktor Teraforminga Miško Stanišić je govorio o procesu transformacije arhivske građe kroz savremena edukativnih sredstava. Stanišić je učesnike upoznao sa radom na novoj edukativnoj grafičkoj noveli “Iz kasa u galop” koja govori o životu i stradanju Roma u okupiranom Sremu i Beogradu, a koja se velikim delom direktno oslanja na arhivsku građu, zbornike i publikacije Arhiva Vojvodine, ali i čitavog niza drugih arhiva, od Istorijskog arhiva Beograda, Istorijskog arhiva grada Novog Sada, preko arhiva i muzeja u Sremskoj Mitrovici, Šidu, i drugim mestima.
Edukacija bazirana na grafičkoj noveli je uspešan način da ispričamo priču zasnovanu na primarnoj građi i proverenim činjenicima, te da je tako približimo široj publici, ali i da predstavimo važnu ulogu arhiva.
Dr Haim Gertner (Dr. Haim Gertner) direktor odeljenja za međunarodne odnose Jad Vašema u Izraelu (bivši šef arhivskog odeljenja Jad Vašema).
Iz prezentacije dr Haima Gartnera.
Dr Milan Koljanin, istoričar.
Iz prezentacije dr Milana Koljanina.
Iz prezentacije Miška Stanišića, ilustracija iz edukativne grafičke novele „Iz kasa u galop“ koja je posvećena životu i stradanju Roma (autor: Miško Stanišić, ilustratorka: Marija Ranković).
2 deo
Zaštita činjenica
U drugom delu konferencije razgovarali smo o tome zašto je istorijska građa važna za borbu protiv iskrivljenja istorije Holokausta i na koji način predstavljanje mikroistorije doprinosi boljem razumevanju evropskog konteksta Holokausta.
Iskrivljenje istorije je opasnije od negiranja Holokausta
Istoričarka i osnivač Centra za istraživanje antisemitizma na Tehničkom univerzitetu u Berlinu u Nemačkoj dr Juliana Vecel govorila je identifikaciji iskrivljenja istorije Holokausta. Ona je istakla da manipulacija i trivijalizacija tog događaja predstavlja veliki izazov.
Kako bi se suočili sa problemom iskrivljenja istorije Holokausta neophodno je povezivanje institucija, kreiranje odgovarajućih alata, edukacija i trening, kao i međunarodna saradnja. Važno je da arhivisti u lokalnim ahivima ostvaruju kontakt sa ekspertima kako bi došli do šireg istorijskog konteksta.
Rekonstrukcija istorije kroz arhivsko istraživanje
Rekonstrukcija sudbine žrtava Holokausta iz Segedina i Bačke bila je tema istoričarke dr Dore Patarice. Reč je o projektu na kojem zajedno rade jevrejska zajednica Segedina i jevrejska zajednica Novog Sada.
Rešili smo da povežemo te dve zajednice s obzirom na to da je u maju 1944. godine 2,226 Jevreja iz Bačke prošlo kroz Segedin pre nego što su deportovani u Aušvic. Samo mesec dana kasnije u tri voza iz Segedina je deportovano i 8,500 Jevreja iz Segedina i okolnih mesta. Kroz ovaj projekat pokušali smo da rekonstruišemo sva imena zatočenika iz Bačke i Segedina. Da bi smo to uradili koristili smo razne izvore, literaturu, svedočanstva, video snimke. Baza su nam bili prvenstveno dokumenti iz lokalnih arhiva, ali i iz različitih arhiva širom sveta.
Brojevi su postali imena
Arhivista Arhiva Vojvodine Aleksandar Bursać predstavio je knjigu “Deportacija bačkih Jevreja 1944. godine” koju je 2019. godine objavio Arhiv Vojvodine u saradnji sa udruženjem Danubius. Nedavno je objavljeno i izdanje na engleskom jeziku.
