Ovo pitanje bilo je u središtu dvodnevne studijske posete Stokholmu u okviru projekta Inclusive Remembrance – Holocaust Education and Minority Voices for Democratic Competencies, koji je razvila organizacija Terraforming, a finansira ga Swedish Institute.
Studijska poseta Stokholmu drugo je okupljanje u okviru projekta, nakon inicijalnog susreta u Beogradu, posvećenog progonu i genocidu nad Romima.
Predstavnici Terraforminga i Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu (ERIAC) sastali su se sa institucionalnim partnerima i akterima civilnog društva kako bi analizirali na koji način se oblikuje kultura sećanja, ko učestvuje u njenom definisanju i kako se demokratska odgovornost ugrađuje u procese memorijalizacije.
Delegaciju su činili suosnivači Terraforminga Miško Stanišić i Nevena Bajalica, kao i menadžer komunikacija Nemanja Stevanović. Učešće je uzela i Nadja Greku, programska menadžerka ERIAC-a.
Sastanci u Stokholmu održani su u Swedish Holocaust Museum i Living History Forum. U Švedskom muzeju Holokausta delegaciju su dočekali Sara Törneman i Dan Hultqvist. U okviru Foruma žive istorije u razgovorima su učestvovali Majlis Nilsson, Madelene Persson, Mia Taikon, Anna Edman Bastos i Konstantinos Gountas.
Razmena je obuhvatila i predstavnike civilnog društva. Jacob Rothschild predstavljao je JUS – Judiska Ungdomsförbundet i Sverige, dok su Abedin Denaj i Valeria Redjepagic učestvovali ispred Gävleborgs Romska Internationella Förening (GRIF).
Poseta je okupila stručnjake za kulturu sećanja, predstavnike mladih i organizacije civilnog društva posvećene jačanju inkluzivnog pristupa sećanju na Holokaust u Evropi.
Prvi dan, održan u Švedskom muzeju Holokausta, bio je posvećen institucionalnim pristupima memorijalizaciji. Razgovori su obuhvatili način oblikovanja narativa, kustosku odgovornost i obrazovne programe. Muzeji ne čuvaju samo artefakte; oni aktivno oblikuju javno razumevanje istorije.
Posebna pažnja posvećena je pitanju kako zadržati istorijsku preciznost, a istovremeno otvoriti prostor za nedovoljno zastupljene glasove — naročito iskustva Roma, koja su često marginalizovana u dominantnim narativima o genocidu. Razmena je omogućila kritičko sagledavanje postojećih praznina i naglasila značaj prekogranične saradnje.
Drugog dana, u Forumu žive istorije, razgovor je proširen na pitanje demokratske otpornosti. Učesnici su obišli dve izložbe i upoznali se sa širim mandatom institucije, koja povezuje istorijska istraživanja, izložbene aktivnosti i građansko obrazovanje.
Rad Foruma povezuje sećanje na Holokaust sa obrazovanjem o ljudskim pravima i demokratskim vrednostima. Izložbe su pokazale kako istorijski narativi mogu biti predstavljeni na način koji angažuje različite publike, posebno mlade. U tom kontekstu, sećanje postaje više od komemoracije — postaje praksa koja jača demokratsku kulturu i kritičko mišljenje.
U središtu projekta nalazi se jasan stav: inkluzivna kultura sećanja ne podrazumeva simbolično učešće. Ona zahteva zajedničko vlasništvo od samog početka — nad procesom, sadržajem, kontekstom i realizacijom.
Savremene jevrejske i romske zajednice, posebno mladi, moraju biti ravnopravni partneri institucijama. Oni učestvuju u definisanju prioriteta, oblikovanju narativa i razvoju obrazovnih pristupa. Ovakav model štiti svedočenja preživelih i narative druge generacije, ali i osigurava da nova generacija preuzme aktivnu odgovornost za prenošenje sećanja.
Doprinosi JUS-a i GRIF-a ponudili su konkretne primere omladinskog angažmana i zajednički zasnovanog pristupa memorijalizaciji. Njihova iskustva pokazuju da sećanje ne živi samo u institucijama, već i u porodicama, lokalnim inicijativama i omladinskim organizacijama. Kada mladi artikulišu sopstvene narative, sećanje postaje živa i društveno ukorenjena praksa.
Projekat odgovara i na savremene izazove, uključujući distorziju Holokausta, rast antisemitizma i anticiganizma. Istorijski revizionizam nije apstraktan problem; on je tesno povezan sa širim napadima na demokratske vrednosti. Inkluzivno sećanje zato doprinosi otpornosti društva na ekstremističke narative i jača građansku odgovornost.
U narednoj fazi biće razvijene praktične smernice za inkluzivnu memorijalizaciju, namenjene nastavnicima, kulturnim institucijama i donosiocima odluka odgovornim za komemorativne i obrazovne aktivnosti. Cilj je da se dijalog pretoči u konkretne alate primenljive u različitim nacionalnim kontekstima.
Terraforming i ERIAC izrazili su zahvalnost švedskim partnerima — Švedskom muzeju Holokausta, Forumu žive istorije, JUS-u, GRIF-u i Švedskom institutu — kao i ERIAC-u Srbija na snažnoj saradnji.
Povezujući institucije i glasove manjina, projekat unapređuje kulturu sećanja koja je odgovorna, participativna i usmerena ka budućnosti — kulturu u kojoj su oblikovanje sećanja i preuzimanje odgovornosti nerazdvojivi.
Projekat „Inkluzivna kultura sećanja – obrazovanje o Holokaustu i glasovi manjina za demokratske kompetencije“ ima za cilj da podrži inkluzivniju kulturi sećenja razvijanjem pedagoških pristupa i praktičnih smernica za uključivanje lokalnih jevrejskih, romskih i drugih zajednica čiji glasovi nisu adekvatno zastupljeni u obrazovanju i zvaničnim komemoracijama Holokausta, Samudaripena i drugih zločina koje su počinili nacisti i njihovi saradnici. Kroz angažovanje jevrejske i romske omladine, medijskih profesionalaca, stručnjaka, obrazovnih odeljenja memorijala i muzeja, i donosioca odluka, i stvaranjem prostora za glasove manjina – lokalne jevrejske i romske zajednice čiji su narativi i lična iskustva nedovoljno zastupljeni u većinskim narativima o prošlosti, projekat će doprineti jačanju kulture sećanja na Holokaust, inkluzivnoj memorijalizaciji i suprotstavljanju iskrivljenju Holokausta, kao i korelacije zloupotrebe istorije sa savremenim antisemitizmom i anticiganizmom, a sve sa ciljem promovisanja demokratije i kritičkog razmišljanja i suprotstavljanja nacionalizmu i anti-EU propagandi.
Finansira Švedski institut
