Размена искустава стручњака из више од 20 земаља

Нови Сад 27.04.2021

Микроисторије Холокауста и његов европски карактер

Тераформинг и Архив Војводине су 27. априла 2021. године успешно реализовали међународну онлајн конференцију која се фокусирала на улогу локалних архива у идентификацији и очувању грађе о Холокаусту.

Конференција је организована у оквиру пројекта „Холокауст, европске вредности и локална историја“ и окупила је истакнуте међународне и српске стручњаке у области едукације, историографије и архивистике.

У четири сата програма, подељеног на три тематске целине, 70 учесника који су конференцију на Zoom платформи пратили из више од 20 земаља, имали су прилику да се упознају са савременим трендовима и изазовима у архивистици Холокауста, размене знања и искуства, открију нове приступе и методе у истраживању Холокауста, као и да разговарају о све присутнијој теми искривљења историје Холокауста и улози локалних архива у едукацији и обликовању културе сећања.

Међу регистрованим учесницима били су колеге из следећих земаља: Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Велика Британија, Грчка, Индија, Израел, Италија, Канада, Мађарска, Немачка, Пољска, Румунија, Северна Македонија, Сједињене Америчке Државе, Словачка, Србија, Холандија, Хрватска, Чешка, Шпанија и Шведска.

Програм конференције је водио директор Тераформинга Мишкo Станишић.

Остати веран истини

На почетку, учесницима се обратио директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић који је истакао да су овакве конференције значајне јер пружају прилику да говоримо о историјској истини и њеном чувању од искривљења и манипулације.

Сматрам да је потребно да разговарамо и о добрим и лошим стварима које су се десиле у прошлости, јер само тако можемо доћи до истине. Да то не буде митологија и потреба да се лична фрустрација претвори у сукоб са другим људима. То не радимо да би се сукобљавали, него да бисмо сазнали истину јер њу дугујемо онима који су страдали. Ту истину дугујемо и себи. Прикривање истине не може да створи боље друштво. Зато је важно да се непрестано боримо за истину и слободу.

Србија је активна у Међународној алијанси за сећања на Холокауст

Шеф делегације Републике Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст амбасадор Александар Тасић, честитао је организаторима на успешној припреми конференције о важној теми каква је чување сећања на један од најтрагичнијих догађаја наше заједничке историје. Амбасадор Тасић је поручио да је наш циљ, као и циљ будућих генерација, да се догађај какав је Холокауст више никада не понови, али и да се не заборави.

Република Србија као чланица Међународне алијансе за сећања на Холокауст активно учествује у раду те организације и на тај начин доприноси изградњи заједничке културе сећања на жртве Холокауста. То је морална обавеза сваког појединца, али и целог друштва. Република Србија је постигла значајан напредак на пољу едукације и комеморације Холокауста, Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о Меморијалном центру Старо сајмиште, а Влада је званично усвојила дефиницију антисемитизма Међународне алијансе за сећање на Холокауст.

Тасић је посебно нагласио да је захваљујући Тераформингу на српски језик преведена публикација “Препоруке за учење и подучавање о Холокаусту” коју је Међународна алијанса за сећања на Холокауст у сарадњи са Унеском објавила у новембру 2020. године.

Мишко Станишић, директор Тераформинга

Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине

Амбасадор Александар Тасић, шеф делегације Републике Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст

1 део

Распакивање историје из архивских кутија

У првом делу конференције говорили смо о томе како идентификовати грађу која је релевантна за историју Холокауста и како ту грађу представити јавности.

Како препознати грађу о Холокаусту?

Директор одељења за међународне односе Јад Вашема у Израелу др Хаим Гартнер је у презентацији под називом “Идентификација записа о Холокаусту” кроз неколико примера указао на значај микроисторије и локалних архива за боље разумевање глобалне слике о Холокаусту у Европи. Гартнер је подсетио да и 75 година касније постоје препреке у доступности докумената. Присутан је и проблем неразумевања важности документације о животу у периоду пре Другог светског рата.

