Od Racije do Aušvica – Novi Sad grad kulture sećanja
Program posvećen različitim aspektima kulture sećanja na Holokaust, svrsi, smislu i budućnosti sećanja, problemima sa kojim se susrećemo na ovom polju, i izazovu koji predstavlja savremeni antisemitizam
Antisemitizam – zajednički evropski izazov
Antisemitizam je prisutan vekovima širom Evrope, manifestujući se kroz različite oblike (Antisemitizam je određena percepcija Jevreja, koja se može izraziti kao mržnja prema Jevrejima. Retoričke i fizičke manifestacije antisemitizma usmerene su prema jevrejskim ili nejevrejskim pojedincima i/ili njihovoj imovini, prema institucijama jevrejske zajednice i verskim objektima. (Radna definicija antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust IHRA)) diskriminacije i nasilja nad jevrejskim zajednicama.
Vrhunac je dosegao tokom Holokausta – sistematskog i pod pokroviteljstvom države sprovedenim progonom i ubijanjem Jevreja, koji su počinili nacistička Nemačka i njeni saradnici u periodu od 1933. do 1945. godine. Ovaj genocid koji se sprovodio na celom kontinentu uništio je pojedince, porodice, zajednice i kulture koje su se razvijale vekovima. Nakon suočavanja sa ovim zločinom bez presedana, posleratna Evropa je izgrađena na našoj posvećenosti da osiguramo da se takav zločin nikada više ne ponovi. Obavezali smo se da ćemo nastaviti našu zajedničku budućnost zasnovanu na osnovnim demokratskim vrednostima: poštovanju ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih i građanskih prava. Uprkos tome, antisemitizmu nije došao kraj.
Danas, ponovo, antisemitizam je u porastu širom Evrope. U okviru zvaničnog programa Novi Sad 2022 Evropska prestonica kulture Teraforming je razvio programsku celinu „Od Racije do Aušvica – Novi Sad grad kulture sećanja“, izgrađenu oko tri stuba Strategije Evropske unije za borbu protiv antisemitizma i negovanju života jevrejskih zajednica:
1. Sprečavanje i borba protiv svih oblika antisemitizma;
2. Zaštita i negovanje jevrejskog života;
3. Obrazovanje, istraživanje i sećanje na Holokaust;
Od 17. do 19. juna, kroz seriju javnih tribina, izložbi i muzičkih nastupa, pokazaćemo našu odlučnost da se suprotstavimo antisemitizmu u svim njegovim oblicima, kao i posvećenost jačanju i unapređenju kulture sećanja, istraživanja i obrazovanja o Holokaustu. Tokom tri dana bogata događajima imaćemo priliku da kroz razgovor sa nekim od vodećih svetskih stručnjaka na polju edukacije i memorijalizacije Holokausta, kao i visokim funkcionerima Evropske unije, istražimo niz važnih tema, kakve su:
• Evropska saradnja u borbi protiv antisemitizma kroz obrazovanje;
• Antisemitizam u vremenima kriza, dezinformacija i straha;
• Grafička novela u edukaciji o Holokaustu;
• Nove uloge arhiva, biblioteka i muzeja u borbi protiv iskrivljavanja Holokausta;
• Budućnost sećanja u vremenima bez preživelih svedoka Holokausta;
• Kultura sećanja u evropskom digitalnom kulturnom nasleđu;
• Rodna perspektiva u obrazovanju o Holokaustu i borbi protiv antisemitizma;
2022. godine obeležavamo 80 godina od Novosadske racije – niza vojnih i policijskih operacija koje su mađarske oružane snage izvele protiv prevashodno srpskih i jevrejskih civila januara 1942. godine. Tada su mađarski fašisti na različitim lokacijama u gradu, na ulicama i na obali Dunava, ubili najmanje 1.400 građana Novog Sada. Ovaj zločin je zauvek promenio lice grada i postao neraskidiv deo njegovog identiteta. Kroz program „Od Racije do Aušvica – Novi Sad grad kulture sećanja“ posmatraćemo, između ostalog, memorijalizaciju Novosadske racije kao deo zajedničkog evropskog istorijskog iskustva i neodvojiv element u evropskom mozaiku kulture sećanja na Holokaust.
Vrhunac Programa je tribina sa visokim predstavnicima Evropske komisije za pitanje antisemitizma, i zvanično otvaranje Evropskih dana jevrejske kulture kada proslavljamo život, kulturu i našu zajedničku evropsku budućnost.
