Од Рације до Аушвица – Нови Сад град културе сећања
Програм посвећен различитим аспектима културе сећања на Холокауст, сврси, смислу и будућности сећања, проблемима са којим се сусрећемо на овом пољу, и изазову који представља савремени антисемитизам
Антисемитизам – заједнички европски изазов
Антисемитизам је присутан вековима широм Европе, манифестујући се кроз различите облике (Антисемитизам је одређена перцепција Јевреја, која се може изразити као мржња према Јеврејима. Реторичке и физичке манифестације антисемитизма усмерене су према јеврејским или нејеврејским појединцима и/или њиховој имовини, према институцијама јеврејске заједнице и верским објектима. (Радна дефиниција антисемитизма Међународне алијансе за сећање на Холокауст ИХРА)) дискриминације и насиља над јеврејским заједницама.
Врхунац је досегао током Холокауста – систематског и под покровитељством државе спроведеним прогоном и убијањем Јевреја, који су починили нацистичка Немачка и њени сарадници у периоду од 1933. до 1945. године. Овај геноцид који се спроводио на целом континенту уништио је појединце, породице, заједнице и културе које су се развијале вековима. Након суочавања са овим злочином без преседана, послератна Европа је изграђена на нашој посвећености да осигурамо да се такав злочин никада више не понови. Обавезали смо се да ћемо наставити нашу заједничку будућност засновану на основним демократским вредностима: поштовању људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права и поштовања људских и грађанских права. Упркос томе, антисемитизму није дошао крај.
Данас, поново, антисемитизам је у порасту широм Европе. У оквиру званичног програма Нови Сад 2022 Европска престоница културе Тераформинг је развио програмску целину „Од Рације до Аушвица – Нови Сад град културе сећања“, изграђену око три стуба Стратегије Европске уније за борбу против антисемитизма и неговању живота јеврејских заједница:
1. Спречавање и борба против свих облика антисемитизма;
2. Заштита и неговање јеврејског живота;
3. Образовање, истраживање и сећање на Холокауст;
Од 17. до 19. јуна, кроз серију јавних трибина, изложби и музичких наступа, показаћемо нашу одлучност да се супротставимо антисемитизму у свим његовим облицима, као и посвећеност јачању и унапређењу културе сећања, истраживања и образовања о Холокаусту. Током три дана богата догађајима имаћемо прилику да кроз разговор са неким од водећих светских стручњака на пољу едукације и меморијализације Холокауста, као и високим функционерима Европске уније, истражимо низ важних тема, какве су:
• Европска сарадња у борби против антисемитизма кроз образовање;
• Антисемитизам у временима криза, дезинформација и страха;
• Графичка новела у едукацији о Холокаусту;
• Нове улоге архива, библиотека и музеја у борби против искривљавања Холокауста;
• Будућност сећања у временима без преживелих сведока Холокауста;
• Култура сећања у европском дигиталном културном наслеђу;
• Родна перспектива у образовању о Холокаусту и борби против антисемитизма;
2022. године обележавамо 80 година од Новосадске рације – низа војних и полицијских операција које су мађарске оружане снаге извеле против превасходно српских и јеврејских цивила јануара 1942. године. Тада су мађарски фашисти на различитим локацијама у граду, на улицама и на обали Дунава, убили најмање 1.400 грађана Новог Сада. Овај злочин је заувек променио лице града и постао нераскидив део његовог идентитета. Кроз програм „Од Рације до Аушвица – Нови Сад град културе сећања“ посматраћемо, између осталог, меморијализацију Новосадске рације као део заједничког европског историјског искуства и неодвојив елемент у европском мозаику културе сећања на Холокауст.
Врхунац Програма је трибина са високим представницима Европске комисије за питање антисемитизма, и званично отварање Европских дана јеврејске културе када прослављамо живот, културу и нашу заједничку европску будућност.
Програм је развио:
Тераформинг
Партнери:
Низ јавних трибина у на тему различитих аспеката културе сећања у контексту савремених друштвених изазова са посебним акцентом на антисемитизам.
Изложба: "Графичка новела у едукацији у Холокаусту - од Рације до Аушвица"
Изложба „Графичка новела у едукацији у Холокаусту – од Рације до Аушвица“ представља читав низ едукативних материјала развијених у формату графичких новела базираним на истинитим причама и младим људима који су живели и страдали за време Другог светског рата. Тераформинг је развијао овакву врсту едукативних материјала већ неколико година и ова изложба ће показује шта су до данас постигли.