Ако желимо да сазнамо нешто о жртвама Холокауста није довољно да се фокусирамо само на период 1939-1945, већ да идемо и у период пре тога како би створили комплетну слику. Осим што су хтели да убију Јевреје, нацисти су хтели да убију и сећање на њих. Холокауст је створио празнину, наша дужност је да ту празнину попунимо.

Пут документа: од приватне збирке, преко архивске полице – до публикације

Историчар др Милан Кољанин је кроз причу о зборнику докумената “Усташка зверства” који је објавио Архив Војводине представио пут који историјски документи и грађа пролазе од њиховог проналаска, до полица у архивима, а онда, кроз обраду и публикације до шире јавности. Зборник ”Усташка зверства” већим делом сачињавају документа немачке провијенције о усташким злочинама над Србима, али и над Јеврејима и Ромима.

Радећи на овом зборнику закључили смо да се извори о Холокаусту још увек откривају. Зато је важна улога локалних и регионалних архива, али и лична иницијатива да се такви подаци идентификују, сакупе, обраде и објаве.

Промоција архивске грађе кроз едукативну графичку новелу

Надовезавши се на претходну презентацију, директор Тераформинга Мишко Станишић је говорио о процесу трансформације архивске грађе кроз савремена едукативних средстава. Станишић је учеснике упознао са радом на новој едукативној графичкој новели “Из каса у галоп” која говори о животу и страдању Рома у окупираном Срему и Београду, а која се великим делом директно ослања на архивску грађу, зборнике и публикације Архива Војводине, али и читавог низа других архива, од Историјског архива Београда, Историјског архива града Новог Сада, преко архива и музеја у Сремској Митровици, Шиду, и другим местима.

Едукација базирана на графичкој новели је успешан начин да испричамо причу засновану на примарној грађи и провереним чињеницима, те да је тако приближимо широј публици, али и да представимо важну улогу архива.

Др Хаим Гертнер (Dr. Haim Gertner) директор одељења за међународне односе Јад Вашема у Израелу (бивши шеф архивског одељења Јад Вашема).

Из презентације др Хаима Гартнера.

Др Милан Кољанин, историчар.

Из презентације др Милана Кољанина.

Из презентације Мишка Станишића, илустрација из едукативне графичке новеле „Из каса у галоп“ која је посвећена животу и страдању Рома (аутор: Мишко Станишић, илустраторка: Марија Ранковић).

2 део

Заштита чињеница

У другом делу конференције разговарали смо о томе зашто је историјска грађа важна за борбу против искривљења историје Холокауста и на који начин представљање микроисторије доприноси бољем разумевању европског контекста Холокауста.

Искривљење историје је опасније од негирања Холокауста

Историчарка и оснивач Центра за истраживање антисемитизма на Техничком универзитету у Берлину у Немачкој др Јулиана Вецел говорила је идентификацији искривљења историје Холокауста. Она је истакла да манипулација и тривијализација тог догађаја представља велики изазов.

Како би се суочили са проблемом искривљења историје Холокауста неопходно је повезивање институција, креирање одговарајућих алата, едукација и тренинг, као и међународна сарадња. Важно је да архивисти у локалним ахивима остварују контакт са експертима како би дошли до ширег историјског контекста.

Реконструкција историје кроз архивско истраживање

Реконструкција судбине жртава Холокауста из Сегедина и Бачке била је тема историчарке др Доре Патарице. Реч је о пројекту на којем заједно раде јеврејска заједница Сегедина и јеврејска заједница Новог Сада.

Решили смо да повежемо те две заједнице с обзиром на то да је у мају 1944. године 2,226 Јевреја из Бачке прошло кроз Сегедин пре него што су депортовани у Аушвиц. Само месец дана касније у три воза из Сегедина је депортовано и 8,500 Јевреја из Сегедина и околних места. Кроз овај пројекат покушали смо да реконструишемо сва имена заточеника из Бачке и Сегедина. Да би смо то урадили користили смо разне изворе, литературу, сведочанства, видео снимке. База су нам били првенствено документи из локалних архива, али и из различитих архива широм света.