Program je razvio:
Teraforming
Partneri:
Niz javnih tribina u na temu različitih aspekata kulture sećanja u kontekstu savremenih društvenih izazova sa posebnim akcentom na antisemitizam.
Izložba: "Grafička novela u edukaciji u Holokaustu - od Racije do Aušvica"
Izložba „Grafička novela u edukaciji u Holokaustu – od Racije do Aušvica“ predstavlja čitav niz edukativnih materijala razvijenih u formatu grafičkih novela baziranim na istinitim pričama i mladim ljudima koji su živeli i stradali za vreme Drugog svetskog rata. Teraforming je razvijao ovakvu vrstu edukativnih materijala već nekoliko godina i ova izložba će pokazuje šta su do danas postigli.
Izložba: "Budućnost sećanja od Racije do Aušvica"
Izložba „Budućnost sećanja od Racije do Aušvica“ pristupa sećanju na jedan od najstrašnijih događaja koji je zauvek promenio lice Novog Sada – Novosadsku Raciju na jedan specifičan način. Pokazuje različita mesta u svetu gde se čuva sećanje na stradanje našeg naroda.
Moji utisci sa programa su veoma pozitivni. Program je bio raznovrstan (od klecmer muzike i srpskih i jevrejskih pesama i plesova, preko akademskih predavanja do inovativnih formata diskusija. Program je bio zanimljiv i pokrivao širok spektar tema. Impresioniran sam visokim kvalitetom izložbi, velikim brojem nevladinih organizacija i akademskih institucija iz toliko različitih zemalja koje su poslale predstavnike i učestvovale u programu. Između zvaničnih segmenata programa, bilo je mnogo prilika da se učesnici upoznaju u neformalnijem okruženju: ručak, večera, šetnje, čak i degustacija vina! Ovo je pružilo mnogo prilika za nastavak diskusija, ali i za upoznavanje sa ličnim motivima i budućim planovima mnogih učesnika.
Moja jedina kritika odnosi se na slabo posećeni završni događaj (diskusija o savremenom sntisemitizmu u Srpskom narodnom pozorištu) što je bila šteta jer je postava govornika bila odlična, kao i njihov doprinos. Nadam se da će Teraforming pronaći način da široj javnosti prezentuje ove programe jer zaslužuju veću publiku.
Bilo je mnogo nezaboravnih događaja, ali ono što bih izdvojio je tribina u prostoru KC Svilara sa izložbom o grafičkim novelama o Holokaustu u Srbiji. Format prezentacije je bio zabavan, ali uvodna izlaganja panelista i diskusija koju je vodio Miško Stanišić bili su ozbiljni i aktuelni jer su se bavili složenošću teme i omogućili prostor za različita mišljenja i perspektive.
Jan Erik Dubelman
Direktor međunarodnog odeljenja Kuće Ane Frank, Amsterdam, Holandija
Učesnik tribine „Budućnost sećanja”
Program
Petak – 17. juni 2022.
1 – Tribina
Antisemitizam u vremenima krize, straha i dezinformacija
VREME: 11:00-12:30
MESTO: Istorijski arhiv Grada novog Sada
MODERATOR: Miško Stanišić, Teraforming
PANELISTI:
• Dr Milan Koljanin
član Upravnog odbora Memorijalnog centra „Staro Sajmište“, Beograd
• Ana Vencel (Anna Wencel)
istoričarka, Muzej Jevreja Galicije, Krakov
• Emrah Gursel (Emrah Gursel)
direktor za međunarodnu saradnju, Krojcberg inicijativa protiv antisemitizma (KIgA), Berlin
• Stefan Mej (Stefan May)
politikolog, JKPV, Drezden
Antisemitizam je u porastu širom Evrope. Posebno u vremenima kriza, svedoci smo porasta ekstremnih desničarskih i nacionalističkih narativa u medijima, političkom životu i svakodnevnici. Koliko su antisemitske i ksenofobne teorije zavere u trećoj dekadi 21. veka nove, a koliko se već vekovima ponavljaju isti antisemitski stereotipi i predrasude? Kako pandemija virusa Kovid-19 i rat u Ukrajini utiče na porast antisemitizma? Da li je iskrivljenje, politizacija i zloupotreba istorije Holokausta antisemitizam? Kakve posledice porast antisemitizma ima za lokalne jevrejske zajednice širom Evrope? Šta predstavlja nova Strategija EU za borbu protiv antisemitizma? Sve su to bila pitanja kojima je bio posvećen ovaj panel.