Изложба: "Будућност сећања од Рације до Аушвица"
Изложба „Будућност сећања од Рације до Аушвица“ приступа сећању на један од најстрашнијих догађаја који је заувек променио лице Новог Сада – Новосадску Рацију на један специфичан начин. Показује различита места у свету где се чува сећање на страдање нашег народа.
Моји утисци са програма су веома позитивни. Програм је био разноврстан (од клецмер музике и српских и јеврејских песама и плесова, преко академских предавања до иновативних формата дискусија. Програм је био занимљив и покривао широк спектар тема. Импресиониран сам високим квалитетом изложби, великим бројем невладиних организација и академских институција из толико различитих земаља које су послале представнике и учествовале у програму. Између званичних сегмената програма, било је много прилика да се учесници упознају у неформалнијем окружењу: ручак, вечера, шетње, чак и дегустација вина! Ово је пружило много прилика за наставак дискусија, али и за упознавање са личним мотивима и будућим плановима многих учесника.
Моја једина критика односи се на слабо посећени завршни догађај (дискусија о савременом снтисемитизму у Српском народном позоришту) што је била штета јер је постава говорника била одлична, као и њихов допринос. Надам се да ће Тераформинг пронаћи начин да широј јавности презентује ове програме јер заслужују већу публику.
Било је много незаборавних догађаја, али оно што бих издвојио је трибина у простору КЦ Свилара са изложбом о графичким новелама о Холокаусту у Србији. Формат презентације је био забаван, али уводна излагања панелиста и дискусија коју је водио Мишко Станишић били су озбиљни и актуелни јер су се бавили сложеношћу теме и омогућили простор за различита мишљења и перспективе.
Јан Ерик Дубелман
Директор међународног одељења Куће Ане Франк, Амстердам, Холандија
Учесник трибине „Будућност сећања”
Програм
Петак – 17. јуни 2022.
1 – Трибина
Антисемитизам у временима кризе, страха и дезинформација
ВРЕМЕ: 11:00-12:30
МЕСТО: Историјски архив Града новог Сада
МОДЕРАТОР: Мишко Станишић, Тераформинг
ПАНЕЛИСТИ:
• Др Милан Кољанин
члан Управног одбора Меморијалног центра „Старо Сајмиште“, Београд
• Ана Венцел (Anna Wencel)
историчарка, Музеј Јевреја Галиције, Kраков
• Емрах Гурсел (Emrah Gursel)
директор за међународну сарадњу, Кројцберг иницијатива против антисемитизма (KIgA), Берлин
• Стефан Меј (Stefan May)
политиколог, JKPV, Дрезден
Антисемитизам је у порасту широм Европе. Посебно у временима криза, сведоци смо пораста екстремних десничарских и националистичких наратива у медијима, политичком животу и свакодневници. Колико су антисемитске и ксенофобне теорије завере у трећој декади 21. века нове, а колико се већ вековима понављају исти антисемитски стереотипи и предрасуде? Како пандемија вируса Ковид-19 и рат у Украјини утиче на пораст антисемитизма? Да ли је искривљење, политизација и злоупотреба историје Холокауста антисемитизам? Какве последице пораст антисемитизма има за локалне јеврејске заједнице широм Европе? Шта представља нова Стратегија ЕУ за борбу против антисемитизма? Све су то била питања којима је био посвећен овај панел.
Цела дискусија на нашој трибини о антисемитизму је била важна и значајна, али оно што желим да истакнем као важан закључак је да смо се сложили да иницијативе за дефинисање и борбу против антисемитизма захтевају широку сарадњу и савезе јер те иницијативе треба да буду мултидимензионалне, интердисциплинарне и разнолике.
