Učesnici programa su imali jedinstvenu priliku da se suoči sa autentičnim mestima u Novom Sadu, Južnoj Bačkoj, i Beogradu, gde istorija i dalje „diše“, gde polako bledi u zaborav, gde je oteta i zloupotrebljena, i gde je sačuvana sa poštovanjem i pijetetom prema žrtvama. Miško Stanišić, direktor Terraforminga, vodio je učesnike kroz obeležena i neobeležena mesta stradanja vezana za Novosadsku raciju i deportaciju bačkih Jevreja, gde su imala priliku da sami stvore stvarnu sliku savremene kulture sećanja u Srbiji.
Putovanje je započelo prvog dana obilaskom različitih lokacija u Novom Sadu: od panela organizacije Terraforming o deportaciji ispred Novosadske sinagoge, preko memorijala na popularnoj plaži Štrand — okruženog građanima koji su ležali na travi i sunčali se — pa sve do spomenika „Porodica” na Keju žrtava racije, gde je izložba Terraforminga napadnuta i oštećena tokom manifestacije „Novi Sad — Evropska prestonica kulture”.
Mesto stradanja i golf klub
Drugog dana smo autobusom poveli učesnike u obilazak nekih mesta koja deluju zaista nestvarno: od zapuštenog spomenika „Cvet lokvanja“ u okolini Žablja, preko impozantne „Crne ćuprije“ oko koje se nalazi golf klub, a sam spomenik je u zaleđu kanti za smeće i zidanog ražnja restorana, pa do spomenika na Tisi kod treće rampe kod Čuruga, učesnici su svedočili o pokušajima da se žrtve zločina ne zaborave, ali i neshvatljivom nemaru i neadekvatnoj upotrebi autentičnih prostora stradanja. Iskustvo pred zaključanim vratima Muzeja žrtava racije u Čurugu, uprkos istaknutom radnom vremenu, dodatno je naglasilo prepreke sa kojima se savremena kultura sećanja suočava – od nedostatka resursa do odsustva političke volje. Upravo su kontrasti i proturečnosti koje obeležavaju ove prostore poslužili kao inspiracija za diskusije i rad na novim idejama.
Između komunističkih i nacionalističkih narativa: u stanju neizvesnosti
Trećeg dana smo obišli ostatke stare izložbe o Drugom svetskom ratu u Muzeju Vojvodine gde nas je vodio sjajni Vojislav Martinov. Izložba je nastala 1970-ih kao deo kolekcije Muzeja socijalističke revolucije, ali je značajno izmenjena 1990-ih kada se narativ prilagođavao novom, nacionalnom i nacionalističkom, da bi nakon peripetija i nerešene situacije sa samim prostorom muzeja, 2000-ih ostala u nekom međuprostoru između starog narativa o antifašističkoj prošlosti, i nespremnosti kreatora politika da se jasno definiše novi narativ o ovoj istoriji. Zahvaljujemo se ovom prilikom Muzeju Vojvodine na saradnji i gostoprimstvu.
Kultura sećanja pod pritiskom
Ovi obilasci ostavili su snažan utisak na učesnike, jasno oslikavajući duboki jaz. Mogli su da se uvere kako se nacionalizam i korupcija — glavni pokretači zvanične politike u Srbiji — suštinski kose sa savremenim standardima memorijalizacije koje promoviše IHRA. Istovremeno, učesnici su iz prve ruke uvideli sistemske pritiske i prepreke sa kojima se suočavaju aktivisti i stručnjaci koji se bore za očuvanje kulture sećanja u savremenom srpskom društvu.