Cela diskusija na našoj tribini o antisemitizmu je bila važna i značajna, ali ono što želim da istaknem kao važan zaključak je da smo se složili da inicijative za definisanje i borbu protiv antisemitizma zahtevaju široku saradnju i saveze jer te inicijative treba da budu multidimenzionalne, interdisciplinarne i raznolike.
Ana Vencel
Istoričarka, Muzej Jevreja Galicije, Krakov, Poljska
Učesnica tribine „Antisemitizam u vremenima krize, straha i dezinformacija”
2 – Tribina
Budućnost sećanja
VREME: 17:30-19:00
MESTO: KC Svilara
MODERATOR: Miško Stanišić, Teraforming
PANELISTI:
• Dr Viktorija Valden (Dr. Victoria Walden)
profesor, Odeljenje za medije, umetnost i humanistiku, Suseks Univerzitet, Brajton
• Jan Erik Dubelman (Jan Erik Dubbelman)
direktor međunarodnog odeljenja Kuće Ane Frank, Amsterdam
• Helge Teil (Helge Theil)
menadžer programa, Fondacija Sećanje, odgovornost i budućnost (EVZ), Berlin
• Dr Aleksandra Patrikiu (Alexandra Patrikiou)
istoričarka, Jevrejski muzej Grčke, Atina
Čemu služi kultura sećanja? Postoji li evropsko sećanje ili je ono samo zbir nacionalnih? Čije je evropsko sećanje? Kako se formiraju i oblikuju naši narativi o prošlosti? Kakva je odgovornost države, institucija kulture i obrazovanja, a kakva građana i pojedinaca? Šta se dešava sa kulturom sećanja u novom digitalnom svetu kulturnog nasleđa, interneta, novih medija i društvenih mreža? Ima li budućnosti sećanja na Holokaust u vremenu bez preživelih svedoka? Da li popularna kultura može da doprinese kulturi sećanja? Kako sećanje učiniti relevantnim, važnim i smislenim generacijama koje dolaze? Kako se boriti protiv iskrivljenja, zloupotrebe i falsifikovanja istorije? Sva su to pitanja o kojima smo diskutovali sa iskusnim međunarodnim stručnjacima na polju memorijalizacije, edukacije i istraživanja kulture sećanja.
Javne tribine su posebno podsticale na razmišljanje i sagledavanje iz više perspektiva. Samo bih volela da su bile više posećene. „Budućnost sećanja“ mi je bila posebno zanimljiva jer je ponudila prostor za razmenu različitih mišljenja i dragocenih svežih pogleda na ovu važnu temu.
Dr Aleksandra Patrikiju
Istoričarka, Jevrejski muzej Grčke, Atina, Grčka
Učesnica tribine „Budućnost sećanja”
Najvažniji aspekt celog programa i tribine u kojoj sam učestvovala je veoma dobro pozicioniranje teme u širim evropskim i svetskim okvirima. Najveći utisak mi je ostavila živahna atmosfera koja je omogućila kritičke dijaloge čak i o najsuptilnijim temama, kao i izuzetno otvoreni i ljubazni domaćini koji su svim učesnicima omogućili uspostavljanje novih profesionalnih mreža i buduću saradnju.