Ана Венцел
Историчарка, Музеј Јевреја Галиције, Kраков, Пољска
Учесница трибине „Антисемитизам у временима кризе, страха и дезинформација”
2 – Трибина
Будућност сећања
ВРЕМЕ: 17:30-19:00
МЕСТО: КЦ Свилара
МОДЕРАТОР: Мишко Станишић, Тераформинг
ПАНЕЛИСТИ:
• Др Викторија Валден (Dr. Victoria Walden)
професор, Одељење за медије, уметност и хуманистику, Сусекс Универзитет, Брајтон
• Јан Ерик Дубелман (Jan Erik Dubbelman)
директор међународног одељења Куће Ане Франк, Амстердам
• Хелге Теил (Helge Theil)
менаџер програма, Фондација Сећање, одговорност и будућност (EVZ), Берлин
• Др Александра Патрикиу (Alexandra Patrikiou)
историчарка, Јеврејски музеј Грчке, Атина
Чему служи култура сећања? Постоји ли европско сећање или је оно само збир националних? Чије је европско сећање? Како се формирају и обликују наши наративи о прошлости? Каква је одговорност државе, институција културе и образовања, а каква грађана и појединаца? Шта се дешава са културом сећања у новом дигиталном свету културног наслеђа, интернета, нових медија и друштвених мрежа? Има ли будућности сећања на Холокауст у времену без преживелих сведока? Да ли популарна култура може да допринесе култури сећања? Како сећање учинити релевантним, важним и смисленим генерацијама које долазе? Како се борити против искривљења, злоупотребе и фалсификовања историје? Сва су то питања о којима смо дискутовали са искусним међународним стручњацима на пољу меморијализације, едукације и истраживања културе сећања.
Јавне трибине су посебно подстицале на размишљање и сагледавање из више перспектива. Само бих волела да су биле више посећене. „Будућност сећања“ ми је била посебно занимљива јер је понудила простор за размену различитих мишљења и драгоцених свежих погледа на ову важну тему.
Др Александра Патрикију
Историчарка, Јеврејски музеј Грчке, Атина, Грчка
Учесница трибине „Будућност сећања”
Најважнији аспект целог програма и трибине у којој сам учествовала је веома добро позиционирање теме у ширим европским и светским оквирима. Највећи утисак ми је оставила живахна атмосфера која је омогућила критичке дијалоге чак и о најсуптилнијим темама, као и изузетно отворени и љубазни домаћини који су свим учесницима омогућили успостављање нових професионалних мрежа и будућу сарадњу.
Др Олга Манојловић Пинтар
Историчарка, Институт за новију историју Србије, Београд, Србија
Учесница трибине „Живот после Холокауста – 80 година касније: остварења, изазови, и задаци за будућност”
3 – Изложба (отварање)
Графичка новела у едукацији у Холокаусту – од Рације до Аушвица
ВРЕМЕ: 19:00
МЕСТО: КЦ Свилара
На отварању говоре:
● Јан Ерик Дубелман (Jan Erik Dubbelman)
директор међународног одељења Куће Ане Франк, Амстердам
● Мартина Машке (Martina Maschke)
директорица Међународне сарадње за едукацију о Холокаусту и борбу против антисемитизма у Министарству образовања Републике Аустрије, Беч
”Естер” је збирка едукативних графичких новела о животу пре, за време и након Холокауста, драматизованих илустрованих прича о стварним личностима, базираних на историјској грађи, архивској документацији, историјским новинама, фотографијама, сведочанствима и радовима историчара. Новеле се фокусирају пре свега на животе младих људи, и њихове судбине за време ратне окупације, а истовремено нуде јединствени сет архивског материјала, интерактивне мапе, фотографије, и истраживачке задатке за ученике. Овај јединствени едукативни концепт привукао је пажњу међународне стручне јавности. Збирка ”Естер” се стално увећава. Од 2016. до данас, Тераформинг је сачинио више едукативних графичких новела, које обухватају приче о предратном животу, али и о страдањима Јевреја у логору на Старом сајмишту, о преживљавању једног јеврејског дечака којег су скривали у окупираном Београду, о усташким злочинима над Ромима у Срему, о страдањима младих Јевреја и Срба у Новосадској рацији, али и о савременом истраживачком раду архивиста и историчара, као и о самом процесу креирања ових графичких новела. Новеле су настајале кроз тесну сарадњу са локалним архивским институцијама и низом стручњака, а саме илустрације су радили различити уметници.
У оквиру изложбе видели смо низ прелепих илустрација, историјске грађе и прича базираних на животима стварних личности.
Програм је био веома пажљиво осмишљен! Много ми се допала разноврсност догађаја/дискусија и честитам Тераформингу на присуству многих високо цењених стручњака из важних институција, укључујући мултилатералне организације, националне администрације и истраживачке институте, као и саветнике за политику. Ниво дискурса је заиста био привлачан. Хвала вам пуно на сјајном гостопримству и савршеној организацији!
Мартина Машке
Директорица Међународне сарадње за едукацију о Холокаусту и борбу против антисемитизма у Министарству образовања Републике Аустрије, Беч, Аустрија
Учесница трибине „Нема више ћутања – супротстављање антисемитизму на локалном, националном и европском нивоу”
Субота – 18. јуни 2022.