Knjiga je inicirana od strane novinara Vladimira Todorovića čija majka je preživela Aušvic, a uvodnu studiju je napisao direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada Petar Đurđev. U njoj je objašnjena okupacije Bačke od strane mađarskih trupa 1941. godine, usvajanje antijevrejskih zakona, ekonomski pritisak na Jevreje i njihova izolacija i deportacija. U knjizi su imenom i prezimenom popisana imena 5,388 žrtava, a predstavljeni su i dokumenti okupatora kao i svedočenja preživelih.
Dr Juliana Vecel (Dr. Juliane Wetzel) istoričarka, osnivač Centra za istraživanje antisemitizma na Tehničkom univerzitetu u Berlinu.
Iz prezentacije dr Juliane Vecel.
Iz prezentacije dr Dore Patarice (Dr Dora Pataricza)
Iz prezentacije Aleksandra Bursaća.
3 deo
Prošlost u sadašnjosti
U trećem delu konferencije govorili smo o korišćenju istorijske građe u edukaciji kroz aktivno sećanja i participativno učenje.
Participativno učenje i aktivno sećanje
Edukator i kustos Volfgang Šmuc, koji je ujedno i organizator MemAct! projekta, podelio je neka od svojih iskustava koja je stekao u Memorijalnom muzeju Mathauzen u Austriji. Video snimci intervjua sa stanovnicima gradića Mathauzen koji su bili svedoci događaja u logoru, govore o odsustvu empatije prema logorašima. Drugi primer koji je Šmuc podelio govori o fudbalskom terenu koji se nalazio u logoru Mathauzen.
Teren je imao tribine za gledaoce tačno preko puta dela logora u kojem su bili zatvoreni bolesni logoraši. Lokalo civilno stanovništvo je dolazilo da gleda utakmice regularne fudbalske lige Austrije u kojima su se s jedne strane takmičili timovi SS stražara, a sa druge austrijski fudbalski klubovi. Svi oni su sa druge strane terena kroz žicu gledali umiruće logoraše.
Ko su naši heroji?
Direktorica fondacije Humanost u akciji iz Poljske Monika Mazur-Rafat predstavila je projekat koji za cilj ima angažovanje mladih u istraživanju lokalne istorije. Na taj način mladi su ponukani da otrkivaju i lokalne arhive i građu.
Razvili smo aplikaciju za pametni telefon koju mladi mogu da koriste kako bi naučili nešto o manje poznatim herojima iz svoje lokalne sredine koji su za vreme Drugog svetskog rata pomagali onima koje su fašisti progonili.
Volfgang Šmuc (Wolfgang Schmutz), edukator i fasilitator.
Volfgang Šmuc (Wolfgang Schmutz), edukator i fasilitator.
Iz prezentacije Monike Mazur-Rafat (Monika Mazur-Rafat).
Konferenciju je obeležila i dinamična diskusija učesnika u svakom od tri panela, kao i brojni pozitivni komentari za izbor tema i organizaciju.
Na kraju programa učesnici su pozvani da iznesu svoje završne komentare i zaključke. U diskusiju se tada uključio i ambasador Žorž Santer iz Luksemburga, koji je u periodu 2019-2020 bio predesdavajući Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust. Ambasador Santer je posebno pohvalio koncept projekta ”Holokaust, evropske vredosti i lokalna istorija” i program konferencije kao izuzetno zanimljiv, kvalitetan i koristan. Istakao je da je impresioniran napretkom Srbije na putu ka unapređenju kulture sećanja, i izrazio uverenje da će se, nakon donošenja zakona o Memorijalnom centru Staro sajmište, na čemu je još jednom čestitao, u tom duhu nastaviti i sa realizacijom Memorijalnog centra u narednom periodu.
Ambasador Žorž Santer (Georges Santer), predsedavajući Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust u mandatu 2019-2020.
Konferenciju su kao deo projekta ”Holokaust, evropske vrednosti i lokalna istorija” podržali Međunarodna alijansa za sećanja na Holokaust, Višegradska fondacija, Ministarstvo kulture i informisanja republike Srbije i Ministarstvo obrazovanja Republike Austrije.