Dr Olga Manojlović Pintar
Istoričarka, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, Srbija
Učesnica tribine „Život posle Holokausta – 80 godina kasnije: ostvarenja, izazovi, i zadaci za budućnost”
3 – Izložba (otvaranje)
Grafička novela u edukaciji u Holokaustu – od Racije do Aušvica
VREME: 19:00
MESTO: KC Svilara
Na otvaranju govore:
● Jan Erik Dubelman (Jan Erik Dubbelman)
direktor međunarodnog odeljenja Kuće Ane Frank, Amsterdam
● Martina Maške (Martina Maschke)
direktorica Međunarodne saradnje za edukaciju o Holokaustu i borbu protiv antisemitizma u Ministarstvu obrazovanja Republike Austrije, Beč
”Ester” je zbirka edukativnih grafičkih novela o životu pre, za vreme i nakon Holokausta, dramatizovanih ilustrovanih priča o stvarnim ličnostima, baziranih na istorijskoj građi, arhivskoj dokumentaciji, istorijskim novinama, fotografijama, svedočanstvima i radovima istoričara. Novele se fokusiraju pre svega na živote mladih ljudi, i njihove sudbine za vreme ratne okupacije, a istovremeno nude jedinstveni set arhivskog materijala, interaktivne mape, fotografije, i istraživačke zadatke za učenike. Ovaj jedinstveni edukativni koncept privukao je pažnju međunarodne stručne javnosti. Zbirka ”Ester” se stalno uvećava. Od 2016. do danas, Teraforming je sačinio više edukativnih grafičkih novela, koje obuhvataju priče o predratnom životu, ali i o stradanjima Jevreja u logoru na Starom sajmištu, o preživljavanju jednog jevrejskog dečaka kojeg su skrivali u okupiranom Beogradu, o ustaškim zločinima nad Romima u Sremu, o stradanjima mladih Jevreja i Srba u Novosadskoj raciji, ali i o savremenom istraživačkom radu arhivista i istoričara, kao i o samom procesu kreiranja ovih grafičkih novela. Novele su nastajale kroz tesnu saradnju sa lokalnim arhivskim institucijama i nizom stručnjaka, a same ilustracije su radili različiti umetnici.
U okviru izložbe videli smo niz prelepih ilustracija, istorijske građe i priča baziranih na životima stvarnih ličnosti.
Program je bio veoma pažljivo osmišljen! Mnogo mi se dopala raznovrsnost događaja/diskusija i čestitam Teraformingu na prisustvu mnogih visoko cenjenih stručnjaka iz važnih institucija, uključujući multilateralne organizacije, nacionalne administracije i istraživačke institute, kao i savetnike za politiku. Nivo diskursa je zaista bio privlačan. Hvala vam puno na sjajnom gostoprimstvu i savršenoj organizaciji!
Martina Maške
Direktorica Međunarodne saradnje za edukaciju o Holokaustu i borbu protiv antisemitizma u Ministarstvu obrazovanja Republike Austrije, Beč, Austrija
Učesnica tribine „Nema više ćutanja – suprotstavljanje antisemitizmu na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou”
Subota – 18. juni 2022.
4 – Tribina
Život posle Holokausta – 80 godina kasnije: ostvarenja, izazovi, i zadaci za budućnost
VREME: 11:00-12:30
MESTO: KC Svilara
MODERATOR: Miško Stanišić, Teraforming
PANELISTI:
• Dr Olga Manojlović Pintar
istoričarka, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd
• Katja Grose-Somer (Katja Grosse-Sommer)
istoričarka, CENTROPA, Hamburg
• Viktor Sorensen (Victor Sorenssen)
direktor Evropske asocijacije za očuvanje i promociju jevrejskog nasleđa i kulture (AEPJ), Barselona
Holokaust je bio sistematski i pod pokroviteljstvom države sproveden progon i ubijanje Jevreja, koji su počinili nacistička Nemačka i njeni saradnici u periodu od 1933. do 1945. godine. Ovaj genocid koji se sprovodio na celom evropskom kontinentu uništio je pojedince, porodice, zajednice i kulture koje su se razvijale vekovima.
Nakon suočavanja sa ovim zločinom bez presedana, posleratna Evropa je izgrađena na našoj posvećenosti da osiguramo da se takav zločin nikada više ne ponovi. Obavezali smo se da ćemo nastaviti našu zajedničku budućnost zasnovanu na osnovnim demokratskim vrednostima: poštovanju ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih i građanskih prava. Gotovo 80 godina nakon završetka Holokausta, pitamo se šta smo kao društvo izvukli kao pouku iz ovog zločina? Da li je Holokaust i dalje relevantan kao prekretnica u reformulisanju osnovnih društvenih vrednosti na kojima je savremena Evropa izgrađena? Kako se danas prema Holokaustu odnose većinske populacije, a šta Holokaust znači jevrejskim zajednicama širom Evrope? Šta smo ostvarili, sa kojim izazovima se suočavamo, i kakvi su zadaci za budućnost?
Kompletan program je jedinstven na ovom polju. Organizacija, panelisti i dinamika diskusija (u vidu razgovora, a ne prezentacija) uneli su mnogo života u teme o kojima se govorilo. Očigledno je da postoji potreba da se preispita uloga kulture sećanja u našem društvu kroz transverzalni i multidisciplinarni pristup, sa posebnim naglaskom na pristup projektima odozdo prema gore.