Бројеви су постали имена

Архивиста Архива Војводине Александар Бурсаћ представио је књигу “Депортација бачких Јевреја 1944. године” коју је 2019. године објавио Архив Војводине у сарадњи са удружењем Данубиус. Недавно је објављено и издање на енглеском језику.

Књига је иницирана од стране новинара Владимира Тодоровића чија мајка је преживела Аушвиц, а уводну студију је написао директор Историјског архива града Новог Сада Петар Ђурђев. У њој је објашњена окупације Бачке од стране мађарских трупа 1941. године, усвајање антијеврејских закона, економски притисак на Јевреје и њихова изолација и депортација. У књизи су именом и презименом пописана имена 5,388 жртава, а представљени су и документи окупатора као и сведочења преживелих.

Др Јулиана Вецел (Dr. Juliane Wetzel) историчарка, оснивач Центра за истраживање антисемитизма на Техничком универзитету у Берлину.

Из презентације др Јулиане Вецел.

Из презентације др Доре Патарице (Dr Dora Pataricza)

Из презентације Александра Бурсаћа.

3 део

Прошлост у садашњости

У трећем делу конференције говорили смо о коришћењу историјске грађе у едукацији кроз активно сећања и партиципативно учење.

Партиципативно учење и активно сећање

Едукатор и кустос Волфганг Шмуц, који је уједно и организатор MemAct! пројекта, поделио је нека од својих искустава која је стекао у Меморијалном музеју Матхаузен у Аустрији. Видео снимци интервјуа са становницима градића Матхаузен који су били сведоци догађаја у логору, говоре о одсуству емпатије према логорашима. Други пример који је Шмуц поделио говори о фудбалском терену који се налазио у логору Матхаузен.

Терен је имао трибине за гледаоце тачно преко пута дела логора у којем су били затворени болесни логораши. Локало цивилно становништво је долазило да гледа утакмице регуларне фудбалске лиге Аустрије у којима су се с једне стране такмичили тимови СС стражара, а са друге аустријски фудбалски клубови. Сви они су са друге стране терена кроз жицу гледали умируће логораше.

Ко су наши хероји?

Директорица фондације Хуманост у акцији из Пољске Моника Мазур-Рафат представила је пројекат који за циљ има ангажовање младих у истраживању локалне историје. На тај начин млади су понукани да отркивају и локалне архиве и грађу.

Развили смо апликацију за паметни телефон коју млади могу да користе како би научили нешто о мање познатим херојима из своје локалне средине који су за време Другог светског рата помагали онима које су фашисти прогонили.

Волфганг Шмуц (Wolfgang Schmutz), едукатор и фасилитатор.

Из презентације Волфганга Шмуца.

Из презентације Монике Мазур-Рафат (Monika Mazur-Rafat).

Конференцију је обележила и динамична дискусија учесника у сваком од три панела, као и бројни позитивни коментари за избор тема и организацију.

На крају програма учесници су позвани да изнесу своје завршне коментаре и закључке. У дискусију се тада укључио и амбасадор Жорж Сантер из Луксембурга, који је у периоду 2019-2020 био предесдавајући Међународне алијансе за сећање на Холокауст. Амбасадор Сантер је посебно похвалио концепт пројекта ”Холокауст, европске вредости и локална историја” и програм конференције као изузетно занимљив, квалитетан и користан. Истакао је да је импресиониран напретком Србије на путу ка унапређењу културе сећања, и изразио уверење да ће се, након доношења закона о Меморијалном центру Старо сајмиште, на чему је још једном честитао, у том духу наставити и са реализацијом Меморијалног центра у наредном периоду.

Амбасадор Жорж Сантер (Georges Santer), председавајући Међународне алијансе за сећање на Холокауст у мандату 2019-2020.

Конференцију су као део пројекта ”Холокауст, европске вредности и локална историја” подржали Међународна алијанса за сећања на Холокауст, Вишеградска фондација, Министарство културе и информисања републике Србије и Министарство образовања Републике Аустрије.