4 – Трибина
Живот после Холокауста – 80 година касније: остварења, изазови, и задаци за будућност
ВРЕМЕ: 11:00-12:30
МЕСТО: КЦ Свилара
МОДЕРАТОР: Мишко Станишић, Тераформинг
ПАНЕЛИСТИ:
• Др Олга Манојловић Пинтар
историчарка, Институт за новију историју Србије, Београд
• Катја Гросе-Сомер (Katja Grosse-Sommer)
историчарка, ЦЕНТРОПА, Хамбург
• Виктор Соренсен (Victor Sorenssen)
директор Европске асоцијације за очување и промоцију јеврејског наслеђа и културе (AEPJ), Барселона
Холокауст је био систематски и под покровитељством државе спроведен прогон и убијање Јевреја, који су починили нацистичка Немачка и њени сарадници у периоду од 1933. до 1945. године. Овај геноцид који се спроводио на целом европском континенту уништио је појединце, породице, заједнице и културе које су се развијале вековима.
Након суочавања са овим злочином без преседана, послератна Европа је изграђена на нашој посвећености да осигурамо да се такав злочин никада више не понови. Обавезали смо се да ћемо наставити нашу заједничку будућност засновану на основним демократским вредностима: поштовању људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права и поштовања људских и грађанских права. Готово 80 година након завршетка Холокауста, питамо се шта смо као друштво извукли као поуку из овог злочина? Да ли је Холокауст и даље релевантан као прекретница у реформулисању основних друштвених вредности на којима је савремена Европа изграђена? Како се данас према Холокаусту односе већинске популације, а шта Холокауст значи јеврејским заједницама широм Европе? Шта смо остварили, са којим изазовима се суочавамо, и какви су задаци за будућност?
Комплетан програм је јединствен на овом пољу. Организација, панелисти и динамика дискусија (у виду разговора, а не презентација) унели су много живота у теме о којима се говорило. Очигледно је да постоји потреба да се преиспита улога културе сећања у нашем друштву кроз трансверзални и мултидисциплинарни приступ, са посебним нагласком на приступ пројектима одоздо према горе.
Виктор Соренсен
Директор Европске асоцијације за очување и промоцију јеврејског наслеђа и културе (AEPJ), Барселона, Шпанија
Учесник трибине „Живот после Холокауста – 80 година касније: остварења, изазови, и задаци за будућност”
Окупљање међународних партнера и учесника дало је панелу компоненту различитости. Било је фасцинантно упоређивати и супротстављати перспективе из различитих места и региона. Најрелевантнија је била дискусија о томе у којој мери је Холокауст, као кључни догађај у европској историји и даље релевантан за целокупно друштво.
Катја Гросе Сомер
Историчарка, ЦЕНТРОПА, Хамбург, Немачка
Учесница трибине „Живот после Холокауста – 80 година касније: остварења, изазови, и задаци за будућност”
5 – Трибина
Сестре браће Барух – родна перспектива у култури сећања
ВРЕМЕ: 14:00-15:30
МЕСТО: КЦ Свилара
МОДЕРАТОР: Мишко Станишић, Тераформинг
ПАНЕЛИСТИ:
• Др Ивана Пантелић
историчарка, Институт за савремену историју, Београд
• Др Јулиа Бала
клинички психолог и психотерапеут, Амстердам
• Мариса Рот (Marissa Roth)
фотограф и новинарка, Санта Моника, САД
Да ли можемо разумети нашу прошлост, и начине на које она утиче на садашњост, без да у обзир узмемо различите перспективе и друштвену слојевитост у оквиру које се историјска реалност обликовала, и још увек обликује? Шта нам открива родна перспектива у култури сећања? Да ли постоји родно-специфичан поглед на историју и да ли постоји родно-специфична историја? Шта нам открива спознаја да су и жене биле злочинци, баш као и хероине? Како родну перспективу културе сећања да искористимо за боље разумевање наших друштава данас?
Кључни моменат мог учешћа на трибини био је то што сам била члан трибине са занимљивим и стручним женама са чијим мишљењима сам се дубоко слагала посебно када су у питању последице Новосадске рације и Холокауста, као и дубоке психичке трауме које су оставиле траг на генерације жена након ових догађаја и шта из тога можемо научити. Такође, са личног нивоа, као унука и праунука жртава Рације, први пут сам осетила да нисам сама у свом туговању због губитака у мојој породици.