Viktor Sorensen
Direktor Evropske asocijacije za očuvanje i promociju jevrejskog nasleđa i kulture (AEPJ), Barselona, Španija
Učesnik tribine „Život posle Holokausta – 80 godina kasnije: ostvarenja, izazovi, i zadaci za budućnost”
Okupljanje međunarodnih partnera i učesnika dalo je panelu komponentu različitosti. Bilo je fascinantno upoređivati i suprotstavljati perspektive iz različitih mesta i regiona. Najrelevantnija je bila diskusija o tome u kojoj meri je Holokaust, kao ključni događaj u evropskoj istoriji i dalje relevantan za celokupno društvo.
Katja Grose Somer
Istoričarka, CENTROPA, Hamburg, Nemačka
Učesnica tribine „Život posle Holokausta – 80 godina kasnije: ostvarenja, izazovi, i zadaci za budućnost”
5 – Tribina
Sestre braće Baruh – rodna perspektiva u kulturi sećanja
VREME: 14:00-15:30
MESTO: KC Svilara
MODERATOR: Miško Stanišić, Teraforming
PANELISTI:
• Dr Ivana Pantelić
istoričarka, Institut za savremenu istoriju, Beograd
• Dr Julia Bala
klinički psiholog i psihoterapeut, Amsterdam
• Marisa Rot (Marissa Roth)
fotograf i novinarka, Santa Monika, SAD
Da li možemo razumeti našu prošlost, i načine na koje ona utiče na sadašnjost, bez da u obzir uzmemo različite perspektive i društvenu slojevitost u okviru koje se istorijska realnost oblikovala, i još uvek oblikuje? Šta nam otkriva rodna perspektiva u kulturi sećanja? Da li postoji rodno-specifičan pogled na istoriju i da li postoji rodno-specifična istorija? Šta nam otkriva spoznaja da su i žene bile zločinci, baš kao i heroine? Kako rodnu perspektivu kulture sećanja da iskoristimo za bolje razumevanje naših društava danas?
Ključni momenat mog učešća na tribini bio je to što sam bila član tribine sa zanimljivim i stručnim ženama sa čijim mišljenjima sam se duboko slagala posebno kada su u pitanju posledice Novosadske racije i Holokausta, kao i duboke psihičke traume koje su ostavile trag na generacije žena nakon ovih događaja i šta iz toga možemo naučiti. Takođe, sa ličnog nivoa, kao unuka i praunuka žrtava Racije, prvi put sam osetila da nisam sama u svom tugovanju zbog gubitaka u mojoj porodici.
Marisa Rot
Fotograf i novinarka, Santa Monika, SAD
Učesnica tribine „Sestre braće Baruh – rodna perspektiva u kulturi sećanja”
Program je bio veoma interesantan, posebno zbog toga što su učesnici tribina bili iz različitih naučnih i umetničkih disciplina. Razgovarali smo o položaju žena u ratu, kao i o kapacitetu žena za pacifističko angažovanje. Iz ovog programa nosim veoma lepe uspomene i nova poznanstva sa ljudima iz raznih oblasti humanističkih nauka i umetnosti. Takođe, želim da dodam da su mi dve izložbe postavljene u kulturnoj stanici Svilara bile veoma inspirativne.
Dr Ivana Pantelić
Istoričarka, Institut za savremenu istoriju, Beograd, Srbija
Učesnica tribine „Sestre braće Baruh – rodna perspektiva u kulturi sećanja”
6 – IZLOŽBA (OTVARANjE)
Budućnost sećanja – od Racije do Aušvica
VREME: 16:00-16:45
MESTO: Kej žrtava racije
Govore: Miško Stanišić, Teraforming
Kultura sećanja može da se zloupotrebi u svrhu rasplamsavanja nacionalizma, i održavanja straha i mržnje. Istinska, iskrena i hrabra kultura sećanja se bavi prošlošću na način koji sa pijetetom čuva sećanje na žrtve, ali istovremeno promoviše građanska i ljudska prava, pluralizam i kritičko mišljenje, odnosno one demokratske i društvene vrednosti na koje upravo ovi strašni zločini iz prošlosti upozoravaju da smo, i kao društvo i kao pojedinci, lično odgovorni da aktivno negujemo, jačamo i branimo.