Мариса Рот
Фотограф и новинарка, Санта Моника, САД
Учесница трибине „Сестре браће Барух – родна перспектива у култури сећања”
Програм је био веома интересантан, посебно због тога што су учесници трибина били из различитих научних и уметничких дисциплина. Разговарали смо о положају жена у рату, као и о капацитету жена за пацифистичко ангажовање. Из овог програма носим веома лепе успомене и нова познанства са људима из разних области хуманистичких наука и уметности. Такође, желим да додам да су ми две изложбе постављене у културној станици Свилара биле веома инспиративне.
Др Ивана Пантелић
Историчарка, Институт за савремену историју, Београд, Србија
Учесница трибине „Сестре браће Барух – родна перспектива у култури сећања”
6 – ИЗЛОЖБА (ОТВАРАЊЕ)
Будућност сећања – од Рације до Аушвица
ВРЕМЕ: 16:00-16:45
МЕСТО: Кеј жртава рације
Говоре: Мишко Станишић, Тераформинг
Култура сећања може да се злоупотреби у сврху распламсавања национализма, и одржавања страха и мржње. Истинска, искрена и храбра култура сећања се бави прошлошћу на начин који са пијететом чува сећање на жртве, али истовремено промовише грађанска и људска права, плурализам и критичко мишљење, односно оне демократске и друштвене вредности на које управо ови страшни злочини из прошлости упозоравају да смо, и као друштво и као појединци, лично одговорни да активно негујемо, јачамо и бранимо.
Изложба ”Будућност сећања – од Рације до Аушвица” говори с једне стране о заједничкој култури сећања, оној која се као цивилизацијска вредност негује од Норвешког Фалстада до Њу Хејвена у САД-у, од меморијалног музеја у Аушвицу, Аролсен Архива у Немачкој, до Музеја Холокауста у Будимпешти, и многим другим местима широм света, где са пијететом и поштовањем млади уче о страдањима Јевреја и Срба у Новосадској рацији или судбини српских сељака са Козаре.
Са друге стране, изложба покреће питање наше одговорности да обликујемо и негујемо сопствену културу сећања. Да ли смо и ми део историје нашег града?
Програм је још једном потврдио мој став да култура сећања мора увек бити у стању кретања. Мора бити контраверзна и непријатна јер сећање значи деловање, а деловање не сме бити ограничено на већ утабане стазе. За нове генерације не сме постојати ограничење попут: „То није начин да се то уради!” Морамо пустити нове генерације да створе своју културу сећања. Нарочито након програма, осетио сам колико је важно размењивати мишљења са људима који ти могу дати нове идеје и инспирацију, и обрнуто. Током ових разговора, постало је јасно да овакви догађаји стварају нове везе за будућу сарадњу која не би постојала да су догађаји одржани онлајн.
Хелге Теил
Менаџер програма, Фондација Сећање, одговорност и будућност (EVZ), Берлин, Немачка
Учесник трибине „Будућност сећања”
Недеља – 19. јуни 2022.
7 – Прослава
Најава фестивала Европски дани јеврејске културе
ВРЕМЕ: 17:00-18:30
МЕСТО: Синагога
ГОВОРЕ:
• Франсоа Мос (François Moyse)
председник Европске асоцијације за очување и промоцију јеврејског наслеђа и културе, Луксембург
Овај програм се одвија у сарадњи са програмом ”Синагога – место сусретања” Јеврејске општине Нови Сад, у оквиру којег се реализује музички програм: наступи хора Хашира, плесне групе Мајан и квартета Кол Шел Кфир.
Европски дани јеврејске културе је културни догађај који се обележава широм Европе. Циљ овог дана је организовање активности везаних за јеврејску културу и њихово излагање јавности, са намером да открије културно-историјско наслеђе Јевреја. Европске дани јеврејске културе координира Европска асоцијација за очување и промоцију јеврејске културе. Циљ манифестације је промоција и подизање свести о јеврејској култури широм Европе, у уверењу да већа свест о култури, традицији и животу различитих заједница које живе у истим друштвима и градовима помаже људима да упознају другог и на тај начин јача комуникацију и дијалог између култура у земљи.
Као гост Тераформинга, председник Европске асоцијације за очување и промоцију јеврејског наслеђа и културе, господин Франсоа Мос, најавио је отварање Европских дана јеврејске културе. Овај програм се одвијао у сарадњи са програмом ”Синагога – место сусретања” Јеврејске општине Нови Сад, у оквиру ког се реализовао музички програм: наступи хора Хашира, плесне групе Мајан и квартета Кол Шел Кфир.