Izložba ”Budućnost sećanja – od Racije do Aušvica” govori s jedne strane o zajedničkoj kulturi sećanja, onoj koja se kao civilizacijska vrednost neguje od Norveškog Falstada do Nju Hejvena u SAD-u, od memorijalnog muzeja u Aušvicu, Arolsen Arhiva u Nemačkoj, do Muzeja Holokausta u Budimpešti, i mnogim drugim mestima širom sveta, gde sa pijetetom i poštovanjem mladi uče o stradanjima Jevreja i Srba u Novosadskoj raciji ili sudbini srpskih seljaka sa Kozare.
Sa druge strane, izložba pokreće pitanje naše odgovornosti da oblikujemo i negujemo sopstvenu kulturu sećanja. Da li smo i mi deo istorije našeg grada?
Program je još jednom potvrdio moj stav da kultura sećanja mora uvek biti u stanju kretanja. Mora biti kontraverzna i neprijatna jer sećanje znači delovanje, a delovanje ne sme biti ograničeno na već utabane staze. Za nove generacije ne sme postojati ograničenje poput: „To nije način da se to uradi!” Moramo pustiti nove generacije da stvore svoju kulturu sećanja. Naročito nakon programa, osetio sam koliko je važno razmenjivati mišljenja sa ljudima koji ti mogu dati nove ideje i inspiraciju, i obrnuto. Tokom ovih razgovora, postalo je jasno da ovakvi događaji stvaraju nove veze za buduću saradnju koja ne bi postojala da su događaji održani onlajn.
Helge Teil
Menadžer programa, Fondacija Sećanje, odgovornost i budućnost (EVZ), Berlin, Nemačka
Učesnik tribine „Budućnost sećanja”
Nedelja – 19. juni 2022.
7 – Proslava
Najava festivala Evropski dani jevrejske kulture
VREME: 17:00-18:30
MESTO: Sinagoga
GOVORE:
• Fransoa Mos (François Moyse)
predsednik Evropske asocijacije za očuvanje i promociju jevrejskog nasleđa i kulture, Luksemburg
Ovaj program se odvija u saradnji sa programom ”Sinagoga – mesto susretanja” Jevrejske opštine Novi Sad, u okviru kojeg se realizuje muzički program: nastupi hora Hašira, plesne grupe Majan i kvarteta Kol Šel Kfir.
Evropski dani jevrejske kulture je kulturni događaj koji se obeležava širom Evrope. Cilj ovog dana je organizovanje aktivnosti vezanih za jevrejsku kulturu i njihovo izlaganje javnosti, sa namerom da otkrije kulturno-istorijsko nasleđe Jevreja. Evropske dani jevrejske kulture koordinira Evropska asocijacija za očuvanje i promociju jevrejske kulture. Cilj manifestacije je promocija i podizanje svesti o jevrejskoj kulturi širom Evrope, u uverenju da veća svest o kulturi, tradiciji i životu različitih zajednica koje žive u istim društvima i gradovima pomaže ljudima da upoznaju drugog i na taj način jača komunikaciju i dijalog između kultura u zemlji.
Kao gost Teraforminga, predsednik Evropske asocijacije za očuvanje i promociju jevrejskog nasleđa i kulture, gospodin Fransoa Mos, najavio je otvaranje Evropskih dana jevrejske kulture. Ovaj program se odvijao u saradnji sa programom ”Sinagoga – mesto susretanja” Jevrejske opštine Novi Sad, u okviru kog se realizovao muzički program: nastupi hora Hašira, plesne grupe Majan i kvarteta Kol Šel Kfir.
Sa uživanjem sam pratio različite sesije na kojima su učestvovali govornici zaista visokog nivoa. Bilo je zanimljivih razgovora i čuli smo više dobro promišljenih zaključaka. Voleo bih da je bilo više lokalnih aktera, studenata, prosvetnih radnika, lokalnih vlasti, novinara, stručnjaka, posebno za panel o savremenom antisemitizmu u kojem sam i ja govorio. Događaj u sinagogi je bio veoma optimističan i inspirativan. Biti u ovoj veličanstvenoj zgradi, koja je pripadala zajednici koja je skoro nestala tokom Holokausta, sa punom prostorijom ljudi i izuzetnim programom, za mene je bilo veoma jedinstveno iskustvo.Bio sam veoma impresioniran događajem i sveukupnim učešćem. Novi Sad je na mapi edukacije o Holokaustu i borbe protiv antisemitizma, a može poslužiti i kao pozitivan primer za druge gradove srednje veličine širom Evrope.
Dr Leon Saltel
Koordinator Svetskog jevrejskog kongresa za borbu protiv antisemitizma, predstavnik Svetskog jevrejskog kongresa u Ujedinjenim nacijama i Unesku, Ženeva, Švajcarska
Učesnik tribine „Nema više ćutanja – suprotstavljanje antisemitizmu na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou”
„Ono što najviše boli žrtvu nije okrutnost zločinca nego ćutanje nemih posmatrača.”
― Eli Vizel
8 – Tribina
Nema više ćutanja – suprotstavljanje antisemitizmu na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou
VREME: 19:00-21:00
MESTO: Srpsko narodno pozorište
MODERATOR: Miško Stanišić, Teraforming
PANELISTI:
• Fransoa Mos (François Moyse)
predsednik Evropske asocijacije za očuvanje i promociju jevrejskog nasleđa i kulture, Luksemburg
• Martina Maške (Martina Maschke)
direktorica Međunarodne saradnje za edukaciju o Holokaustu i borbu protiv antisemitizma u Ministarstvu obrazovanja Republike Austrije, Beč
• Dr Leon Saltel (Dr. Leon Saltiel)
koordinator Svetskog jevrejskog kongresa za borbu protiv antisemitizma, predstavnik Svetskog jevrejskog kongresa u Ujedinjenim nacijama i Unesku, Ženeva
• Anika Ben David (Annika Ben David)
ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji, u ime švedskog predsedavanja Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust 2022 i švedskog predsedavanja EU 2023
• Robert Sabadoš
predsednik Saveza Jevrejskih opština, Beograd
Antisemitizam je specifična mržnja prema Jevrejima bazirana na predrasudama i stereotipima, koja se već vekovima ispoljava širom Evrope, manifestujući se kroz različite oblike diskriminacije i nasilja nad jevrejskim zajednicama. Zašto je antisemitizam ponovo u porastu, uprkos svim naporima da mu se suprotstavi? Zbog čega je važno suprotstaviti se antisemitizmu, i na koji način je ova borba povezana sa ostvarivanjem osnovnih građanskih i demokratskih prava svih drugih manjinskih zajednica? Kako se boriti protiv antisemitizma? Kakva je uloga obrazovanja u borbi protiv antisemitizma? Postoji li antisemitizam u školama? Kakva je situacija sa antisemitizmom u različitim delovima Evrope, a kakva je situacija u Srbiji? Ko u Novom Sadu piše antisemitske grafite po zidovima? Na koji način će EU implementirati novu strategiju za borbu protiv antisemitizma i negovanje života jevrejskih zajednica? Kako će se Srbija uključiti u taj proces?
Na tribini su učestvovali neki od najvažnijih i najrelevantnijih međunarodnih stručnjaka, predstavnika međunarodnih i nacionalnih tela za borbu protiv antisemitizma iz Nemačke, Austrije, Švedske, Srbije i Svetskog jevrejskog kongresa.
Bila mi je čast da učestvujem u panelu na tako visokom nivou sa istaknutim međunarodnim i domaćim stručnjacima u oblasti sećanja na Holokaust, edukaciji i istraživanju o njemu. Teraforming je veoma uspešan u kreiranju aktivnosti koje se bave veoma važnim i aktuelnim temama i okupljaju najrelevantnije aktere. Teraforming je svojim neumornim zalaganjem stavio Novi Sad na međunarodnu mapu sećanja i edukacije o Holokaustu i genocidu nad Romima.
Anika Ben David
Ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji, u ime švedskog predsedavanja Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust 2022 i švedskog predsedavanja EU 2023, Švedska
Učesnica tribine „Nema više ćutanja – suprotstavljanje antisemitizmu na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou”
Podrška:
Fondacija „Novi Sad-Evropska prestonica kulture“
Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust IHRA kroz projekat „Holokaust, evropske vrednosti i lokalna istorija“
Evropska komisija kroz program „Prava, jednakost i građanstvo“ Evropske unije kroz projekat „HANA: raskrinkavanje antisemitiskih mitova”