Са уживањем сам пратио различите сесије на којима су учествовали говорници заиста високог нивоа. Било је занимљивих разговора и чули смо више добро промишљених закључака. Волео бих да је било више локалних актера, студената, просветних радника, локалних власти, новинара, стручњака, посебно за панел о савременом антисемитизму у којем сам и ја говорио. Догађај у синагоги је био веома оптимистичан и инспиративан. Бити у овој величанственој згради, која је припадала заједници која је скоро нестала током Холокауста, са пуном просторијом људи и изузетним програмом, за мене је било веома јединствено искуство.Био сам веома импресиониран догађајем и свеукупним учешћем. Нови Сад је на мапи едукације о Холокаусту и борбе против антисемитизма, а може послужити и као позитиван пример за друге градове средње величине широм Европе.
Др Леон Салтел
Координатор Светског јеврејског конгреса за борбу против антисемитизма, представник Светског јеврејског конгреса у Уједињеним нацијама и Унеску, Женева, Швајцарска
Учесник трибине „Нема више ћутања – супротстављање антисемитизму на локалном, националном и европском нивоу”
„Оно што највише боли жртву није окрутност злочинца него ћутање немих посматрача.”
― Ели Визел
8 – Трибина
Нема више ћутања – супротстављање антисемитизму на локалном, националном и европском нивоу
ВРЕМЕ: 19:00-21:00
МЕСТО: Српско народно позориште
МОДЕРАТОР: Мишко Станишић, Тераформинг
ПАНЕЛИСТИ:
• Франсоа Мос (François Moyse)
председник Европске асоцијације за очување и промоцију јеврејског наслеђа и културе, Луксембург
• Мартина Машке (Martina Maschke)
директорица Међународне сарадње за едукацију о Холокаусту и борбу против антисемитизма у Министарству образовања Републике Аустрије, Беч
• Др Леон Салтел (Dr. Leon Saltiel)
координатор Светског јеврејског конгреса за борбу против антисемитизма, представник Светског јеврејског конгреса у Уједињеним нацијама и Унеску, Женева
• Аника Бен Давид (Annika Ben David)
амбасадорка Краљевине Шведске у Србији, у име шведског председавања Међународној алијанси за сећање на Холокауст 2022 и шведског председавања ЕУ 2023
• Роберт Сабадош
председник Савеза Јеврејских општина, Београд
Антисемитизам је специфична мржња према Јеврејима базирана на предрасудама и стереотипима, која се већ вековима испољава широм Европе, манифестујући се кроз различите облике дискриминације и насиља над јеврејским заједницама. Зашто је антисемитизам поново у порасту, упркос свим напорима да му се супротстави? Због чега је важно супротставити се антисемитизму, и на који начин је ова борба повезана са остваривањем основних грађанских и демократских права свих других мањинских заједница? Како се борити против антисемитизма? Каква је улога образовања у борби против антисемитизма? Постоји ли антисемитизам у школама? Каква је ситуација са антисемитизмом у различитим деловима Европе, а каква је ситуација у Србији? Ко у Новом Саду пише антисемитске графите по зидовима? На који начин ће ЕУ имплементирати нову стратегију за борбу против антисемитизма и неговање живота јеврејских заједница? Како ће се Србија укључити у тај процес?
На трибини су учествовали неки од најважнијих и најрелевантнијих међународних стручњака, представника међународних и националних тела за борбу против антисемитизма из Немачке, Аустрије, Шведске, Србије и Светског јеврејског конгреса.
Била ми је част да учествујем у панелу на тако високом нивоу са истакнутим међународним и домаћим стручњацима у области сећања на Холокауст, едукацији и истраживању о њему. Тераформинг је веома успешан у креирању активности које се баве веома важним и актуелним темама и окупљају најрелевантније актере. Тераформинг је својим неуморним залагањем ставио Нови Сад на међународну мапу сећања и едукације о Холокаусту и геноциду над Ромима.
Аника Бен Давид
Амбасадорка Краљевине Шведске у Србији, у име шведског председавања Међународној алијанси за сећање на Холокауст 2022 и шведског председавања ЕУ 2023, Шведска
Учесница трибине „Нема више ћутања – супротстављање антисемитизму на локалном, националном и европском нивоу”
Подршка:
Фондација „Нови Сад-Европска престоница културе“
Међународна алијанса за сећање на Холокауст ИХРА кроз пројекат „Холокауст, европске вредности и локална историја“
Европска комисија кроз програм „Права, једнакост и грађанство“ Европске уније кроз пројекат „ХАНА: раскринкавање антисемитиских митова”
